ČEHOVLJEVI ISEČCI IZ ŽIVOTA: Obeležava se 165 godina od rođenja jednog od najvećih i najuticajnijih ruskih i svetskih pisaca

U DRUGOJ polovini 19. veka ruska književnost osvojila je čitaoce na Zapadu zahvaljujući plejadi romansijera: Turgenjevu, Dostojevskom, Tolstoju.

Foto Profimedija

Početkom narednog stoleća ta kulturna invazija nastavila se i u drugim žanrovima, a na dva polja, pripovetke i drame, predvodio ju je jedan isti pisac - Anton Pavlovič Čehov (1860-1904). Umro je već na početku veka, sa svega 44 godine, ali je izvršio ogroman uticaj na pisce narednih generacija, možda najviše na angloameričkom području. Među ostalima i na Hemingveja, a potom i na Rejmonda Karvera, koji je u sjajnoj priči "Nalog" opisao Čehovljeve poslednje sate u Badenvajleru. Svojim dramama uticao je na Šoa, ali i na Džojsa, za koga se ne zna da li je uopšte čitao njegovu prozu.

U radovima koji istražuju mogući uticaj na Tenesija Vilijamsa uglavnom se pominju Višnjik na jednoj, a Tramvaj zvani želja i Staklena menažerija na drugoj strani. Ima nečeg zajedničkog u čamotinjama daleke ruske provincije i američkog Juga, u frustracijama i čežnjama njihovih žitelja. Zanimljivo bi, takođe, bilo znati da li je Judžin O'Nil gledao neku od postavki Moskovskog hudožestvenog teatra koji je, u sezoni 1923/1924, gostovao u Njujorku, Bostonu, Čikagu i Filadelfiji. U to vreme budući nobelovac završavao je Čežnju pod brestovima, dramu na podlozi mita o Fedri koja se odvija u ruralnoj Novoj Engleskoj, a opet na neki način odiše čehovljevskom atmosferom. Ima, naravno, i nedvosmislenih, svežijih primera, kakva je Čaplja Vasilija Aksjonova, inspirisana Galebom, koja je kod nas igrana osamdesetih godina prošlog veka u nezaboravnoj postavci Dejana Mijača u Ateljeu 212.

Čehov i Tolstoj, Foto Profimedija

Dostojevski je za sebe govorio da je "književni proleter". To je bio i Čehov, u punom smislu reči. Sa pisanjem je počeo još u školskom listu u rodnom Taganrogu, ali je, posle očevog trgovačkog bankrotstva, morao da se poduhvati pera više iz nužde nego iz umetničkih pobuda. U skučenom i prenastanjenom moskovskom stančiću pisao je novinske humoreske kako bi izdržavao porodicu i finansirao studije medicine. U istoriji proze ostaće upamćen kao revolucionar u tehnici kratke priče, ali je i to bilo iznuđeno unapred zadatim obimom. Zato njegovo priznanje da je svoje "isečke iz života" lišene poente stvarao tako što bi najpre napisao klasičnu priču, a onda odbacio njen uvodni i završni deo, ne treba shvatiti kao puku dosetku. Takvih proznih minijatura napisao je za života preko pet stotina.

Sa književnim kulučenjem nastavio je i pošto je postao lekar, budući da je lečio uglavnom sirotinju, često besplatno. Sredinom osamdesetih godina objavljivao je više od stotinu priloga godišnje, i tek nakon jasnih znakova tuberkuloze odustao je od tog frenetičnog tempa. Na nagovor uglednog Dmitrija Grigoroviča, koji je u njemu prepoznao talenat, odustao je od pseudonima i sve češće i pažljivije počeo da piše duže pripovetke čiji karakter više nije bio isključivo humorističan, uvodeći produbljenije karaktere i društveno angažovanije teme. Tako su nastala i remek-dela poput Stepe, Dosadne priče, Paviljona br. 6 ili Dame s psetacetom. Do romana nikad nije dosegao, a obimom mu se najviše približio u pripovetkama Drama u lovu i Dvoboj.

