"ISTOK 2022" KAO PORUKA RUSKE SNAGE: Putin juče na manevrima sa više od 50.000 vojnika na Dalekom istoku

PREDSEDNIK i vrhovni komandant vojske Rusije Vladimir Putin juče je boravio na Sergejevskom vojnom poligonu u Primorskom kraju na Dalekom istoku gde je u toku završni deo strateško-komandnih manevara "Istok 2022". Manevri su počeli 1. a završiće 7. septembra.

Foto: Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Vežbe na kojima učestvuje više od 2.000 stranaca održavaju se na sedam poligona kao i u određenoj zoni Ohotskog i Japanskog mora. Učesnici manevara uvežbavaju taktiku odbrane i napada združenih jedinica. Pored ruske armije u manevrima učestvuju predstavnici Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije, Kirgizije, Tadžikistana, Mongolije, kao i Indije i Kine. Prisutni su i predstavnici Alžira sa kojima Rusija ima tradicionalno dobre odnose.

Među posmatračima su i predstavnici Organizacije Dogovora kolektivne bezbednosti, zatim Šangajske organizacije za saradnju i drugih zemalja među kojima su i Sirija i Nikaragva.

Ukupno na manevrima učestvuje više od 50.000 vojnika i oficira i više od pet hiljada jedinica vojne tehnike. Veličinu manevara potvrđuje i to da učesnici koriste oko 140 aviona i helikoptera, više od 60 brodova, čamaca i drugih plovila. Jedan od glavnih zadataka manevara je poboljšanje koordinacije koalicionih grupa vojske. U Moskvi ne skrivaju da žele da zajednički sa prijateljskim zemljama ojačaju mir i zaštite zajedničke interese na Dalekom istoku.

Manevri su provera nivoa pripremljenosti vojnih organa u planiranju u pripremi operacija na Dalekom istoku.

U Japanskom moru su ruski i kineski mornari zajednički vežbali, a takođe su uvežbavali koordinaciju sa kopnenim jedinicama. Taj deo vežbi posebno je privukao pažnju Japana i SAD.

U Ministarstvu odbrane Rusije su pred početak manevara objasnili da oni imaju isključivo odbrambeni karakter i nisu usmereni protiv drugih zemalja i vojnih blokova.

Foto: Profimedia

Mada su u Moskvi objasnili vojnim atašeima ko učestvuje i kakav je cilj vežbi, u Vašingtonu su izrazili zabrinutost pogotovo zbog sastava učesnika manevara. Amerikancima smeta što se takvi manevri održavaju u vreme dok traje rat u Ukrajini. Doduše u Beloj kući kažu da svaka zemalja samostalno odlučuje hoće li učestvovati u manevrima. Amerikance posebno iritira što je mnogo zemalja u svetu nastavilo dobru saradnju sa Rusijom bez obzira na brojne pozive i pritiske Vašingtona i Brisela da se pridruže sankcijama protiv Rusije.

Nije mali broj vojnih analitičara koji smatraju da organizovanjem ovakvih manevara Putin šalje signal da se istovremeno dok traje rat u Ukrajini Rusija može uspešno braniti od eventualnog napada na Istoku. Nema spora da je sadašnja ruska armija dobro pripremljena i ima vojnu tehniku da se, ako treba, brani na više frontova. 

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, u intervuju Ej-Bi-Siju, rekao je da su ukrajinski vojnici krenuli u kontraofanzivu, ali nije izneo detalje.

- Neću da kažem da je ovo samo kontraofanziva u Hersonskoj oblasti... Postoji pravac ili pravci - u množini - i moramo da idemo napred - rekao je Zelenski, prenosi Unijan.

Istovremeno, Zelenski je odbio da precizira u kojim još pravcima oružane snage Ukrajine sprovode kontraofanzivne operacije.

U Ukrajini su juče na liniji fronta na jugu i istoku zemlje nastavljeni sukobi. 

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je Ukrajina ispalila 20 artiljerijskih granata na grad Energodar i oblast oko nuklearne elektrane Zaporožje u poslednja 24 časa. Nivoi radijacije kod nuklearne elektrane Zaporožje ostali su normalni, dodaje se u saopštenju.

Rusija i Ukrajina gotovo svakodnevno optužuju jedna drugu za granatiranje teritorije oko nuklearne elektrane Zaporožje, najveće nuklearke u Evropi.

Nemački kancelar Olaf Šolc odbio je molbu svog ukrajinskog kolege Denisa Šmihala za veću vojnu podršku, tokom njegove posete Berlinu, piše dnevnik "Velt". Konkretno, radilo se o isporuci modernih "leopard 2" tenkova. Već u aprilu je nemački proizvođač oklopnih vozila "Kraus-Mafaj Vegman" ponudio direktnu isporuku 100 tenkova Ukrajini za 1,55 milijardi evra. Šolc je odbio da da izvoznu dozvolu, i njegov stav se i dalje nije promenio.

Ukrajina već dugo zahteva od Nemačke veću isporuku teškog naoružanja.
Predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je da Rusija ne bi trebalo da bude proglašena državom sponzorom terorizma, na čemu insistira Ukrajina. 

VELIKA PODRŠKA VOJNOJ OPERACIJI

NAJNOVIJE sociološko istraživanje u Rusiji pokazalo je da u društvu i dalje postoji visoki nivo podrške ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini. Minulih pola godine stabilno je visok nivo podrške ratne operacije od 70 do 73 odsto stanovništva. Prema podacima Ruskog centra za izučavanje javnog mnjenja oko 17 odsto građana Rusije ne odobrava ratnu operaciju, a 12 odsto nema stav. Direktor Departmana spoljnopolitičkog planiranja ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksej Dobrinjin izjavio je da je u Rusiji potrebna moralno-ideološka mobilizacija jer će sukobljavanje sa zapadnim zemljama za Rusiju biti teško.

CURI ULjE, NEMA GASA

NAJVEĆI ruski gasovod za Evropu neće nastaviti da radi dok "Simens enerdži" ne popravi neispravnu opremu, izjavio je juče zamenik izvršnog direktora "Gasproma" Vitalij Markelov. "Gasprom" je u petak saopštio da će gasovod "Severni tok 1" ostati zatvoren pošto na turbini na kompresorskoj stanici Portovaja curi motorno ulje, što je dovelo do velikog rasta cene gasa. "Simens enerdži" je saopštio da nije razumeo "Gaspromovu" predstavu trenutne situacije i da curenje ulja na turbini Portovaja nije razlog da gasovod ostane zatvoren.

SEVERNA KOREJA

RUSIJA nabavlja milione raketa i artiljerijskog oružja od Severne Koreje da bi ga koristila na ratištu u Ukrajini, izjavio je juče neimenovani američki zvaničnik za Si-En-En. Prema njegovim rečima, to pokazuje da ruskoj vojsci i dalje ozbiljno nedostaje naoružanje u Ukrajini.

JUAN I RUBLjA

RUSKI "Gasprom" i Kineska nacionalna naftna korporacija potpisali su sporazum o prelasku plaćanja za isporuku ruskog gasa Kini na juane i rublje, umesto na dolare.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije