Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA - ĆELIĆEV JUBILEJ

Дејан Ђорић

12. 02. 2025. u 05:00

Stojan Ćelić (Bosanski Novi, 1925 - Beograd, 1992) bio je i ostao proslavljeni srpski slikar, profesor, akademik i pisac o umetnosti.

ПОГЛЕД ИСКОСА - ЋЕЛИЋЕВ ЈУБИЛЕЈ

Stojan Ćelić, Mediteran, Galerija SANU

Ovim tekstom obeležavamo 100 godina od njegovog rođenja. U vreme kada su mnogi opusi obezvređeni i autori pali u zaborav, njegova likovna dela i reč čvrsto stoje. Ne treba, međutim, imati iluziju da Ćelića nisu osporavali. Za njega se govorilo da je šef bosanskog lobija na beogradskoj Likovnoj akademiji (uz Radenka Miševića, Emira Dragulja i druge). Dragoš Kalajić (a on je bio veoma moćan) smatrao je Ćelićevo slikarstvo "apstraktnim kičem" ali i modernizmu toliko naklonjeni slikar Radovan Hiršl otišavši da živi u Cirih primetio je "da su muzeji puni Ćelića", u smislu da ima mnogo slika sličnih njegovim. Pisac ovog teksta je uočio da neke slike slavnog akademika dosta liče na pojedine Anri Matisa, o čemu je našao potvrdu kasnije i u glavnom tekstu Stanislava Staže Živkovića u katalogu najveće Ćelićeve retrospektivne izložbe u Galeriji SANU 1990. godine. 

S druge strane, tom vidu stvaralaštva krajnje nenaklonjeni čuvar Medialine harizme Mihajlo Đoković Tikalo izuzetno ceni tekstove Stojana Ćelića, a oni se ne mogu sasvim odvojiti od njegove umetnosti. Slikari često nisu pouzdani procenitelji vrednosti dela drugih stvaralaca, u komisijama i žirijima su neuporedivo objektivniji i neutralniji istoričari umetnosti i likovni kritičari. 

Ćelićev opus je samosvojan i pored svih referenci na druge moderniste, poznato je da slika nastaje iz slike a tekst iz teksta, nema devičanske, čiste umetnosti ili, kako slikar Milun Mitrović kaže: "U umetnosti nema nevinih". Johan Volfgang fon Gete je rekao da kada bi od njegovog dela oduzeli sve ono što duguje prethodnicima, ništa ne bi ostalo.

Stojan Ćelić se kao pisac o likovnoj umetnosti, kao besednik u intervjuima i kao intelektualac vinuo do takvih visina da i studije o njegovom slikarstvu naših najboljih starijih istoričara moderne umetnosti kakav je Stanislav Staša Živković deluju pomalo naivno, a sličnog uzleta je i njegovo slikarstvo. Umeo je da bude i sjajan pedagog. Kao slikaru i kritičaru bili su mu krajnje strani svi vidovi realizma, metafizike ili fanastike, međutim, upravo je on kao profesor prepoznao takvu slikarsku zvezdu u usponu, kakav je bio Milan Miletić. Usmerio ga je savetima, likovnim primerima i otvoreno podržao, kada su mnogi slikari te vrste bili već na početku onemogućeni. Ćelić se bavio grafikom, crtežom, pastelom, akvarelom, tapiserijom, mozaikom, scenografijom i ilustracijom knjiga.

Likovna kultura u Srbiji nema svog Kandinskog, Klea, Mondrijana, Rotka i Gorkog ali ima Ćelića, Vozarevića, Tomaševića, nadasve Tabakovića i druge likovno ne manje vredne moderne majstore kakav je Iljovski. Zbog svojih unutrašnjih, čisto likovnih kvaliteta, delo Stojana Ćelića je toliko bilo cenjeno u svom vremenu i biće isto tako i u budućem.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

DUGOROČNA VREMENSKA PROGNOZA DO KRAJA AVGUSTA: Tek nas čeka pakao i temperaturni rekordi - leto se ne predaje
Društvo

0 8

DUGOROČNA VREMENSKA PROGNOZA DO KRAJA AVGUSTA: Tek nas čeka pakao i temperaturni rekordi - leto se ne predaje

NAJNOVIJA vremenska prognoza evopskih stručnjaka za avgust pokazuje prohladniji početak meseca u centralnim delovima Evrope, ali se već nagoveštava povratak suptropskog grebena i novog talasa vrelog vremena. Usled prisustva niskog pritiska na severu kontinenta, stvaraju se uslovi za novi toplotni talas koji će pogoditi veći deo Evrope, piše Severe Weather Europe.

04. 08. 2025. u 20:19

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje šta joj je Litvanija uradila

RUSIJA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje šta joj je Litvanija uradila