BUDUĆI RUSKI TENKOVI ĆE IMATI MOĆNE TOPOVE I LASERSKU ODBRANU: Sve svetske sile prave nove oklopnjake gledajući situaciju u Ukrajini (VIDEO)

U NEDAVNOM intervjuu za rusku RIA Novosti, Igor Meškov, nezavisni član odbora Uralvagonzavoda [UVZ], ključnog igrača u ruskoj industriji proizvodnje tenkova u okviru državne korporacije Rostec, izneo je viziju budućnosti oklopnog ratovanja.

Foto printskrin X@naalsio26

Govoreći kao predstavnik jednog od vodećih svetskih proizvođača vojnih vozila, Meškov je naglasio da će tenkovi sutrašnjice evoluirati u modularne, prilagodljive mašine sposobne da rade bez posade, uz povećanu vatrenu moć i sofisticiranu višeslojnu odbranu.

Ova izjava dolazi u trenutku kada se vojske širom sveta bore sa brzo napredujućim tehnologijama na bojnom polju, od dronova do veštačke inteligencije, signalizirajući potencijalnu promenu u tome kako će tenkovi – koji su dugo kamen temeljac kopnene borbe – funkcionisati u decenijama koje su pred nama.

Ova najava podvlači širi globalni razgovor o ulozi oklopnih vozila u savremenom ratovanju, gde se tradicionalni dizajn suočava sa izazovima bez presedana od novih pretnji.

Meškovljeve primedbe naglašavaju fundamentalno uverenje UVZ-a: primarna misija tenka ostaje nepromenjena — da isporuči direktnu vatrenu moć protiv neprijateljskih snaga uz mogućnost da izdrži intenzivan otpor. On je tvrdio da uprkos porastu novih sistema naoružanja, potreba za takvim vozilom i dalje postoji.

Tenkovi, rekao je on, moraju da zadrže svoje osnovne atribute - mobilnost na svim terenima, guseničarski pogon, moćno topovsko naoružanje smešteno u rotirajućoj kupoli i najjači oklop među kopnenim vozilima. Međutim, on je priznao da okruženje u kojem ove mašine rade postaje sve neprijateljskije.

Kako se šire protivtenkovsko oružje, artiljerija i pretnje iz vazduha, kao što su bespilotne letelice iz prvog lica [FPV] i bespilotni sistemi vođeni veštačkom inteligencijom, tenkovi se suočavaju sa budućnošću u kojoj za preživljavanje treba više od obične čelične ploče.

Da bi ovo rešio, Meškov je opisao višeslojnu odbrambenu strategiju koju UVZ predviđa za svoje tenkove sledeće generacije. Ovaj pristup kombinuje tradicionalni pasivni oklop sa sistemima aktivne zaštite, dodatnim skriningom, tehnologijama za suzbijanje aerosola, mogućnostima elektronskog ratovanja, pa čak i protivmerama zasnovanim na laseru.

On je istakao da ruski dizajni već sadrže rane verzije takve zaštite, što ih izdvaja od nekih globalnih konkurenata. Gledajući unapred, predvideo je da će ove odbrane postati robusnije, koristeći napredne materijale i inovativni inženjering kako bi održali korak sa pretnjama koje se razvijaju.

Naglasak na modularnosti i radu bez posade takođe sugeriše pomak ka fleksibilnosti, omogućavajući tenkovima da se prilagode specifičnim misijama ili da rade autonomno u zonama visokog rizika.

Značaj Meškovljevih komentara nije samo u njihovim tehničkim detaljima već i u njihovom vremenu. Ruska vojska se suočila sa intenzivnim nadzorom tokom njenog tekućeg sukoba u Ukrajini, gde su tenkovi naišli na razorne gubitke od modernog protivtenkovskog oružja i dronova.

Foto MO Rusije

Prema analitičarima Oryx-a, obaveštajne grupe otvorenog koda koja prati gubitke u opremi, Rusija je izgubila preko 3.300 tenkova od početka invazije u februaru 2022. – zapanjujuća brojka koja naglašava izazove koje je Meškov opisao.

FPV dronovi, koji često koštaju samo nekoliko stotina dolara, pokazali su se posebno efikasnim, udarajući odozgo tamo gde je oklop tenkova najtanji. Ova realnost je naterala vojsku, uključujući i rusku, da ponovo razmisle o tome kako oklopna vozila mogu da ostanu održiva protiv jeftinih, agilnih pretnji.

