GLAS PESNIČKE POBUNE PROTIV POLITIČKI KOREKTNIH IDIOTA: Stogodišnjica rođenja Robera Martoa, pesnika, romanopisca, erudite...

Rober Marto, francuski pesnik, romanopisac, prevodilac, erudita, esejista, poznavalac ezoterije i slikarstva, rođen je 1925. godine u Poatuu u blizini La Rošela, na zapadu Francuske, te je ove 2025. stogodišnjica njegovog rođenja. Preminuo je 2011. u Parizu.

Rober Marto, Foto Privatna arhiva

Rodio se, kao u nekoj bajci, usred šume Šize, u neposrednoj okolini alhemičarskog zamka Dampije-sir-Buton, i u blizini dve prastare romanske crkve. Ovakvo mesto rođenja predodredilo je, nekakvim božanskim uplivom, sva potonja književna interesovanja Martoova: za poeziju, liturgiju, alhemiju, ikonu, prirodu i jezik. Marto se seća da je prvu pesmu napisao kad je imao osam godina. Vezan za zemlju i govornu tradiciju toga kraja, takozvani patoa, koji je sačuvao mnoge stare izraze koji nigde drugde nisu više bili u upotrebi, vezan za usmeno predanje, bajku i basnu, Peroa i La Fontena, odmalena uranja u čudesne svetove mašte, u tajnu reči.

Kraj Drugog svetskog rata dovodi ga u Pariz, u kome će provesti dobar deo života, stvoriti porodicu. Živeo je u materijalnoj oskudici, radeći razne poslove, često i fizičke. Nemajući mogućnosti za nastavak školovanja, formirao se čitanjem bezbroja knjiga, otkrivajući čudesne svetove literature. Iako bez završenog fakulteta, bio je neverovatno obrazovan, izuzetne duhovnosti, hrišćanin, Francuz u najboljem smislu te reči, Evropejac, tradicionalista. Od mladosti je bio posvećen pisanju i do poslednjeg daha je nastavio da stvara. Iza njega je ostalo preko šezdeset objavljenih knjiga, najviše poezije, romana, dnevničke proze, ali i eseja i knjiga o slikarima (Sezan, Koro, Goja, Vermer), piscima, alhemiji i tauromahiji. Njegova knjiga Berba rose je izuzetna studija o alhemičarskoj tradiciji u svetskoj književnosti. Tauromahija je bila njegova druga ljubav, istinska strast. Leta je provodio u francuskom delu Baskije, da bi bio što bliže mestima u kojima su se odvijale koride, koje je redovno posećivao i pisao o njima tekstove i knjige.

Godine 1966. na putu za Ameriku, na brodu "Francuska", upoznaje srpskog pesnika Miodraga Pavlovića. To slučajno poznanstvo pretvara se u prijateljstvo dva pesnička sabrata. Deo života proživeće u Kanadi, u Kvebeku, odakle se definitivno vraća u Pariz 1984. Preko prijatelja upoznaje Ežena Kanselijea, alhemičara praktičara, učenika i priređivača dela tajanstvenog Fulkanelija. To poznanstvo suštinski će uticati na njega kao pisca i mislioca. Fulkanelijevo delo Misterije katedrala objavljeno je i kod nas. Prvi put dolazi u Jugoslaviju 1967, na Pavlovićev poziv. Sledeće godine boravi u Makedoniji, gde učestvuje u snimanju dokumentarnog filma Anđeli Kurbinova. Bio je više puta gost Oktobarskih susreta pisaca u Beogradu i Struških večeri poezije.

Po povratku iz Kanade u Francusku poezija mu se uglavnom kristalisala u sonet, koji stvara šetajući prirodom, parkovima, izložbama. Pesnik prirodnih zakona, prijatelj slikara, pesnika, galerista, živi svoj mirni ali ne i povučeni život između Pariza, izložbi, muzeja, druženja, i letnjeg pribežišta u Pirinejima, u osami, osluškujući prirodna liturgijska sazvučja.

Sa Pavlovićem, Foto Privatna arhiva

Prevodio je pretežno pesnike, ali one najveće: Šekspira, Luisa de Gongoru, Huana de Tasisa (Grofa Viljamedijanu), Berija Kalahana, ali i našeg Miodraga Pavlovića.

Pavloviću dugujemo prevode poezije Martoa na srpski jezik - Na Kirkinom ostrvu (1984), Bdeonica (1988), Pesme (1998). Zbirku pripovedaka Međuvreme (1986) prevela je Nada Šerban, dok je autor ovog teksta preveo njegov roman Dan kada su ubili svinju (2002). Zahvaljujući tim prevodima Marto nije nepoznat našoj čitalačkoj publici.

Uprkos tolikom broju objavljenih knjiga Marto je ostao skrajnut sa glavnih tokova francuske književnosti. Ćutanje kritike, bar onih najuticajnijih i najpoznatijih kritičara, pratilo je i ćutanje medija, gotovo savršena ravnodušnost naspram dela jednog od najvećih stvaralaca jedne od najvećih svetskih književnosti. Šta je uzrok tome?

Politička korektnost, da upotrebimo taj tupavi izraz proizišao iz medijske kuhinje kulture nasilja nad duhom slobode? Vrlo verovatno. Jer Marto se ne ustručava da kaže istinu o svemu što promišlja: o demokratiji, slobodi, religiji, Bogu, tradiciji, politici i političarima, manipulaciji, medijskom nasilju nad običnim čovekom. O tome da danas postoji samo jedna sloboda u tom svetu civilizacije Zapada koji se toliko diči da je centar, čak stožer demokratije - sloboda pornografije. Dok je sloboda uma, znači mišljenja, potpuno prokažena, time i zabranjena. Ko se usudi da dirne tu Zver, jao njemu!

Foto Privatna arhiva

U takvom sistemu vrednosti seks, nasilje, ubijanje, glupost, laž - to je dozvoljeno. Bog, duhovnost, poezija, nacionalno, tradicionalno - to je zabranjeno. Taj njegov glas pesničke pobune protiv tiranije politički korektnih idiota obeležio ga je kao buntovni, remetilački elemenat u jednobojnom i jednoobraznom kulturnom obrascu Zapada. Njegova borba protiv desakralizacije zapadnog društva, čoveka i crkve, borba tiha i proročka, ipak nalazi svoj put do onih koji žele da čuju, vide i prenesu dalje.

Marto je ostao do kraja svog života veliki prijatelj srpskog naroda. Autoru ovog teksta se 1999. godine, dok je trajalo bombardovanje naše zemlje od strane udruženih sila mraka sa zapadnih strana, izvinjavao u svoje i u ime francuskog naroda zbog počinjenih zločina i stradanja nevinih. Bio je jedan od retkih zapadnjaka koji je to učinio.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

ČUDESNA LICA ORFELINA: Knjiga Nikole Grdinića otkriva renesansno stvaralaštvo pesnika, bakroresca, prevodioca...

27. 03. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 4

ZAŠTO PRAVIMO BIBLIOTEKE: Odlomak iz knjige "Sentimentalno vaspitanje"

19. 03. 2025. u 08:00

Dodatak Kultura

0 19

POLUPISMENOST JE POSTALA DRUŠTVENO PRIHVATLjIVA: O statusu srpskog jezika i stanju srpske jezičke kulture

19. 03. 2025. u 06:00

Dodatak Kultura

0 5

VEČNO ŽIVA ŽELjA ZA OTVORENIM VIDIKOM: O četiri pjesme "poznice" Ive Andrića, povodom 50 godina od piščevog odlaska

12. 03. 2025. u 09:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije