HRVATI SE NAORUŽAVAJU: Velika kupovina posle propalih poslova - evo koji avioni su ponuđeni (VIDEO)
POSLEDNjEG dana pre isteka roka za podnošenje, Hrvatska je dobila četiri konačne ponude za nabavku višenamenskog borbenog aviona od Švedske, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Izraela - po dve ponude za nove i polovne avione. Time je, nakon raznih peripetija i odlaganja, uspela da privede kraju proces najveće akvizicije naoružanja od sticanja samostalnosti.
Iz hrvatske vlade poručuju da su zadovoljni pristiglim ponudama i da obe, pre svega, ispunjavaju ono što je hrvatska zacrtala kao ciljeve - da to budu avioni četvrte generacije kompatibilni sa NATO standardima i zapadne tehnologije.
Švedska je Hrvatskoj ponudila novi avion Gripen C/D model, Sjedinjene Američke Države nude novi F-16 blok 70, Francuska nudi polovni model aviona Rafal, a Izrael polovni model F-16, blok 30.
Proces razmatranja ponuda, kako je saopšteno ranije, trajaće do kraja godine, a konačna odluka bi mogla biti doneta u januaru 2021. na osnovu političkin i finansijskih parametara.
Nabavka eskadrile borbenih aviona samo je deo šireg plana modernizacije vojske koji je Hrvatska dostavila NATO-u u decembru prošle godine. Plan uključuje i nabavljku helikoptera "Blek Hok" ("Crni jastreb") i razvoj sposobnosti u području specijalnih operacija.
Hrvatska o nabavi borbenih aviona razmišlja već gotovo dve decenije, ali se taj posao pokazao ne samo skupim, nego i izuzetno komplikovanim. Dosada je hrvatsko Ratno vauduhoplovstvo dva puta sprovodilo modernizacije migova 21, najpre 2003. godine, pa potom i zaključno sa 2015. Obe te modernizacije trebalo je da budu neposredni uvod u kupovinu novih borbenih aviona. Oba puta su iskrsli problemi.
Nakon 2003. kupovina se otegla sve do ekonomske krize, a zatim je u tišini odložena za neko bolje vreme. A posle 2015. čekalo se više od dve godine i promena vlasti da bi ceo postupak krenuo dalje.
Činilo se da je 2018. godine konačno napravljen plan koji je podrazumevao kupovinu 12 borbenih aviona F-16 iz viškova Ratnog vazduhoplovstva Izraela. Međutim, taj projekat je zvanično propao u januaru prošle godine.
Kako se radilo o američkim avionima koje je Izrael obogatio dodatnom opremom, što je i bio glavni razlog da se Hrvatska na tenderu odluči upravo za izraelsku ponudu, Amerika je morala da pruži saglasnost za prodaju tih aviona trećoj strani. Amerika je svoju saglasnost uslovila skidanjem sve opreme koju su Izraelci nadogradili, a Izrael nije uspeo da ih ubedi da od toga odustanu, pa je tako i kupovina propala.
Plan o modernizaciji vojske vraćen je korak unazad, ali se od njega nije odustalo. O ponovnom pokretanju procesa kupovine aviona počelo je da se govori prošlog maja, a 13. januara je hrvatska vlada, odnosno njena međuresorna komisija za nabavku borbenih aviona, konačno donela i potpisala odluku o slanju tzv. Zahteva za predlog višenamenskih borbenih aviona namenjenih hrvatskom Ratnom vazduhoplovstvu.
Kao i ranije, planirana je nabavka 12 aviona, a oni bi u zavisnosti od toga da li će biti novi ili polovni, mogli koštati od nekoliko stotina do preko milijardu evra.
Ni ovog puta nije prošlo bez problema. Pandemija korona virusa, a zatim i razorni zemljotres koji je pogodio Zagreb u aprilu, ponovo su zaustavili ceo proces. Još jednom, ovog puta konačno, on je pokrenut u avgustu, a Hrvati su sigurno odbrojavalji dana do 9. septembra kada su napokon imali sve ponude na stolu.
Pred Hrvatskom su sada tri meseca detaljne analize pre nego što donese odluku koji će od četiri ponuđena aviona čuvati njeno nebo.
Švedska agencija za opremanje obrambenog sektora (FMV) predala je Hrvatskoj ponudu za 12 potpuno novih višenamenskih borbenih aviona Gripen C/D. U pitanju je moderan i dokazan avion koji koristi najnoviju tehnologiju i raspolaže širokim spektrom delovanja u vazduhu i na tlu. Avion je u borbenom sistemu vazdušnih snaga Švedske, Mađarske, Češke, Južnoafričke Republike i Tajlanda.
Stalni razvoj sistema i oružja koje može da koristi, Gripenu C/D osiguravaju decenije potpune operativnosti, što mu daje određenu prednost u odnosu na konkurentske avione.
Francuzi su ponuditi Hrvatima korišćene Rafale, isprobane i dokazane u Libiji. Dvomotorni Rafali su se, naime, pokazali sposobnima da istovremeno obavljaju zadatke bombardera i presretača.
"Večernji list" napominje da Francuzi još nikome nisu prodali korišćene Rafale, pogotovu ne one koji su se pokazali efikasnima u Libiji, gde su jedini napadali bez pratnje i zaštite lovaca.
Američke F-16 blok 70 u Evropi su za sada nabavile Bugarska i Slovačka. Ovi avioni poseduju "Nortrop Gruman AN / APG-83" aktivni elektronski radar za skeniranje (AESA). Ova varijanta, nazvana "Viper", prvi put je poletela u oktobru 2015. godine. Ima centralni pijedestalni ekran i modernizovani misijski računar.
Avion takođe ima strukturne nadogradnje kako bi se produžio životni vek aviona. Uključena je napredna veza za prenos podataka, meta za ciljanje, oružje, GPS navigacija i sistem za automatsko izbegavanje sudara na zemlji.
Izrael će ponovo pokušati Hrvatskoj da proda Barake. Iako su značajno nadograđeni po specifičnim zahtevima RV Izraela, avioni su, kako se tvrdi potpuno kompatibilni sa NATO standardima. Takođe, dovoljno su savremeni i pored toga što je reč o avionima starije varijante F-16 koji će u trenutku isporuke imati više od 30 godina.
(Blic)
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)