Panorama

ZAŠTO SE MED NIKADA NE KVARI: Ovo je razlog

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

04. 07. 2025. u 00:00

MED je prirodni zaslađivač kojeg bakterije, u teoriji, ne bi trebalo da zaobiđu. Ipak, on spada u retke namirnice koje gotovo nikada ne propadaju, čak ni godinama nakon proizvodnje, a ta neverovatna sposobnost da ostane jestiv dugo godina je posledica njegovog jedinstvenog sastava i načina na koji ga pčele prave.

ЗАШТО СЕ МЕД НИКАДА НЕ КВАРИ: Ово је разлог

Foto: Free Images Pixabay

Za razliku od većine slatkih namirnica, koje su veoma laka meta buđi ili bakterija, med ima izuzetnu otpornost. U zatvorenoj tegli, čak i kada se vremenom kristališe i postane gušći ili zrnast, neće se pokvariti. Razlog tome leži u kombinaciji niskog sadržaja vode, visoke kiselosti i enzima koji deluju kao prirodni konzervansi.

Kada kažemo da se hrana pokvarila, obično mislimo da su se mikroorganizmi bakterije, gljivice ili plesni nastanili na njoj. Ti mikroorganizmi vole tople, vlažne uslove, umereno kiseo pH i kiseonik. Zato se hrana često suši, kuva na visokim temperaturama, stavlja u rashladne uređaje, kiseli ili zatvara u vakuum - sve kako bi im se uskratili uslovi za razmnožavanje. Međutim, čak i kad prođe kroz sve ove postupke, većina hrane ima ograničen rok trajanja.

Sa medom je drugačije - iako je isprva samo tečnost puna šećera i vode (idealan prostor za bakterije) - način na koji ga pčele obrađuju sve menja. One smanjuju količinu vode, dodaju enzime koji povećavaju kiselost i razlažu šećere na jednostavnije oblike, čime stvaraju okruženje u kome većina mikroorganizama jednostavno ne može da opstane. Kada se ova gusta i stabilna masa smesti u saće, gotov proizvod postaje jedna od najotpornijih namirnica na kvarenje u prirodi.

Kada pčele završe sa preradom nektara u gustu, slatku tečnost, započinju narednu fazu, a to je isparavanje vode. Raspršivanjem krila vrše cirkulaciju vazduha iznad meda, slično kao što ventilator ubrzava sušenje znoja. Na taj način, sadržaj vode koji je u početku iznosio i do 80 odsto postepeno opada.

Kada dostigne zrelu fazu, med u proseku sadrži između 15 i 18 odsto vode. Odnos šećera i vode u ovom stanju je toliko ekstreman da pod normalnim okolnostima ne bi bilo moguće rastvoriti toliko šećera u tako malo vode, a ovo je jedan od razloga zbog kojih pčelinji postupak proizvodnje nema prirodnu alternativu.

Takva koncentracija šećera, naravno, deluje primamljivo za mikroorganizme, ali uslovi koji ih dočekuju u medu - niska vlažnost, visoka kiselost i ograničen pristup kiseoniku u zatvorenoj tegli - čine njihov opstanak praktično nemogućim.

Naučnici koji se bave hranom ovakav nivo otpornosti opisuju kao "nisku aktivnost vode". Upravo je ovaj princip (smanjenje raspoložive slobodne vode) česta strategija u konzervaciji prerađene hrane. Kada se molekuli vode "vežu" za šećer ili so, postaju nedostupni mikroorganizmima, što usporava ili potpuno sprečava kvarenje.

Naravno, ni med nije neuništiv. Jednom kada se tegla otvori, površina meda dolazi u kontakt sa vazduhom, a unošenje vlage i bakterija - recimo, lizanjem kašike pa vraćanjem iste u med - menja njegovu unutrašnju hemijsku ravnotežu, prenosi Bi-Bi-Si.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - Potraga za delovima tela kod Lazarevca

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KAD SE PLOVI SRCEM, DRINA OSTAJE ČISTA: Fondacija Mozzart u velikoj eko-akciji na Drinskoj regati

KAD SE PLOVI SRCEM, DRINA OSTAJE ČISTA: Fondacija Mozzart u velikoj eko-akciji na Drinskoj regati