Preko Atlantika, Sjedinjene Države istražuju sopstvene koncepte za buduće tenkove, odražavajući sličnu zabrinutost za preživljavanje na bojnom polju. Program američke vojske sa opcionim tenkovima [OMT], koji je još u konceptualnoj fazi, ima za cilj da zameni stari M1 Abrams do 2030-ih.

Prema izveštaju vojnog naučnog odbora, Abramsi, iako su strašni, mogli bi da se bore protiv pretnji sa više domena koje se očekuju do 2040. godine — bespilotnih letelica, artiljerije velikog dometa i elektronskog ratovanja među njima. OMT predviđa lakše, brže vozilo koje integriše veštačku inteligenciju za identifikaciju mete i koordinaciju sa dronovima i robotskim krilcima.

General-major Ričard Ros Kofman, vojni direktor za modernizaciju oklopa, rekao je da je „sve na stolu“ za ovaj projekat, nagoveštavajući dizajn koji bi mogao da kombinuje sposobnosti sa posadom i bez posade, slično predlozima UVZ-a.

Evropske nacije su takođe u mešavini, sa zajedničkim naporima kao što je Glavni kopneni borbeni sistem [MGCS], zajednička francusko-nemačka inicijativa. Postavljen da nasledi tenkove kao što su Leopard 2 i Leklerk do sredine 2030-ih, MGCS daje prioritet naprednim senzorima, mrežnom povezivanju i sistemima aktivne zaštite za suzbijanje dronova i projektila.

Analiza Meta-Defense.fr za 2023. napominje da evropski planeri izvlače pouke iz Ukrajine, gde su dronovi preoblikovali taktičku dinamiku.

Za razliku od fokusa UVZ-a na slojevitu fizičku odbranu, MGCS se u velikoj meri oslanja na integraciju tenkova u šire digitalno bojno polje, povezujući ih sa protivvazdušnom odbranom i platformama za izviđanje za odgovor na pretnje u realnom vremenu.

Ovaj umreženi pristup je u suprotnosti sa ruskim naglaskom na samostalnu otpornost, ali deli isti cilj prilagođavanja budućnosti zasićenoj bespilotnim letelicama.

Kina, još jedan veliki igrač, otkrila je uvid u sopstvene tenkove sledeće generacije. Izveštaj South China Morning Post iz maja 2024. istakao je prototip koji sadrži integraciju bespilotnih letelica, radar sa faznim nizom i svesmernu zaštitu od vazdušnih napada.
Kineski državni mediji prikazali su ovaj „pametni tenk“ kao korak napred, sposoban da koordiniše sa bespilotnim sistemima za udare izvan vizuelnog dometa. Iako detalji ostaju retki, dizajn je u skladu sa globalnim trendovima ka automatizaciji i integraciji više domena, što sugeriše da Peking, poput Moskve, Vašingtona i Pariza, vidi prilagodljivost kao ključ za opstanak oklopnog ratovanja.

Meškova vizija u UVZ-u odražava širi obrt industrije, ali nije bez skeptika. Pol Šar, bivši rendžer američke vojske i potpredsednik Centra za novu američku bezbednost, rekao je za Breaking Defense 2021. da su bespilotne letelice učinile bojno polje „mnogo transparentnijim za vazdušni nadzor i napade“.

On je sugerisao da bi tenkovi mogli da evoluiraju u komandne čvorove, usmeravajući robotske sisteme, a ne da se direktno bore sa neprijateljima velikim puškama. Ova perspektiva dovodi u pitanje insistiranje UVZ-a na zadržavanju tradicionalne vatrene moći, postavljajući pitanja o tome da li modularnost i slojevita odbrana mogu u potpunosti nadoknaditi ranjivosti otkrivene u Ukrajini.

Šarov stav nalazi odjeka u programu američke vojske - U.S. Army"s Robotic Combat Vehicle [RCV], koji razvija lake, srednje i teške bespilotne platforme za dopunu tenkova sa posadom, potencijalno smanjujući izlaganje ljudi opasnosti.

Istorijske paralele nude kontekst za ovu debatu. U ratu Jom Kipur 1973. godine, izraelski tenkovi su pretrpeli velike gubitke od egipatskih protivtenkovskih projektila, samo da bi se prilagodili uz podršku pešadije i bolju taktiku. Slično tome, tokom Prvog svetskog rata, rani tenkovi su bili ranjivi na artiljeriju, ali su evoluirali sa debljim oklopom i strategijama kombinovanog naoružanja.

Današnja pretnja bespilotnim letelicama može da prati sličan luk - početni poremećaj praćen kontramerama i prilagođavanjem. Rusko postavljanje sistema kao što je sistem aktivne zaštite Arena-M na tenkove T-90M, o čemu je izveštavano na sajmu ARMIJA-2024, ilustruje ovaj odgovor.

Dizajniran da presreće dolazeće projektile, uključujući dronove, Arena-M ima za cilj da poveća preživljavanje, iako njegova efikasnost protiv rojeva ili padova sa velike visine ostaje nedokazana u borbi.

Podaci iz Ukrajine ilustruju razmere izazova. Ukrajinska vojska se u velikoj meri oslanja na FPV bespilotne letelice, sa ciljem da proizvede milion jedinica samo 2024. godine, rekao je ministar odbrane Rustam Umerov. Ove bespilotne letelice, koje često rukovode operateri koji koriste video fidove u realnom vremenu, okrenuli su tok protiv ruskog oklopa, iskorišćavajući praznine u tradicionalnoj odbrani.

Izvor identifikovan samo kao Bohdan (Bogdan) rekao je Centru za analizu evropske politike da „2024. možete imati FPV dron od 500 dolara da uništi tenk vredan milione“. Ova asimetrija troškova dovela je do inovacija kao što su ruski „tenk kornjače“, improvizovan tenk opremljen ekranima protiv dronova, i ukrajinski sistem Brave 1, koji remeti frekvencije dronova. Obe strane se utrkuju da se prilagode, dinamika koja se ogleda u R&D laboratorijama globalnih sila.

Meškovljev naglasak na naprednim materijalima nagoveštava još jednu granicu. Lagani kompoziti i reaktivni oklop dugo su bili osnovni proizvodi, ali budući dizajni bi mogli da sadrže nanotehnologiju ili prilagodljivu kamuflažu kako bi se smanjila mogućnost otkrivanja.

SAD su eksperimentisale sa premazima koji smanjuju infracrveni potpis, dok je Velika Britanija istražila oklop sa impulsnom snagom da bi odbio pretnje zasnovane na energiji. Ovi razvoji sugerišu prekograničnu konvergenciju ideja, čak i kada svaka nacija kroji svoj pristup svojim strateškim potrebama – Rusija se fokusira na čvrstu izdržljivost, SAD na tehnološku integraciju, a Evropa na koalicionu interoperabilnost.
Put koji je pred nama za dizajn tenkova prepun je neizvesnosti. Meškova tvrdnja da će tenkovi ostati suštinski zavisi od njihove sposobnosti da se razvijaju brže od pretnji sa kojima se suočavaju. UVZ-ov modularni koncept bez posade usklađen je sa trendovima u SAD i Kini, ali umrežena vizija Evrope nudi drugačiji put.

Sukob u Ukrajini služi kao poligon u realnom vremenu, sa svakodnevnim snimcima udara bespilotnih letelica i pokušaja protivmera koji oblikuju vojno razmišljanje širom sveta.

Bez obzira da li tenkovi postanu utvrđeni “juggernauts”(velike oklopljene sile), robotske vođe rojeva ili nešto sasvim novo, njihova budućnost će zavisiti od balansiranja vatrene moći, zaštite i prilagodljivosti u eri u kojoj jeftin dron može da uništi višemilionsku mašinu.

Kako se ova globalna trka odvija, najnoviji razvoj događaja ističe ulog svake strane. UVZ je povećao proizvodnju unapređenih tenkova T-90M i T-72B3M za ruske snage krajem 2024. godine, a MGCS se približava svojim prvim ispitivanjima. Kineski pametni tenk još uvek obavijen velom tajne mogao bi da debituje ranije.

Svaki korak napred otkriva zajedničko priznanje: dominacija tenka možda jenjava, ali njegova relevantnost traje – pod uslovom da može da prati bojno polje koje se menja brže nego ikad.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Preporučujemo

Svet

0 4

ŠTA SU RUSI GAĐALI U UKRAJINI: Ove mete su vredni ciljevi napadnati dronovima i raketama (VIDEO)

25. 03. 2025. u 18:11

Svet

0 14

TESTIRAN U RATNIM USLOVIMA UNIŠTAVA SVE OD AVIONA, RAKETA DO DRONOVA: Ruska vojska je dobila novi Pancir-SM-SV sa AESA radarom (VIDEO)

25. 03. 2025. u 21:33

Svet

1 1

NAJNOVIJA MODERNIZACIJA TENKA T-72B3 NA FRONTU: Dobili i „Relikt” modularnu dinamičku zaštitu (VIDEO)

21. 03. 2025. u 17:33

Svet

0 3

NOVI STADIJUM RUSKE PVO DOMINACIJE: Procurile fotografije makete novog sistema Buk-M4 (VIDEO/FOTO)

28. 03. 2025. u 21:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije