POSLEDNJI RAZGOVOR SA REDITELJEM MILANOM JELIĆEM ZA "NOVOSTI": Stvorio najgledanija filmska ostvarenja
REDITELj, dramski pisac, scenarista i glumac Milan Jelić, koji nas je zauvek napustio u 79. godini, nije slovio za nekog ko se rado odaziva na intervjue. Posle dugodišnjeg ćutanja, prihvatio je da govori jedino za "Novosti". Razgovor sa jednim od najomiljenih tvoraca filmskih hitova u bivšoj Jugoslaviji prenosimo u celini.
POČEO je kao glumac, proslavio se kao reditelj, scenarista i dramski pisac, filmovi su mu bili među najgledanijima u bioskopima, bezbroj puta reprizirani na televiziji, ali se, za razliku od njegovih kolega, skroman po prirodi, godinama sklanjao od javnosti.
Samo najbliži prijatelji znaju ga po nadimku Vikont, jer je potomak grofova i pisaca, Ivana Gundulića i Save Vladislavića. Govorimo o Milanu Jeliću, koji je našem listu dao ekskluzivan intervju povodom predstojećeg filma "Uspavanka", inspirisan životom proslavljenog violiniste Stefana Milenkovića. Upravo će on biti reditelj ovog biografskog filma po scenariju Jovana Markovića.
Kao reditelj, Jelić je debitovao dugometražnim igranim filmom "Bubašinter", a zatim je snimio "Tigra", "Rad na određeno vreme", "Nedeljni ručak", "Moj tata na određeno vreme", i mnoge druge. Sa Predragom Perišićem napisao je scenario za "Ljubavni život Budimira Trajkovića", sam - za film "Još ovaj put". Dobio je silna jugoslovenska priznanja, a od međunarodnih izdvaja nagradu za režiju filma "Rad na određeno vreme", na filmskom festivalu u Avelinu, kada je žirijem predsedavao čuveni scenarista Đuzepe de Santis.
Jelićev film "Čudna noć" otvorio je poslednji jugoslovenski filmski festival u Puli. On je tada, kao jugoslovenski reditelj, zatvorio rediteljsku beležnicu, a šta ga je podstaklo da je ponovo otvori, Jelić nam odgovara:
- Stefan Milenković je bio čudo od deteta, imao je koncerte po svetu, čak i u Beloj kući.
Njegova životna priča, putovanja, turneje, roditelji, selidbe, sve je idealno za dobar scenario, odnosno film. Lično me je muzika uvek privlačila, svirao sam klavir, harmoniku, pevao u raznim orkestrima.
Glavni junak, međutim, još ništa ne zna o ovom filmu.
- Sigurno će biti veoma iznenađen kada to sazna iz ovog intervjua, a pogotovu da je planirano da Stefan igra svog oca - kaže Jelić.
- Razmišljamo da za ovaj porodični film napravimo internacionalnu podelu, da bi se prodavao po svetu i bio prisutan na međunarodnim festivalima. Ideja je da igraju Džek Dimić, naš glumac koji je popularan u Holivudu i Miloš Biković koji je velika zvezda u Rusiji.
Objašnjavajući zašto su njegovi filmovi toliko gledani, Jelić kaže da je stari holivudski "đak":
- Moja deviza kad sam bio mlad bila je Holivud ili propast. Naravno, nisam mogao da odem do Holivuda, ali sam radio po holivudskom receptu. Sa dobrom pričom, vrhunskom glumačkom podelom, kod mene je uvek igralo po deset najpozantijih jugoslovenskih glumaca iz Beograda, Sarajeva, Splita, Zagreba. Zaista sam imao sreću da radim sa našim najvećim zvezdama. Milena Dravić je igrala u skoro svakom mom filmu, postali smo veliki prijatelji, pamtim je kao plemenitu dušu i divno stvorenje. Morao sam da vodim računa koga uzimam i od muškaraca, jer će se ako izostanu neki od njih ljutiti.
Bata Živojinović je prvi put u "Nedeljnom ručku" imao obnaženu partnerku, intimnu scenu sa Nedom Arnerić.
