EU NEMOĆNI POSMATRAČI IZ DRUGE LIGE: Evropa sasvim isključena iz mirovnih pregovora o Ukrajini

DAVLjENIK se i za slamku hvata.

Foto: Goran Čvorović

Oslabljeni predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski postao je čest gost u Parizu, gde sa svojim najjačim saveznikom, predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, pokušava da se izbori za što bolju poziciju prilikom sklapanja evenutualnog mira s Rusijom, iako se Evropa, a dobrim delom i Ukrajina, tu malo šta pitaju.

Nije to problem ni Makrona, ni Zelenskog, već pozicije Evrope u međunarodnim odnosima. Relegirana u "zonsku ligu", EU pokušava da pronađe mesto pod suncem pored SAD, Kine, Rusije. U tom trouglu sada se više i ne krije da su joj zaključana vrata za pregovore.

Dok je specijalni Trampov emisar Stiv Vitkof obrazlagao u Rusiji mirovni plan sa predsednikom Vladimirom Putinom, u evropskim prestonicama morali su da se zadovolje samo "dobro obaveštenim izvorima iz prve ruke". Slično je bilo i na pripremnom sastanku na Floridi, kada se krojio treći američki predlog za mir.

Dok Amerikanci ređaju predloge, dve dame koje bi trebalo da vode opštu i spoljnu politiku Evropske komisije, Ursula fon der Lajen i Kaja Kalas su "zaratile" oko kadrovskih rešenja i uticaja koje imaju u evropskoj administraciji.

U toj i takvoj Evropi, Emanuel Makron, iako je oslabljen kod kuće, u evropskim mejnstrim krugovima i dalje ima relativno veliku težinu, jer ni njegovi glavni konkurenti za širenje uticaja, nemački kancelar Fridrih Merc i britanski premijer Kir Starmer nemaju jači glas.

Nedavno su istraživanja javnog mnjenja pokazala da je Emanuel Makron kod kuće spao na istorijsku nepopularnost od svega 11 odsto. Niko od njegovih prethodnika u Jeliseju u savremeno doba nije toliko kuburio s autoritetom. Vlada manjinski, uz velike političke tenzije, dok suverenisti beleže izuzetne skorove u ipsitivanjima mnjenja. Kandidati Nacionalne desnice na budućim predsedničkim izborima 2027. godine, Žordan Bardela i Marin Le Pen, potukli bi glatko sve političke protivnike, uključujući i predstavnike koalicije Emanuela Makrona koji više nema pravo da se kandiduje.

Stanar Jeliseja nije mogao ništa drugo nego da poruči da je američki plan solidna osnova, pokušavajući da ga sa evropskim saveznicima "doradi", onako kako bi to odgovaralo Ukrajini. EU je tu i najviše zainteresovana, imajući u vidu da joj je Rusija prvi komšija. Ali, mali su izgledi da bilo šta što su Makron, Merc i Starmer dopisali, Tramp i Putin prihvate.

Nekada jaka Makronova pozicija na međunarodnoj sceni splasnula je kao posledica političkih problema na domaćem terenu. Uspeva, ipak, još da je delimično zadrži, naročito insistirajući na jakoj evropskoj odbrani i industrijskoj nezavisnosti. I dalje mu je san da Evropa može da parira Americi, Kini i Rusiji. Ali, za to su potrebna značajna sredstva.

U tom procepu nalazi se i Makronova incijativa o "koaliciji voljnih" za čuvanje budućeg mira u Ukrajini, o čemu je razgovarao sa Zelenskim u Parizu. Oko toga ne postoji čak ni saglasnost među članicama EU. Vašington u pricnipu nema ništa protiv, ali je skeptičan u kapacitete, dok se Rusija oštro protivi, smatrajući da bi to predstavljalo još jednu nepotrebnu eskalaciju.

U takvim uslovima, Pariz, Berlin, Brisel i London čekali su rezultate pregovora Stiva Vitkofa u Moskvi.

Preporučujemo

Svet

0 0

OŠTRA KRITIKA TRAMPU: Želi Nobelovu nagradu za mir zato što je najveći ratni huškač na svetu

14. 01. 2026. u 23:20

Svet

0 0

RITER ŽESTOKO O TRAMPU: Nadam se da će američki narod ograničiti moć ovog ludaka

14. 01. 2026. u 22:55

Svet

0 0

MINISTAR RASMUSEN: Ne postoji trenutna pretnja od Kine i Rusije Danskoj i Grenlandu

14. 01. 2026. u 22:11

Svet

0 0

SVE ŠTO KAŽETE BIĆE UPOTREBLjENO PROTIV VAS: Kako su zapadne besmislice o pretnjama došle na naplatu

14. 01. 2026. u 21:59

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije