MERCOVA BAZA VAJMARSKI TROUGAO: Novi nemački kancelar namenio sebi lidersku ulogu u jačanju veza unutar EU

VAJMARSKI trougao koji, čine Berlin Pariz i Varšava, biće "baza" novog nemačkog kancelara, demohrišćanina Fridriha Merca. On je to potvrdio tako što je, samo dan pošto je položio kancelarsku zakletvu, posetio ova dve prestonice. Kao što je često isticao tokom predizborne kampanje, tradicionalno najbliže partnerstvo Nemačke sa Francuskom, mora da uključi i Poljsku, posebno što su oba pravca saradnje bila zanemarena tokom mandata njegovog prethodnika, socijaldemokrate, Olafa Šolca. Novi kancelar ističe da EU mora povratiti ujedinjenost, time i snagu, a Berlin je sebi namenio lidersku ulogu u tome.

Foto: Tanjug/AP

Vajmarski trougao, igrao je pre mnogo godina važnu ulogu, ali je odavno gurnut na marginu. Merc to želi da promeni. Hening Hof iz Nemačkog saveta za spoljne odnose ocenjuje da, "kad je reč o francusko-nemačkim odnosima, postoje mnoga specifična pitanja, nerešena pod Šolcom i francuskim liderom Emanuelom Makronom. "To bi sada moglo da se poboljša sa Mercom", veruje Hof.

Sukobi interesa Nemačke i Francuske su, međutim, veliki kao i uvek, ocenjuje Dojče vele. Berlin je, na primer, mnogo posvećeniji slobodnoj trgovini i ima različite prioritete u energetskoj politici. I Makron se, takođe, bori na domaćem planu.

Stefan Zajdendorf, zamenik direktora Francusko-nemačkog instituta, upozorava na preterano naglašavanje odnosa između dvojice na vrhu i upozorava da je "francusko-nemačka veza, neuporedivo više od dvoje ljudi koji se vole ili ne vole". Zapadni analitičari ocenjuju da bi, posle godina pod desno orijentisanom vladom PiS, sada, sa proevropskim vođstvom bivšeg predsednika Saveta EU Donalda Tuska, odnosi Varšave sa Nemačkom mogli da budu znatno olakšani. Dodaju da bi, međutim, problem mogli da budu planovi Berlina za strožu graničnu kontrolu u cilju borbe protiv neregularnih migracija.

- Postoji velika opasnost da će nova nemačka vlada preterati i uvesti previše kontrola - upozorava Hof, a stvarnost mu već daje za pravo. - To bi moglo da utiče i na ishod predstojećih poljskih predsedničkih izbora, jer se, trenutno, jasno vidi da Tuskov kandidat zaostaje.

Nemački mediji konstatuju da Merc sumnja da li će SAD, pod predsednikom Donaldom Trampom i dalje biti posvećene NATO u pružanju vojne pomoći. Zbog toga je on, u izbornoj noći, istakao da "Evropljani moraju da postignu stvarnu nezavisnost od SAD". Merc, iz istog razloga, nastoji da uspostavi blisku saradnju u politici odbrane između evropskih zemalja.

Ali politički, EU je sve više podeljena, podsećaju nemački mediji. Mađarski premijer Viktor Orban, na primer, održava dobre kontakte sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i odbija da podrži Ukrajinu, dok je premijer Italije Đorđa Meloni politički bliska Trampu. Desnica je skoro svuda u usponu, a evropske integracije više nisu sigurna stvar.

Niko, međutim, u ovom trenutku ne stvara više izazova za nemačku spoljnu politiku od Trampa. Pored sumnje u američke bezbednosne garancije, od kojih se Tramp i eksplicitno ogradio, uvozne carine su trenutno najveći problem za Berlin. Budući da je Nemačka izvozna zemlja, carine je posebno pogađaju, naročito kad se zna da je njena privreda u recesiji duže od dve godine.

Zbog ove ranjivosti, nemačka vlada nastoji da deeskalira situaciju. U koalicionom sporazumu jasno se izražena težnja sporazumu o slobodnoj trgovini sa SAD srednjoročno, dok kratkoročno, Berlin želi da izbegne trgovinski sukob i radi na smanjenju uvoznih carina sa obe strane Atlantika.