- Nije mu baš bilo prijatno, ni ja nisam voleo tu scenu, ali su distributeri i producenti insistirali na tome. Šta je rekao Bata ne znam, šta je rekla njegova supruga Lula mogu da pretpostavim. Divna žena, inače, koja je pratila njegov rad. Ljubiša Samardžić je u filmu "Tigar" igrao boksera, bio je mršav i atipičan za borca u ringu, ali ga je publika izuzetno prihvatila i nagradila na Filmskom festivalu u Puli.
Pre nego što je stao iza kamere, Jelić je još kao srednjoškolac i student svetske književnosti ušao u svet novinarstva, radeći prvo za dečje novine, zatim za "Student", "Sport i svet", "Arenu", "Filmski svet"... Živo se seća intervjua sa slavnim Alfredom Hičkokom.
- Sedeli smo u "Metropolu" i pili mleko. Bio je vrlo ljubazan. Sećam se da mi je tada rekao koliko voli da publika vrišti od straha, a ja sam kasnije uživao kada publika vrišti od smeha. Zauvek sam zapamtio njegov savet da je najvažnije imati dobar scenario i vrhunske glumce, a kasnije sam shvatio da je još važnije da film ima pozitivnu, humanu poruku.
Jelić je intervjuisao i niz naših poznatih reditelja, među kojima je ključnu ulogu u njegovoj karijeri odigrao Saša Petrović.
- Kada me je ugledao, pitao me je hoću li da igram kod njega. Iznenađen, rekao sam mu da nisam glumac, a on meni: "Nema veze, hajde da probamo." I tako sam dobio ulogu u filmu "Tri" posle koje sam počeo da dobijam niz ponuda. "Tri" smo snimali na jednoj železničkoj stanici blizu Beograda. Pažljivo sam gledao kako radi i bio impresioniran. Bio je filmski genije i kada je video da se interesujem za režiju, dozvolio mi je da pratim nahsinhronizaciju u tonskom studiju Avala filma. Sedeo sam u ćošku i gledao kako radi. Dobio sam ulogu u još jednom njegovom filmu "Biće skoro propast sveta", ali je gluma za mene bila samo stepenica ka rediteljskoj palici.
Igrao je niz uloga, koje nisu uvek bile glavne, ali su zbog njegove uverljive interpretacije ti likovi ostali da žive u sećanju filmske publike. Nezaboravne su njegove uloge u filmovima "Misterije organizma", "Vrane", "Buđenje pacova", "Kad budem mrtav i bio", "Tole godine", "Tvrđava siledžija", kao i u TV serijama "Neven", "Dimitrije Tucović", "Ljubav na seoski način". Gluma u pozorištu, međutim, nikada ga nije privlačila, ali se na neobičan način, ipak, pojavio u jednoj predstavi Ateljea 212. Profesor Vlada Petrić režirao je Nušićevu "Gospođu ministarku" i ponudio mu ulogu, koju nije prihvatio.
- Rekao mi je da ću ipak biti u predstavi! Napravio je jednu veliku sliku sa mojim likom, koju su demonstranti nosili kao transparent uzvikujući: "Pada vlada!" Kasnije mi je Petrić rekao: "Vidite, ipak ste bili u mojoj predstavi."
Popularan i u Kini
NE samo u Srbiji, Jelićevi filmovi su i danas među najgledanijama u Hrvatskoj i drugim republikama nekadašnje SFRJ. Njegov "Rad na određeno vreme" u dalekoj Kini, bio je, po gledanosti, odmah iza filma "Valter brani Sarajevo".
- Milena i ja smo se plašili aviona, pa su na premijeru otputovali Bata, Neda, Ljubiša i Relja Bašić - kaže Jelić.
- Pričali su nam da su ih u Kini lepo i toplo primili. Mislim da smo se i mi, sa našim filmovima, makar malo, upisali među graditelje dobrih odnosa sa Kinom.
Glumačko iskustvo mu je znatno pomoglo kada je stao iza kamere.
- Velike zvezde igrale su u mojim filmovima, ali niko od njih nije imao primedbe na moje sugestije. Svi su zazirali da ne ustanem iz rediteljske stolice i pokažem im kako treba da se odigra scena. Ljubiša Samardžić mi je govorio: "Sve ću da uradim, samo nemoj ti da mi pokazuješ!"
