KAD IZ DEPOA IZAĐE - BLAGO: Pred publikom bogata arhivska građa MSU na inovativnoj izložbi "Stvari vibrantne - stvari svečane"
U TAJNE depoa Muzeja savremene umetnosti, posebno one koje sa sobom nose lični predmeti, beleške, fotografije i mnoge druge stvari naših značajnih stvaralaca 20. veka, zaronili su kustosi Senka Ristivojević i Miroslav Karić.
Iz vrednih legata ove riznice, znalački i sofisticirano, osmislili su izložbu "Stvari vibrantne - stvari svečane", koja će biti otvorena sutra uveče u 18 časova u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Nazvali su je prema jednom krasnopisnom citatu sa crteža Leonida Šejke.
Kada su se upustili u avanturu istraživanja do sada neprotumačene arhivske građe, pred njima su se, kažu, otvorila neverovatna saznanja.
- Pre nekoliko godina sam kao kustos preuzela depo i počela da ga sređujem, nailazeći na kutije i kutije sa različitim materijalom. Najveći broj pripadao je Leonidu Šejki, jer je njegova supruga Ana Čolak Antić, MSU poklonila celokupnu ostavštinu. Uz radove, dobili smo i gotovo sve stvari: olovke koje su bile na radnom stolu u trenutku kada je umro, četke za brijanje, paklice cigareta, od onih na kojima je slikao, do onih koje je pušio...
Tu je i njegova gitara u kojoj je jedan crtež - priča za naš list Ristivojevićeva.
Posebnu vrednost imaju beleške iz kojih se čita njegov bogati unutrašnji život, jer je veliki umetnik stalno nešto crtkao, pisao...
- Imamo crtice i beleške o radovima, koje je vodio od 1955. do 1969. - navodi sagovornica.
- Tu je i rukopis čuvene knjige "Đubrište, grad, zamak", kucan na mašini sa crtežima na margini.
Upravo su Šejkini, ali i lični predmeti Vana Bora, Milana Dedinca, Rastka Petrovića, Marka Ristića, Ivana Tabakovića, Milice Zorić Čolaković, Miroljuba Todorovića, poslužili kustosima da predstave nove priče o njihovim životima i stvaralaštvu. U nekih 13 storija, dela ovih autora (uglavnom neoavangradista) iz zbirki MSU, poslužila su kao scenografija.
- Napravili smo dijalog između umetničkih radova i ove građe - ističe Miroslav Karić, kustos Salona MSU, objašnjavajući da će, recimo, pored velike tapiserije Milice Zorić Čolaković, biti izložena i njena "sveska-vizija", sa skicama i beleškama, ali i isečcima iz štampe, kolažima, svim onim što je bila inspiracija za njene tekstilne objekte. Jer, predmeti kojima su se umetnici okruživali, prema Karićevom mišljenju, i te kako objašnjavaju njihovu osobenost.
Najatraktivnija, iz nasleđa nadrealiste Vaneta Bora je knjiga-kolaž "Italijanske slike" (Italian pictures), neka vrsta putopisa, kroz grafike, vendute gradova, nastala tokom emigracije u Velikoj Britaniji (kao i drugi eksponati, koje je nemoguće listati zbog mogućih oštećenja, predstavljena je i u video fotmatu). Izložena je pored jedine njegove preživele slike "Alge u vetru" (takođe se čuva MSU), ali i fotografije dela koja više ne postoje.
- Ovo što predstavljamo je nevidljivo nasleđe, koje često ostaje van inventara, a nosi ključ za interpretaciju opusa i biografija - nastavlja Karić. - Iz Legata Milana Dedinca i Radmile Bunuševac, recimo, otkrivamo njegovu pasiju prema pticama, kroz vitrinu sa pticama iz Amazonije.
Iz Dedinčeve ostavštine, Ristivojevićeva, skreće pažnju na zbirku tanjira, među kojima je i jedan - Pikasov, ali i figure iz Afrike, koje je dobio od prijatelja Rastka Petrovića.
OD NADEŽDE DO TODOROVIĆA
DEO postavke je i jedan portret, rad Nadežde Petrović, koji je najstarije delo u MSU.
Izložena je i diploma Zore Petrović, iz Pariza, iz 1937. Među poklonima Jelene Jovanović, rođake Marka Ristića, su i važne stvari koje nadrealizam "legitimišu", kao likovni pokret, poput crteža gluve dece objavljivanih u časopisu "Svedočanstva". Tu su i makete Ivana Tabakovića, za njegove istraživačke i teorijske teze "Likovne morfologije stvaralačke sile", ali i objekat - poezija i dokumentacija o drugim eksperimentima rodonačelnika signalizma Miroljuba Todorovića.
STRADANjE BRODA "SVETA JELENA"
U ŠEJKINOJ zaostavštini pronađeno je mnogo porodičnih fotografija, koje su sve skenirane. Na njima je i njegov otac, ruski, a potom i jugoslovenski oficir, kartograf, zarobljen tokom aprilskog rata 1941. Senka Ristivojević objašnjava kako su u arhivu pronašli i jedan njegov nepoznat i značajan rukopis:
- To je svedočenje o stradanju grčkog broda "Sveta Jelena" koji je prevozio zarobljenike za Nemačku, jer su pruge bile razrušene. Uglavnom su to bili Srbi, dok su Hrvati i Slovenci dobili ponudu da se izuzmu iz vojske i služe okupatoru u svojim zemljama - otkriva sagovornica. - Na brodu koji je naleteo na minu bilo ih je 500, a Atrofim Vasiljevič Šejka je preživeo i sve to opisao.
Preporučujemo
IZLOŽBU OTVORIO GRADONAČELNIK: Uspesi osoba sa invaliditetom kroz fotografije
09. 02. 2022. u 17:40
IZLOŽBA "ZUBATO SUNCE" UMETNICE TINE DANILOVIĆ: U fokusu ljudska priroda
08. 02. 2022. u 16:50
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)