Kultura

NAJBOLJI IZDANAK SVETOG KOSOVA: Veliki srpski vajar i pisac Svetomir Arsić Basara (1928- 2024) preminuo u Beogradu, u 96. godini

M.A.K.- Š.M.

11. 05. 2024. u 00:11

BEZ zavičaja, njegovog Kosova i Metohije, vajar i pisac, akademik Svetomir Arsić Basara (1928- 2024), bio je pritisnut nepodnošljivom čamotinjom, kako je pisao, i često se osećao kao u zatvoru iz koga nije mogao da izađe. Duh koji juče napustio telo ovog neumornog, marljivog, upornog stvaraoca i velikog rodoljuba, verovatno je već krenuo put njegove Brezovice, Dečana...Preminuo je u 96. godini.

НАЈБОЉИ ИЗДАНАК СВЕТОГ КОСОВА: Велики српски вајар и писац Светомир Арсић Басара (1928- 2024) преминуо у Београду, у 96. години

Čitav Arsićev opus, stvaran kroz više od sedam decenija, duboko je bio ukorenjen u tle sa koga je potekao, kao i njegovu istoriju. Kako je povodom njegove retrospektive u Galeriji SANU, primetio akademik Dušan Otašević, izborom tema, oslanjajući se na stare zanate za obradu drveta i gvožđa, a ne zapostaljajući dostignuća moderne umetnosti, delo ovog autora zauzelo je izuzetno mesto u istoriji srpske skulpture. A istoričar umetnosti Nikola Kusovac, tvrdio je da se celovita predstava o njegovoj ličnosti, delu i delovanju, može se steći samo ako se ta blistava umetnička biografija postavi na pozadinu mukotrpnog i mnogim nedaćama opterećenog života.

- Prosto je neshvatljivo kako je to, srećnom igrom sudbine, siromašno i poluizgladnelo seljače stiglo da pohađa osnovnu školu, da bude seoski sluga, maloletni radnik u rudniku, i golobradi partizan u Drugoj kosmetskoj brigadi od 1942. do oktobra 1944, kad je zbog mladosti demobilisan, i da potom, očito po skraćenom programu za one koje je rat omeo u normalnom školskom razvoju, završi nižu gimnaziju- zapisao je Kusovac.

Tri godine posle rata, vajar rođen 15. maja 1928. u naselju Sevce, u opštini Štrpce, u Nišu upisuje Školu za primenjenu umetnost. Svoj prvi rad "Glava devojčice" izvajao je u glini 1950. Potom je primljen na Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu, 1953, gde je diplomirao marta 1958. Na Višoj pedagoškoj školi u Prištini predavao je vajanje i metodiku likovnog vaspitanja, a bio je i profesor na odseku za vajarstvo na Akademiji umetnosti u Prištini, sve do 1995, kada je penzionisan.

Osnivao je Likovnu koloniju u Dečanima, i inicirao osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije. Za dopisnog člana Kosovske akademije nauka i umetnosti izabran je 1982. ali je tu akademiju napustio 1990. Četriri godine potom je izabran za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. U Institutu za srpsku književnost u Leposaviću je 2000. održan naučni simpozijum o njegovom delu. Pisao je studije o skulpturi, likovne kritike i pripovetke. Prošle godine je u SANU predstavio knjigu priča "Put u Dečane". Bio je dobitnik brojnih priznanja kao što su Vukova nagrada, nagrada "Prof. dr Vojislav K. Stojanović" Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije, velika nagrada Društva srpskih umetnika LADA, zlatna medalja za zasluge u kulturnim delatnostima...

Bučić: Veliki umetnik i patriota

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić uputio je saučešće povodom smrti vajara i člana SANU Svetomira Arsića Basare.

- Sa tugom sam primio vest o smrti velikog umetnika i patriote, koji je svojim delima ovekovečio ne samo rodonačelnike srpske države i identiteta, poput Simeona Nemanje i Svetog Save, već i arhetipove naših predaka-vitezova kao paradigme srpskog istorijskog bivanja na ovim prostorima - navodi se u saučešću predsednika Srbije.

Vučić je podsetio da je Arsić Basara ponikao na Kosovu i Metohiji, i da je u svoju vrhunsku umetnost uplitao svu težinu života i neprestane borbe na svetom tlu sa kojeg smo duhovno ponikli, spajajući večno i zemaljsko carstvo u jedinstvene skulpture koje je ostavio u nasleđe budućim generacijama za nezaborav.

U drvetu i metalu ovekovečio je cara Dušana, Kosančić Ivana, Toplicu Milana, Miloša Obilića, cara Lazara i druge naše junake.

- Odgajan sam tako da živim u našoj istoriji - ispričao je vajar svojevremno za "Novosti". - U mom selu je vladala nepismenost, ali su znali narodne pesme koje su nešto veličanstveno. Car Dušan je u njima živ za naš narod, ima svoje dvorove, livade... On je uostalom tamo i živeo i boravio. Kada se kaže da je Kosovo sveto, to je apsolutno tačno. Nije paradigma, nešto što smo izmislili. Cela ta zemlja pokrivena je srpstvom, neuništivim. Kada bi mogla da priča sve bi rekla, čija je i zašto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 10

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: Oni su totalni kreteni, rekao posle povika da je Francuska odgovorna za krvoproliće

Svet

0 0

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"

"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".

22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

HUSA ALIJEVIĆ U VELIKOM INTERVJUU ZA NOVOSTI: Poziv mog života je muzika, a treba verovati u svoje snove (FOTO)

TV Novosti

0 0

HUSA ALIJEVIĆ U VELIKOM INTERVJUU ZA "NOVOSTI": Poziv mog života je muzika, a treba verovati u svoje snove (FOTO)

VELIKI sam ljubitelj jugoslovenske i srpske kinematografije, tako da mi je bilo zaista zadovoljstvo da učestvujem u ovakvom projektu. Ovo je bio moj prvi dodir sa filmom i sa serijom, jer sam obično samo gledalac, ali mislim da smo jako dobro to uradili. Na prvom mestu, moram da pomenem Nemanju Ćeranića koji je reditelj ovog ostvarenja, Miloša Radunovića koji je dao veliki doprinos i Stefana Boškovića koji je napisao scenario verodostojan onome što su ispričali Džejevi prijatelji.

22. 11. 2024. u 12:05

PRIČE LJUBLJANSKIH ČEFURJA PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM: Slovenački pisac Goran Vojnović gost programa Booking Balkan

Kultura

0 0

PRIČE LJUBLJANSKIH "ČEFURJA" PRED BEOGRADSKOM PUBLIKOM: Slovenački pisac Goran Vojnović gost programa "Booking Balkan"

U okviru programa Booking Balkan, gosti Kulturnog centra "Grad" u Beogradu, u nedelju 24. novembra, biće poznati slovenački pisac i reditelj Goran Vojnović, kao i pisac i kreativni direktor Slavoljub Stanković.

22. 11. 2024. u 10:12

Kultura

0 1

POZORIŠNA KRITIKA: Junačko s(trpljenje)

ČETVORO bivših studenata izvesnog američkog katoličkog univerziteta se sastaju na partiju kod čuvara kampusa, da roštiljaju, piju i da razgovaraju.

22. 11. 2024. u 06:30

MILIJA BELIĆ NOMINOVAN ZA NAGRADU ANDRE EVARD: Naš umetnik u najužem izboru za priznanje sa imenom švajcarskog konstruktiviste

Kultura

0 0

MILIJA BELIĆ NOMINOVAN ZA NAGRADU ANDRE EVARD: Naš umetnik u najužem izboru za priznanje sa imenom švajcarskog konstruktiviste

SRPSKI multimedijalni umetnik, koji decenijama radi i srtvara u Parizu,Milija Belić, sedmi put je nominovan za prestižnu nagradu Andre Evard, Fondacija Mesmer u nemačkom gradu Regel.

21. 11. 2024. u 17:14

RAT I MIR U OBJEKTIVU: Izložba fotografkinje Nikol Tunk u okviru festivala Vizualizator

Kultura

0 0

RAT I MIR U OBJEKTIVU: Izložba fotografkinje Nikol Tunk u okviru festivala "Vizualizator"

U OKVIRU Međunarodnog festivala fotografije "Vizualizator", 21. novembra u 19 časova u Galeriji "Nikola Radošević" biće otvorena izložba američke fotografkinje Nikol Tung, jedne od najistaknutijih ratnih foto-novinarki današnjice, dobitnice mnogobrojnih međunarodnih priznanja.

21. 11. 2024. u 17:01