Foto promo

Čehov, dramski pisac je briljantna studija Jovana Hristića, najbolja koja je o Čehovljevom delu kod nas napisana. Naslov neposredno ukazuje na to da je predmet analize dramski deo piščevog stvaralaštva, ali ima i skriveni smisao koji sugeriše da je u istoriji književnosti Čehov važniji kao dramski nego kao prozni pisac. To je verovatno tačno, iako je, ne računajući desetak jednočinki i vodvilja, za sobom ostavio svega pet značajnih drama, od kojih su poslednje četiri remek-dela - Galeb, Ujka Vanja, Tri sestre i Višnjik.

Ko zna da li bi i one bile to što jesu da ga bolest nije primorala da definitvno napusti "ženu-medicinu" i okrene se "ljubavnici-literaturi". Skućivši se najpre na imanju u podmoskovskom Melihovu, a potom na Jalti, konačno je mogao da stvara na miru.

U svom poslednjem boravištu, međutim, iskusio je učmalost unutrašnjnosti, hiljadama vrsta udaljene od velegradskih središta kulture. "U Moskvu, u Moskvu", vapije Irina, jedna od triju sestara. Gotovo svi junaci Čehovljevih drama, koje je on nazivao komedijama a zapravo su moderne tragedije, nepopravljivo su uskraćeni, nezadovoljni životom koji im izmiče, a nesposobni da išta promene. Vreme i prostor, koje je, prema Hristiću, Čehov uveo na pozornicu kao ravnopravne činioce, bitno doprinose toj neumitnosti. U središtu radnje su trivijalnosti svakodnevice, klasičnog zapleta skoro da i nema, a dijalozi se vode bez vidljivog početka i kraja, čime se i ovde postiže utisak "isečaka iz života". U tome leži suština čehovljevske drame, koja je svrstavana u razne istorijsko-tipološke kategorije: lirski realizam, naturalizam, simbolizam. Imao je sreću da u osnivačima Moskovskog hudožestvenog teatra, Stanislavskom i Nemirovič-Dančenku, pronađe saradnike koji će u njegovim tekstovima otkriti zlatan rudnik i putokaz ka pozorištu budućnosti. Imao je sreću i da u njihovom okruženju upozna glumicu Olgu Kniper, svoju pravu i jedinu suprugu.

Kao čovek Čehov je bio prijatne spoljašnjosti, odmeren u nastupu, pomalo čak i nesiguran u sebe, ali strastveno predan radu i čovekoljublju. Poznato je njegovo angažovanje prilikom epidemije kolere u Melihovu, a još poznatije putešestvije na Sahalin, na koje se, premda već ozbiljno bolestan, uputio 1890. godine, kako bi svedočio o teškim uslovima u kojima su živeli tamošnji robijaši. Putopis koji je o tome sačinio postigao je efekat sličan Zapisima iz mrtvog doma Dostojevskog. Bio je skeptični racionalist, bez postojanih ideoloških i političkih uverenja, a kao lekar najviše je verovao u nauku. U svojoj poslednjoj deceniji prijateljevao je sa Tolstojem i Gorkim. Bili su mu jednako strani i mesijanizam prvog i revolucionarnost potonjeg, ali su ga obojica volela zbog blagosti i bezazlenosti, tako različitih od njihovih temperamenata.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 2

KAD JE GRADSKA BANDA SVIRALA PO VAROŠI: "Novosti" istražuju kako se dočekivala "najluđa noć" u starom Beogradu

31. 12. 2024. u 07:00

Dodatak Kultura

0 5

UMETE LI DA SE IGRATE: Radović, Bećković i Crnčević na nekadašnjim "crvenim stranicama" Nedeljnih “Novosti”

01. 01. 2025. u 15:00

Dodatak Kultura

0 2

VEK BEOGRADSKE LEPOTICE: Zaboravljena istorija zgrade Vračarske zadruge u Krunskoj ulici koju je osnovala porodica Veljković

26. 12. 2024. u 08:00

Dodatak Kultura

0 0

ČAROBNICA NAŠE SCENE: Na vest o nagradi "Radivoje Lola Đukić" za Ljiljanu Stjepanović

25. 12. 2024. u 16:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije