Dodatak Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA: Hronika jedne zemlje

Слађана Илић

19. 03. 2025. u 08:00

U ROMANU Nađe Tešić "Rodna gruda" ("Prometej" 2024; prevela Gordana Zalad, pogovor i redakcija prevoda Slavica Garonja), koji je izvorno objavljen 1998. godine na engleskom jeziku, u Americi, kao i u njenim drugim kod nas prevedenim romanima - "Umreti u Čikagu" ("Službeni glasnik" 2012), "Buntovnica u senci" ("Prometej" 2022) - centralni motiv jeste potraga za ličnim i nacionalnim identitetom, kao i pokušaj njegovog ucelovljenja.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Хроника једне земље

Foto: Privatna arhiva

Ipak, u tom romanu, za razliku od "Buntovnice u senci", junakinja pripovedač Ana (koja je spisateljkin alter ego), dolazi do konačne, potresne istine - povratak na rodnu grudu i u otadžbinski identitet i jezik su nemogući. To znanje dolazi s njenim životnim iskustvom, a potvrđuje se s poslednjom posetom Dubrovniku, rodnom Užicu i Beogradu, 1991. godine, uoči samog početka ratova.

Čitajući u celini prozni opus Nađe Tešić razumevamo da je problem junakinjinog "plutajućeg identiteta" uvek skopčan sa složenim društvenopolitičkim okolnostima, a da doživljaj rodne grude zavisi od njene životne dobi i perspektive. I dok je "Buntovnica u senci", čije je pripovedano vreme period pedesetih godina 20. veka, svojevrstan roman o odrastanju, retrospektivno ispripovedan iz pozicije bivše devojčice Ane - u kojem do detalja upoznajemo njene porodične okolnosti, potom i političke (otac je kraljev oficir koji se nalazi u Americi i po oslobođenju ne želi da se vrati u domovinu), kao i društvene prilike (doba izrazitog siromaštva i preživljavanje, između ostalog, zahvaljujući paketima UNRE) - "Rodna gruda", čije je pripovedano vreme početak devedesetih godina 20. veka, svojevrsna je hronika jedne zemlje čije se raspadanje pokazuje kao neminovnost, a čija je idealizacija uslovljena Aninim trajnim odsustvom iz nje.

"Rodna gruda" istovremeno je i lična junakinjina istorija koja počinje od činjenice da preseljenje u Ameriku nije bio njen izbor, a da bi se povratak na rodnu grudu desio da je stvarno moguć. Njena lična istorija zasniva se na uspomenama iz otadžbine, na konstantnoj želji da se na svaki način ožive trenuci detinjstva i mladosti koji - gledano sa Zapada, sa znatnim vremenskim odmakom, ili pak iz vizure poslednje posete voljenoj i žuđenoj zemlji - izgledaju najlepše moguće.

Foto promo

No, ono na čemu se zasniva čitava filozofija ovog romana jeste da je junakinjino konačno suočavanje s nemogućnošću povratka u primarni identitet i na rodnu grudu, pojačano uvidom da se ona, iako privatno i profesionalno veoma uspešna, nikada nije ukorenila u novoj domovini, odnosno svešću da u njoj zapravo nikada nije bila srećna. Tu dramu pojačava i činjenica da ona ne prihvata dokraja vrednosti svoje nove domovine, da joj se mnogo toga sviđa u onoj staroj o kojoj, kao kreativno biće, ne može da piše na maternjem jeziku.

Sve ovo svedoči o značaju prevoda romana Nađe Tešić na naš jezik, jer oni tek u okviru srpske kulture i književnosti, u kojoj ova spisateljica nesumnjivo zaslužuje odgovarajuće mesto, postaju potpuno funkcionalni, dok u kulturi u kojoj su prvobitno objavljeni teško da mogu imati odgovarajuću recepciju.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZVAO ME IZ BUNKERA U KIJEVU Zelenski molio NATO da ponovi bosanski scenario u Ukrajini

"ZVAO ME IZ BUNKERA U KIJEVU" Zelenski molio NATO da ponovi bosanski scenario u Ukrajini