TEŠKO JE RAZUMETI SVET BEZ KNJIGE: Damir Jocić, dobitnik prestižne nagrade "Dušan Radović"

OD čak 101 knjige pristigle na konkurs za najbolje delo za decu i mlade, nagradu "Dušan Radović" poneo je roman "Dečak i druga priča" Damira Jocića (1973) u izdanju "Službenog glasnika".

Foto Ž. Kuzmanović

Prethodno je ista knjiga ovenčana i nagradom Zmajevih dečjih igara "Rade Obrenović".

Pisac je, inače, diplomirao srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, a u rodnom Svrljigu radi kao nastavnik. Do sada je objavio romane "Vetrovi u pričama", "Teskoba" i "Godina", knjigu priča "Lavirint tišine" i zbirku pesama "Opna".

U kojoj meri su se u ovoj knjizi našli dani vašeg detinjstva?

- U značajnoj, na mnogo načina. Po vremenu, prostoru, po rekao bih slici moguće realnosti koju donosi ova proza; kroz prototipove likova koji pomažu uspostavljanju značenjskih nivoa knjige, kroz mirise, boje, zvukove, ali, znate, i inače, sve što dotaknemo, vidimo, čujemo, o čemu razmišljamo, "preti" da postane sastavni deo nekog umetničkog dela. Iskustveno se uvek, u manjoj ili većoj meri, svesno ili nesvesno, slije sa onim što pisac piše, ili, u širem smislu, umetnik stvara, pa i kod dela izrazito apstraktnih.

Čini se da ste posebno insistirali na velikoj radoznalosti vašeg junaka Dakija, koji pokušava da razume ljude oko sebe, kao i svoja razmišljanja i emocije?

- Da, jesam. Glavni lik je dečak sa nekoliko izrazitih osobina, od kojih je jedna radoznalost. Radoznalost je bitna osobina dece, a, donekle, i sinonim za učenje, što je put ka znanju. Dečak, glavni lik, pokušava da raščita svet u skladu sa svojim sposobnostima, potrebama, prirodom, uči o svetu; prateći njegove postupke, mi spoznajemo, između ostalog, dečakov svet, kakav je dečak sam, kakav je svet, možda, bio, ili bi mogao biti. I ovo su tek nekolike naznake koje se odnose na tu dečakovu radoznalost...

Kada ste se odlučili da pišete za decu?

- Vidite, da budem iskren, sebe ne doživljavam kao pisca za decu, niti sam, pišući tu knjigu, nameravao da pišem za decu. To što je ova knjiga knjiga koja bi mogla biti čitana a nadam se da hoće i razumevana od strane dečaštva, mladosti, to je tačno, ali je ona, svakako, i nešto što čitaju, po mojim saznanjima, i odrasli. Kada sam je pisao, nisam imao na umu da bi to mogla biti knjiga za ovaj ili onaj uzrast: jednostavno, pisao sam onako kako su biće, "iskustvo" pisca, i ono izvan pisca, što utiče na njegovo pisanje, nalagali, odabrao, po svom razumevanju pisanja, "neophodan pristup" da ostvarim ono što me je preokupiralo.

Kao nastavniku šta vam je najvažnije, na čemu posebno insistirate u podučavanju mališana?

- Kada je reč o ovome, pokušavam da ih navedem na razmišljanje i pripremim za vreme srednje škole, za studiranje, da im, pokušaću da budem razumljiviji primera radi, kroz gramatiku i književnost pomognem da razviju analitičko-logičko, da sagledaju značenje tekstova i "smisao" koji ti tekstovi donose, da, čitajući, uče... Umetnost, pa i književnost, hteli mi to ili ne, "najtačnija" je naša istorija, kao i put "iz sebe" i ka razumevanju sebe. Teško je razumeti Evropu i Rusiju u vreme Napoleona ukoliko ne iščitamo "Rat i mir", teško je razumeti prirodu, stremljenje američkog društva bez Volta Vitmena ili romana "Ubiti pticu rugalicu", "Idi, postavi stražara" Harper Li...

Poslednjih godina se u meni nataložilo uverenje da nastavnici ništa ne postižu, da učenici ne čitaju, da ništa ne dopire do njih, ali su me ovi meseci razuverili. Pošto je nagrada "Dušan Radović" povod razgovora sa vama, možemo se upitati koliko je kod mladih i ljudi ove zemlje, danas, prisutan odjek ovoga pisca... A onda, na ulicama, u izjavama, na natpisima, kao retko kada ranije, već danima srećemo duh duhovitosti, domišljatosti, aforističnosti Radovića; čitamo na natpisima ili čujemo iz megafona i zvučnika citate Njegoša, Miljkovića, Simovića, Kovačevića... Da, književnost je prisutna, umetnost je prisutna. I potrebna! Dakle, mladi čitaju, uče, razumeju, razmišljaju o svetu, i to je uteha i vraćanje životnog smisla mnogima od nas koji sa njima rade. Dakle, nešto smo postigli.

Kao pisac oprobali ste se u raznim književnim rodovima, šta vam je bio najveći izazov?

- Drame nisam pisao. Poezija je, za mene, najveći izazov. Zašto? Pesma se čeka, proza se piše. Nisam siguran da su, kada se ovo uzme u obzir, zahtevniji pripovetka i roman od pesme (ovo se odnosi na "istinske" pesme). No, kako god sudili o ovome, pisanju treba pristupati obazrivo, posvećeno.

Pisanje daleko od književnog centra može da ima i neke prednosti, ali, možda i neke otežavajuće okolnosti.

- Da, rekao bih da je drugo prisutnije, ali su tu i tišina, dugo hodanje, zastajanje, posmatranje kapi na dlanovima planinskih stena ili laticama lekovitog bilja...

Strastveni čitalac

ČITAO sam, voleo i volim dela mnogih naših i stranih pisaca kod kojih se javljaju motivi ili tematika detinjstva ili ono detinjstvu privlačno, halapljivo kao dečak čitao sam mnoge njihove knjige (Zmaja, D. Maksimović, B. Ćopića, D. Radovića, Antića, Raičkovića, Žila Verna, Džeka Londona, i mnoge druge), a, s godinama, pojavili su se i drugi, pre svih, Ginter Gras, Tomas Man u svojim kraćim formama, Stanković, Andrić, Crnjanski, Kiš u nekim delima; u poeziji, Kavafi, opet Raičković i Crnjanski, Miljković, sve do modernijih pesnika ili prozaista poput Simovića, Ž. Nedeljkovića, Kucija, ili nedavno preminule Luiz Glik. I ovo su tek neka imena, navedena bez dubljeg prisećanja.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 1

DUHOVNI ORIJENTIR: Vladeta Jerotić - Za života fenomen, zadužio srpsku kulturu

12. 02. 2025. u 17:00

Dodatak Kultura

0 1

ŠIRIO VEDRINU I IZVAN SCENE: Odlazak Igora Bojovića, dramskog pisca i nekadašnjeg upravnika "Buhe"

04. 02. 2025. u 15:18

Dodatak Kultura

0 2

IN MEMORIAM - OTVARAO NOVE HORIZONTE: Odlazak Zorana Jakšića (1960-2025) pisca naučne fantastike i prevodioca

04. 02. 2025. u 18:56

Dodatak Kultura

0 0

ČAROBNICA NAŠE SCENE: Na vest o nagradi "Radivoje Lola Đukić" za Ljiljanu Stjepanović

25. 12. 2024. u 16:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije