KAKO POTOPITI AMERIČKI NOSAČ AVIONA: Kineska simulacija pokazala vojnu moć

PREMA simulaciji, koju je izveo tim kineskih vojnih naučnika, hipersonično oružje bilo bi "katastrofalno" za najmoćniju grupu nosača aviona u američkoj floti, prenosi "Saut Čajna morning post".

Foto: EPA/ilustracija

U ovoj simulaciji, pokrenutoj na glavnoj softverskoj platformi za takozvane ratne igre koju koristi kineska vojska, kineske snage su potopile flotu nosača "Džerald Ford" sa 24 hipersonične protivbrodske rakete.

Prema ovom scenariju, američki brodovi su napadnuti u trenutku kada su se približili ostrvu u Južnom kineskom moru na koje Kina polaže pravo.

Istraživanje sa detaljima o ovoj ratnoj igri objavljeno je na kineskom jeziku u maju, u časopisu "Džornal ov test end mežurment tehnolodži". Inače, ovo je prvi put da se objavljuju rezultati simuliranih hipersoničnih napada na američki nosač aviona.

Napad u tri talasa

Istraživači, predvođeni Cao Đongsongom sa Severnog univerziteta Kine, saopštili su da su u simuliranom napadu potpopljeni svi američki brodovi.

Ova ratna igra pokazuje da bi grupa nosača aviona, koja se ranije smatrala nepotopivim konvencionalnim oružjem, "sa sigurnošću bila uništena" relativno malim brojem hipersoničnih udara, tvrde kineski naučnici.

U simulaciji kineske snage su ispalile 24 hipersonične protivbrodske rakete sa ukupno šest lokacija, u rasponu od južne Kine do pustinje Gobi. Tim naučnika je saopštio da su u simulaciji testirana dva hipersonična modela protivbrodskih raketa, sa veoma različitim performansama.

Kineska vojska pokazala je "neobičnu snagu u sofisticiranoj strategiji lansiranja", koja se sastojala od napada u tri talasa, koji je imao za cilj da savlada odbrambene sisteme američkog nosača aviona, navodi se u časopisu.

Vojni planeri koriste sofisticirane simulacije ratnih igara kako bi procenili različite scenarije i razvijali odgovarajuće strategije, ali one u stvarnom svetu nisu potpuno pouzdane.

Pojedini vojni stručnjaci upozoravaju da se performanse projektila u stvarnosti mogu razlikovati od onoga što predviđaju simulacije, i to zbog terena, vremenskih prilika i drugih faktora koji su nepredvidivi. Zbog toga je potrebno da javnost ovim simulacijama pristupa sa oprezom i realizmom, napominju istraživači.

Dva pogotka u nosač aviona

Američka flota se u ovoj ratnoj igri sastojala od šest brodova, izabranih zbog svoje "neuporedive snage i napredne tehnologije". Vojni planeri su odabrali brodove koja se smatraju najboljim u američkoj mornarici.

Prema istraživačima, nosač klase "Ford", pušten u pogon u julu 2017, može se pohvaliti izuzetnim napretkom u projektovanju. Njegove karakteristike uključuju elektromagnetni sistem za lansiranje, najsavremenije radare i sisteme za elektronsko ratovanje.

Sistemi odbrane uključivali su napredne rakete RIM-161E SM-3, namenjene da presreću balističke rakete. Grupa nosača bila je opremljena i brojnim "mekim" oružjima za odbranu od raketnih napada.

Nekoliko oštrih ograničenja je važilo za kinesku vojsku, poput nemogućnosti pristupa špijunskim satelitima stacioniranim u svemiru i ograničenog broja hipersoničnih projektila.

Osnovni princip u ovoj simulaciji je bio: "Budi blag prema neprijatelju, a strog prema sebi", dodao je Cao.

Dva modela protivbrodskih raketa, koje je kineska strana koristila u simulaciji, mogu da lete na velikim visinama i dostignu maksimalnu brzinu od 11 maha, navodi ovaj list. Prema Caou, oba modela su sposobna da potope nosač sa samo dva pogotka. Jedan model je ostvario efikasnost od 80 odsto, drugi od 90 odsto.

Iako se autentičnost podataka korišćenih u ratnim igrama ne može nezavisno proveriti, neki vojni stručnjaci smatraju da su ovakve informacije o performansama oružja prilično pouzdane.

"Tačnost podataka korišćenih u simulacijama ratnih igara ključna je za njihovu primenu u realnosti", rekao je inženjer vazduhoplovne odbrambene industrije iz Pekinga, koji je tražio da ostane anoniman. "Ako su podaci daleko od stvarnosti," dodao je, "to bi dovelo do netačnih zaključaka."

Neki od projektila u simulaciji su presretnuti, ali napad je ubrzo iscrpio rezerve municije američke flote.

Kineska armija je potom lansirala osam hipersoničnih projektila iz severne i zapadne Kine, od kojih su četiri pogodila nosač aviona, a ostali razarače. Dve rakete su ispaljene na krstaricu.

Nakon potvrde statusa preostalih ciljeva, kineska vojska je pokrenula operaciju "čišćenja" sa još šest hipersoničnih projektila.

Ko podstiče tenzije u Azijsko-pacifičkom regionu

Tim kineskih naučnika je ponovio ovu simulaciju još 19 puta kako bi se isključile nepredviđene okolnosti. U napadu od šest plovila uspešno je eliminisano 5,6, što je na koncu dovelo do potpunog uništenja grupe nosača aviona.

Razlozi za objavljivanje rezultata ove ratne igre u Kini ostaju nepoznati. Cao, iskusni istraživač tehnologije virtuelne simulacije i inteligentne tehnologije upravljanja projektilima, nije bio dostupan za komentar.

Njegov univerzitet iz provincije Šansi ima veoma snažne veze sa vojskom i odbrambenom industrijom.

Kineska vlada je do sada mnogo puta optuživala SAD da podstiču tenzije u Azijsko-pacifičkom regionu.

Vašington je tvrdio da jača svoje vojno prisustvo u Aziji kako bi zaštitio "slobodu plovidbe".

BONUS VIDEO: KINA PRIVLAČI NAPREDNOM EKONOMIJOM I BOGATOM KULTUROM

(RT)

Preporučujemo

Svet

5 23

G7 ODLAZI U ISTORIJU? "Fajnenšel tajms": Moraju da prihvate da više ne mogu da upravljaju svetom

25. 05. 2023. u 09:17

Svet

0 2

SEDMORICA PROTIV JEDNOG: Kakvi su planovi sedam najmoćnijih?

19. 05. 2023. u 07:44

Poznati

0 0

MIHA BI BIO PONOSAN: Svi detalji venčanja lepe Viktorije - vidite burme i venčanicu i ko su kumovi (FOTO)

24. 05. 2023. u 19:17

Ručak dana

0 0

BACATE KORU OD ŠARGAREPE, PERŠUNA I LUKOVINU? Kad saznate šta mogu da urade supi - nećete to više raditi

24. 05. 2023. u 20:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije