BUNDESVER IDE U ŠOPING: Berlin odobrio 500 milijardi evra za naoružanje države i razne vojne potrebe

Ивана Станојевић
Ivana Stanojević

01. 04. 2025. u 11:33

OTPUŠTANjEM kočnice zaduživanja nemački Bundestag odobrio je saveznoj kasi da podigne kredit od hiljadu milijardi.

БУНДЕСВЕР ИДЕ У ШОПИНГ: Берлин одобрио 500 милијарди евра за наоружање државе и разне војне потребе

Foto Tanjug/AP

Polovina te sume namenjena je vojsci, Bundesveru, kome nedostaju kadar, moderno naoružanje, municija, dok zapuštene kasarne vape za obnovom. Zbog hroničnog nedostatka vojnika, raspravlja se o ponovnom uvođenju vojne obaveze, suspendovane 2011. godine. To će stvoriti znatne troškove, jer je Bundesver, u međuvremenu, smanjio infrastrukturu potrebnu za smeštaj i obuku regruta, ali para sada ima.

Osim saniranja objekata i popunjavanja davnašnjih manjkavosti, što ne treba da oduzme mnogo novca, Berlin će ogromnu sumu iskoristiti, pre svega, za dodatno naoružavanje, što opravdava činjenicom da Rusija tobože planira da napadne teritoriju NATO i da će za to, navodno, biti spremna do 2029. godine. Ovakvu projekciju izneo je nedavno socijaldemokrata Boris Pistorijus koji je, dok se ne bude oformila nova nemačka vlada, v. d. ministra odbrane. Od ovakve zamene teza, kojom se podupire bildovanje Bundesvera bez presedana, strepi čitav svet, jer nisu zaboravljene posledice ranijih naoružavanja Nemaca.

Fale borbeni dronovi

BORBENI dronovi su retkost u Bundesveru, pa se koriste izviđačke bespilotne letelice. Trenutno može da bude naoružano samo pet dronova tipa "heron TP", veličine malog aviona. Nemačka vojska do sada nije imala jasna pravila za upotrebu borbenih dronova, što je kočilo njihovu nabavku. Uz to, tehnologija dronova razvija se izuzetno brzo, a planiranje i nabavka u Bundesveru traju godinama. Nedostaju i efikasni sistemi za odbranu od dronova.

Nacionalna i saveznička odbrana ostaju prioritet, pa će ratno vazduhoplovstvo dobiti 35 borbenih aviona F-35 američkog proizvođača "Lokid Martin", koji će zameniti zastarele lovce "tornado" iz osamdesetih godina prošlog veka, što košta više od osam milijardi evra. Od "Boinga" se kupuje 60 teških transportnih helikoptera CH-47.

Mornarica će dobiti nove fregate, podmornice i pomorske izviđačke avione "P8 posejdon". Kopnena vojska planira uvođenje najsavremenijeg tenka na svetu "leopard 2A8", dok će stari borbeni oklopnjak "marder" zameniti moderna "puma".

Posebno je hitna nabavka PVO sistema, a kombinacija više modela presretanja, uključujući "Patriot" i IRIS-T, treba da zaštiti od napada iz vazduha. Nemačka ojačava svoju PVO i nabavkom sistema IRIS-T kompanije "Dil difens". Neki odnedavno naručenih sistema su isporučeni, na druge se čeka.

- Kod podmornica to traje sedam do osam godina, kod fregata šest, kod tenkova dve i po godine, isto kao i kod samohodnih haubica - objašnjava Pistorijus.

Bundesver ima nedovoljno municije, jer su posle Hladnog rata smanjene rezerve i ukinuti neki proizvodni kapaciteti. Osim toga, veliki deo municije poslat je Ukrajini, uključujući i 427.000 komada artiljerijske municije kalibra 155 milimetara. Ukrajinska vojska troši ogromne količine na frontu. Od firme "Rajnmetal" naručena je artiljerijska municija u vrednosti od oko 8,5 milijardi evra, što je najveća narudžbina u istoriji te kompanije.

Buđ na sve strane

SLUŽBE Bundesvera smeštene su u oko 1.500 objekata širom zemlje koji su "dobrim delom u katastrofalnom stanju", piše Eva Hegl, poverenica Bundestaga za oružane snage u izveštaju za 2024. godinu. Nisu retke kasarne, poput Zidfalc u Germershajmu, gde je "svuda vidljiva buđ, u sobama i sanitarnim prostorijama su oštećenja od vode, a zidovi se ljušte". Kompletnom Bundesveru potrebna je sanacija u vrednosti od 67 milijardi evra.

Artiljerijska municija od 155 milimetara proizvodi se u pogonima "Rajnmetala" u Unterlisu u Donjoj Saksoniji, gde ovaj gigant planira da poveća proizvodnju na 200.000 granata godišnje. Ali, na primeru municije, vidi se da novac ne može da reši baš sve preko noći, jer je potrebno i vreme da odbrambena industrija poveća kapacitete.

Jedan od Pistorijusovih najambicioznijih projekata jeste osnivanje brigade Bundesvera u Litvaniji. Do 2027, oko 5.000 nemačkih vojnika, biće trajno stacionirano u toj baltičkoj zemlji kako bi se ojačalo istočno krilo NATO, što je presedan za Bundesver, u kome ukupno služi oko 182.000 vojnika. Cilj Ministarstva odbrane je da njihov broj premaši 200.000.

Iako je 2024. godine broj prijava znatno porastao, kako piše Dojče vele, svaki četvrti novi regrut napušta vojsku već tokom prvih šest meseci. Drugi odlaze zbog starosti, a nedostaje i planiranih radnih mesta, recimo, za one koji žele da produže svoj ugovor, ili postanu profesionalni vojnici, što će se sada, sa povećanom kasom, veruje se, bolje funkcionisati.

I oprema Bundesvera je, delom, zastarela. Po okončanju Hladnog rata nabavljalo se samo najneophodnije, a postojeća oprema i uređaji popravljali su se sve dok je bilo rezervnih delova. Situacija se promenila posle početka rata u Ukrajini, jer je Bundesveru dodeljen fond od sto milijardi evra, koji sada popunjava najveće rupe u naoružanju, mada je potpuna opremljenost daleko.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

MNOGO FUNKCIJA – JEDNA LUKOIL SRBIJA MOBILNA APLIKACIJA