Prvo Jelićevo rediteljsko čedo bio je film "Bubašinter", koji je snimio 1971. i uvrstili su ga u ondašnji tzv. crni talas. Film je prošao cenzuru, prikazan je na Pulskom festivalu, ali se našao na udaru zbog nemilosrdno dokumentarističkog prikaza stvarnosti. Ne samo što je režirao, nego je i igrao u filmovima koji su svrstani u nepodobne, čak i u čehoslovačkom filmu "Ja volim, ti voliš" Dušana Hanaka, koji je u to vreme bio zabranjen, a kasnije je dobio "Srebrnog medveda" na filmskom festivalu u Berlinu.
- Sedam godina nisam mogao da režiram, niko te u ono vreme nije pitao da li imaš prihoda, a sreća je da sam ja imao roditelje - kaže Jelić.
Na početku rediteljske karijere Milan je radio i na Televiziji Beograd, gde je snimao emisije "Kako...", posle kojih je pod hitno poslat u vojsku u Sombor, u oronulu kasarnu iz doba Marije Terzije, i to u pešadiju. Tema prve problematične emisije je bila kako kučići jedu fabričku hranu za pse, a druge kako se osloboditi vojske.
- Organizovani su partijski sastanci na televiziji na kojoj smo meta bili ja i Branko Baletić, koji je snimio film "Laka lova", gde sam igrao.
Jelisavetini jadi
KAO dramski pisac, Jelić se prevashodno istakao kao komediograf. U knjizi koju je nedavno objavilo Udruženje dramskih pisaca Srbije su njegove drame "Sećanje na Albinonija", "Vancage", "Hoću da budem krompir", kao i najpoznatija, "Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera", koja je na sceni Ateljea 212 odigrana više od 100 puta.
- Još sam bio na akademiji kada sam dobio nagradu na konkursu lista "Mladost" - kaže Jelić.- Uslov je bio da se igra u Ateljeu 212. Dramu sam pisao za Jelisavetu Seku Sablić, podrazumevalo se da je glavna uloga njena. Tadašnja upravnica Mira Trailović predložila mi je da molera igra talentovani mladi glumac, sin njenih prijatelja, glumaca Zore Drakulić i Ivana Manojlovića. To je bila prva uloga u pozorištu Mikija Manojlovića.
Predstava je bila veliki hit, sve dok Miki nije otišao u vojsku.
Pošto je shvatio da nema nikakve šanse da radi filmove koji su kritički prema tadašnjem društvu, okrenuo se komedijama, u kojima je na duhovit način prikazivana stvarnost.
- Scenarista Predrag Perišić i ja, dobili smo dragocene savete od uglednog filmskog kritičara Milutina Čolića, od kojih je najvažniji da bi se dopao publici, film treba da bude životan, a ne samo zabavan.
Kada se definitivno prihvatio režije, sam sebi se zarekao da više neće igrati u domaćim filmovima.
- Stalno su mi nudili uloge a ja ih nisam prihvatao. Posebno se ljute moji drugari iz takozvane praške škole, ali nisam odustao od svoje odluke. Ipak, igrao sam vatikanskog novinara u filmu "Zatamnjenje" Olivera Parkera, o Orsonu Velsu, u kome glume Deni Hjuston i Kristofer Voken. Postoji neka čudna veza između te uloge i radio drame, koju sam snimio za Radio Beograd, o velikom reditelju Velsu.
"PRONAĆI ĆU I UNIŠTIĆU IH SVE" Hitno se oglasio Ilon Mask, reagovala i Zaharova
AMERIČKI biznismen Ilon Mask saopštio je putem društvene mreže da će „pronaći i uništiti“ sve one koji ga optužuju za kontakte sa Moskvom.
16. 11. 2024. u 16:18
"NEMAČKA POSLE MAĐARSKE IZVODI PUTINA IZ IZOLACIJE" Bes u Kijevu nakon razgovora Šolca i ruskog lidera
BIVŠI ukrajinski ministar inostranih poslova Dmitrij Kuleba izjavio je danas da je pozivom nemačkog kancelara Olafa Šolca predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, ruski lider izašao "iz evropske izolacije, a da je Nemačka odmah posle Mađarske utrla taj put".
16. 11. 2024. u 16:44
ĐURĐIC I ĐURĐEVDAN: Isti svetac, dve ikone i dva praznika - u čemu su sličnosti i razlike?
SVETOG Georgija ili svetog Đorđa/Đurađa - kako u narodu zovu ovog sveca, pravoslavni Srbi slave dva puta u godini.
16. 11. 2024. u 08:25
Komentari (1)