Osim učvršćivanja savezničkih odnosa na Starom kontinentu i hodanja po tankom ledu kad je Amerika u pitanju, Merc ima rastuće "otvorene rane" na domaćem političkom parketu. Najurgentniji je otpor evropskih zemalja protiv strože migrantske politike, koja pravi najveći zaokret od vremena demohrišćanske kancelarke Angele Merkel. Dan pošto je Merc izabran za kancelara, ali tek u drugom popodnevnom glasanju, nakon što se zbog toga kao presedan upisao u anale novije nacionalne istorije, Berlin je uveo nove restrikcije na kopnenim državnim granicama.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint izdao je naredbu o odbijanju migranata koji nemaju potrebnu dokumentaciju, uključujući tražioce azila na nemačkim granicama. Dobrint je objavio odluku o poništenju instrukcije iz 2015. godine koja je dozvoljavala ulazak državljanima trećih zemalja bez dokumenata, sa ciljem smanjenja ilegalnih migracija, rekavši da je broj migranata i dalje previsok. Dobrint, član Mercovog konzervativnog bloka, planira da pošalje do 3.000 dodatnih policajaca na granice kako bi obuzdao ilegalne migracije, povećavajuci broj graničnih policajaca na čak 14.000, izveštava "Bild".

Među prvima, oštro je reagovala Švajcarska, koja smatra da su planirana sistematska vraćanja migranata sa nemačke granice u suprotnosti sa postojećim zakonima. Bern izražava žaljenje što je Berlin preduzeo ove mere bez prethodnog konsultovanja sa članicama briselske porodice, a to dodatno otežava Mercov glavni plan da se Nemačka, posle višegodišnje pauze, nanovo etablira kao lider Evrope u kojoj treba da zavlada saglasje.

Švajcarske vlasti prate posledice i razmatraju moguće mere, napisalo je na platformi Iks Savezno ministarstvo pravde i policije. Bern očekuje da vraćanja migranata neće ometati prekogranično kretanje ljudi i robe. Građani obe zemlje moraju biti u mogućnosti da nastave slobodno da prelaze granicu na putu do posla, saopštilo je švajcarsko Ministarstvo, a ministar pravde Beat Jans, predložio je sastanak na ministarskom nivou i čeka odgovor.

Sporazum o vojnoj saradnji

POLjSKA i Francuska, sporazumom se obavezuju da jedna drugoj pruže pomoć, u slučaju vojne pretnje, kaže Donald Tusk. Sporazum obuhvata saradnju u oblastima odbrane, energetike, nuklearne tehnologije i saobraćaja. "Odredba koju imamo u sporazumu predviđa da se, u slučaju pretnje napadom na Poljsku, ili Francusku, obe zemlje obavezuju da pruže pomoć, uključujući i vojnu pomoć", rekao je Tusk i ocenio da su odredbe sporazuma "prelomne za bezbednost obe zemlje". Tusk je takođe naglasio da novi sporazum otvara mogućnosti za saradnju na potencijalnom proširenju francuskog "nuklearnog kišobrana i na Poljsku, ali da nije alternativa odnosima Varšave sa SAD".

Balansiranje na rubu

NOVOG nemačkog kancelara Fridriha Merca i koaliciju demohrišćana i socijaldemokrata, čekaju ogromni izazovi koji treba da balansiraju između najavljenog naoružavanja Bundesvera i recesije. Nova vlada bi već na početku trebala da naglasi razliku u odnosu na raniju semafor-koaliciju koju su pod kancelarom Olafom Šolcom činile socijaldemokrate, Zeleni i liberali. Premijer ekonomski najjače nemačke pokrajine Bavarske, Markus Zeder, ističe da će "jačanje privrede i ograničavanje ilegalne migracije, zemlju dovesti red i dati joj novi zamah", ali da mora da se sprovede "punom parom". U taboru socijaldemokrata se, međutim, ne oseća volja za temeljnom promenom, oni se protive drastičnim rezovima, posebno u socijalnoj politici.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije