KNJIŽEVNA DIPLOMATIJA, ILI SLUČAJ KOMEDIJANT: Andrić, “Prokleta avlija” i Mihiz - mala istorija jedne velike knjige

OVE godine navršena je polovina veka od smrti Ive Andrića.

Foto Opština Irig

Ta godišnjica, kao i još dve, vezane za Andrića i Mihiza, podsećaju na zanimljive i važne detalje u njihovoj stvaralačkoj biografiji. Prva se tiče ove dvojice književnika i "Ninove" nagrade koju Andrić nikada nije dobio. A mogao je i trebalo je da dobije tu nagradu pre sedamdeset godina. Nagrada je prvi put dodeljena 1955. i sa promenljivim uspehom traje do danas. Pošto je objavljena 1954. godine, Prokleta avlija je trebalo da se nađe u kandidaturi za tu nagradu. Međutim, to se nije desilo. Zašto i kako?

"Ninov" novinar i urednik, dugogodišnji hroničar kulturnog i književnog života kod nas Sava Dautović, u vezi sa prvom "Ninovom" nagradom, napisao je zanimljivu belešku. Sa naslovom "Žanrovska smicalica", beleška je objavljena na kraju Proklete avlije u ediciji "Off NIN (Deset najboljih romana koji nisu dobili 'Ninovu' nagradu 1954-2004)" u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva i Nina. Dautović tu podseća da je u prikazu Proklete avlije u "Ninu", februara 1955, Borislav Mihajlović Mihiz za to delo napisao da je novela. Takva žanrovska odredba verovatno je presudila u daljem radu "Ninovog" žirija kritike za roman te godine. "Žanrovskom smicalicom", kaže pomenuti novinar, Prokleta avlija je i formalno izgubila priliku da konkuriše za nagradu. To praktično znači da je Andrićeva knjiga iz konkurencije za nagradu ispala i pre no što je žiri počeo da radi.

U vezi s Mihizovom žanrovskom "presudom" ovom delu ima još jedna vrlo zanimljiva stvar.

Uz sve pohvale Andriću i njegovoj "noveli", ovaj kritičar je u prikazu "otkrio" da je ona komponovana "ležerno iz nekoliko retrospekcija i nekako namerno labavo". Pet godina posle ovog kritičkog osvrta Borislava Mihajlovića, pojaviće se 1960. njegov novi tekst pod naslovom "Čitajući Prokletu avliju" kao predgovor tom delu u izdanju Srpske književne zadruge. Novi tekst i novi, tačnije sasvim drugačiji Mihizov stav o istom. Tu je na delu lukavost kritičkog uma koja poučava da "Prokleta avlija ne pokaže uvek jedno isto lice pri svakom čitanju". Taj stav bio je njegov pokušaj da opravda svoju raniju, odnosno pogrešnu ocenu.

Foto Novosti

Pod tim velom, valjda iz želje da u priznanju sopstvene greške, počinjene iz nehata, taktičkih ili drugih razloga, nađe iskupljenje, Mihiz se ipak okrenuo protiv Mihiza. Evo plodova novog čitanja i naknadnog domišljanja jedne iste stvari: "Prokleta avlija je dobro komponovana knjiga. Mislio sam nekada, jednom čak i napisao, da je Prokleta avlija komponovana ležerno i namerno labavo. Kratkovido sam video. Ta knjiga ima savršeno jasnu, izvanredno čvrstu, kristalnu kompoziciju, gotovo geometrijsku u svojoj strogosti i savršenstvu". Tako je Mihiz porekao svoj stav iz prikaza Proklete avlije štampanog u "Ninu" 6. februara 1955. godine.

Druga Mihizova urota na Mihiza zapisana je u drugom tomu njegove Autobiografije o drugima objavljene u prvom izdanju 1993. U njoj je i tekst "Prokleta avlija". Na početku toga teksta zabeleženo je Mihizovo prisećanje na vreme kada je u "Ninu" objavio prikaz Andrićeve knjige: "U svojoj rubrici u 'Ninu' na nove knjige reagovao sam brzo i pisao sam o njima čim se pojave. Tako sam i o Prokletoj avliji pisao prvi. Nije bila potrebna velika mudrost da konstantujem da je ovaj kratki roman kapitalno Andrićevo delo i da spada u sam vrh njegove proze. Već sutradan Andrić me je telefonom pozvao da ga posetim u njegovom stanu". Dakle, u tom Mihizovom autobiografskom zapisu "novela" je ipak postala "kratki roman".

Foto Muzej grada Beograda

U istom tekstu, Andrić je, poveravajući se svom kritičaru, podsetio kako je na Džem-sultana nabasao "rano, pre više od dve decenije". Takođe će poveriti Mihizu da ga je ta tema odmah "zgrabila i nagnala njega, pisca pripovedaka, da pomišlja na pisanje svog prvog romana. Rvao se sa njom godinama, bataljivao i ponovo otpočinjao, cepao rukopise i definitivno odustajao od tog 'prokletog' posla". Zatim je, nakon četvrt veka, iako je "i dalje ostajao nezadovoljan" napisanim, da bi se oslobodio more, Prokletu avliju priveo kraju. Tako je govorio Andrić još 1955. godine ispovedajući se Borislavu Mihajloviću Mihizu. On je kasnije čitaocima preneo "to svedočanstvo svestan svoje odgovornosti za njegovu tačnost". Tako Mihiz svedoči njim samim.

No, Andrićevo uzgredna napomena u razgovoru sa Mihizom iz 1955. godine da je priča o Džem-sultanu roman dugo neće biti dovoljna Mihizu da se oslobodi svoje "žanrovske smicalice". Dokaz tome jeste i njegov pomenuti ogled sa naslovom "Čitajući Prokletu avliju" (1960) u kojem nijednom ne pominje žanr priče o fra-Petru. Umesto toga, Borislav Mihajlović koristi žanrovski neutralna određenja: "knjiga", "delo" i "krepka proza". U tom ogledu zaboravio je i na "novelu", kao što je prećutao i "kratki roman" koji će kasnije, možda i u iznudici, pomenuti u Autobiografiji o drugima. No, na drugoj strani, i nevoljno ispravljena ranija greška može da se razume kao znak kritičareve naknadne pameti i nedoslednosti.

Foto N. Karlić

Uz pola veka od Andrićeve smrti i sedamdesetu godišnjicu, koja seća na 1955. kada "Ninov" žiri nije uvrstio Prokletu avliju u konkurenciju za nagradu, danas još treba podsetiti i na jedan mali jubilej. Ove godine navršena je druga decenija od simboličke rehabilitacije Proklete avlije. Naime, 2005. formiran je, po sastavu izuzetno ugledan, desetočlani žiri koji je ocenjivao vrednost romana koji nisu dobili "Ninovu" nagradu.

Sačinjena je lista deset najboljih među njima. Na vrhu liste našla se Prokleta avlija.

Time je posredno rešeno i žanrovsko pitanje i pitanje vrednosti ove Andrićeve knjige.

Sa ostalim knjigama iz tog izbora, ona je 2005. objavljena u ediciji "Off NIN" u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva i "Nina".

Eto, to je mala istorija jedne velike knjige. U vezi s njenim "slučajem" pronicljivi i vispreni kritičar Borislav Mihajlović pokazao se nesmotren i previše politički obziran kritičar. Danas bi se reklo da je bio politički korektan prema jednom drugom piscu, dobitniku prve "Ninove" nagrade, i vladajućem režimu. Nesrećan izlaz iz takve situacije i u korist svoje štete našao je u "žanrovskoj smicalici" kojom je eliminisao Prokletu avliju iz konkurencije. Što je najgore praveći "prestup", Mihiz je verovao u tu knjigu, kao što je i Andrić visoko cenio ovog kritičara. Međusobno uvažavanje, književna diplomatija na delu ili slučaj komedijant?!

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 4

ZAŠTO PRAVIMO BIBLIOTEKE: Odlomak iz knjige "Sentimentalno vaspitanje"

19. 03. 2025. u 08:00

Dodatak Kultura

0 18

POLUPISMENOST JE POSTALA DRUŠTVENO PRIHVATLjIVA: O statusu srpskog jezika i stanju srpske jezičke kulture

19. 03. 2025. u 06:00

Dodatak Kultura

0 5

VEČNO ŽIVA ŽELjA ZA OTVORENIM VIDIKOM: O četiri pjesme "poznice" Ive Andrića, povodom 50 godina od piščevog odlaska

12. 03. 2025. u 09:00

Dodatak Kultura

0 0

Beleške za pisca

12. 03. 2025. u 08:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije