EVROPA U RALJAMA PERAČA NOVCA : Na Starom kontinentu siva ekonomija sija punim sjajem, vlasti slabe, revizora nedovoljno

NA teritoriji Nemačke, godišnje se opere 100 milijardi prljavog novca, stečenog kriminalnim radnjama raznih vrsta, kažu najnoviji statistički podaci, što ovu zemlju, koja pledira da bude najjača evropska privreda, u čemu je stvarnost poprilično osujećuje, gura u sam vrh zemalja, gde siva ekonomija sija punim sjajem.

Foto Tanjug

Da li će se situacija u Nemačkoj popraviti posle nedavnog osnivanja nove agencije EU za borbu protiv pranja novca, upravo u nemačkoj metropoli Frankfurtu na Majni, ostaje da se vidi. Nemci su se za to izborili protiv svojih najjačih rivalskih kandidata Pariza i Madrida, mada se i irski Dablin u jednom trenutku smatrao jakim konkurentom.

- Nova agencija fundamentalno će promeniti borbu protiv prljavog novca - poručio je Valdis Dombrovskis, čestitajući frankfurtskim vlastima.

Glavni zadaci nove institucije su direktno nadgledanje prekograničnih kreditnih i finansijskih institucija koje se smatraju visokorizičnim, uključujući pružaoce usluga kriptovaluta. Ona, takođe, koordinira rad nacionalnih nadzornih organa.

Najviše posla, osim u Nemačkoj, biće u Velikoj Britaniji, čija Nacionalna agencija za kriminal procenjuje da se svake godine kroz ovu zemlju, putem korporativnih struktura, opere više od 100 milijardi funti, iliti oko 114,6 milijardi evra, što je oko 4,3 odsto BDP. Najveći deo potiče od trgovine drogom, prevara i trafikinga, kao i od međunarodnih tokova prljavog novca koji uđe u legalni finansijski sistem.

U tom društvu je i Francuska, u kojoj se opere približno 118 milijardi evra godišnje, odnosno, oko 3,6 odsto BDP. Najveći rizici za pranje novca u Francuskoj, identifikovani su u sektorima nekretnina, igara na sreću i digitalnih finansijskih usluga.

Pošto se u Nemačkoj konstatovalo da su, između ostalog, nadležni organi upravo ti koji otežavaju bankama borbu protiv pranja novca, Savezni biro za finansijski nadzor (BaFin) planira da uspostavi novi komunikacioni kanal putem kog će banke dobijati blagovremena i konkretna upozorenja o novim metodama legalizacije novca.

S druge strane, kako navodi portal TV programa "Tagesšau", ekspert iz BaFina Matijas Šulc tvrdi da i dalje postoje banke čije su mere protiv pranja novca isuviše labave. Golo Trauzetel, takođe stručnjak za pranje novca u BaFinu, ističe da finansijske kompanije van bankarskog sektora, poput onih koje iznajmljuju luksuzne automobile, i dalje prihvataju gotovinske depozite od nekoliko desetina hiljada evra. Neretko, uopšte ne proveravaju ko je stvarni poslovni partner.

Prema policijskoj statistici, istrage su sprovedene u skoro 38.000 slučajeva, iako je uloga prijava sumnjivih aktivnosti koje su podnele banke i dalje nejasna, budući da se tek mali procenat izvede na čistac. Lane su banke u Nemačkoj izrazile sumnju na pranje novca u 270.000 slučajeva, ali je finansijskih revizora nedovoljno, pa je veliki broj ostao nerešen.

Postoji, ipak, jedna sfera u kojoj i sumnja na malverzaciju može da da efekat, doduše, negativan po građanstvo i potencijalne kupce stanova. Najnovija studija Univerziteta u Triru, prvi put je, naime, pokazala da pranje novca drastično podiže cene nekretnina. Analiza pokazuje da ako se poveća broj prijava sumnje na pranje novca, čak i bez dokaza, ili sudskog procesa, raste cena nekretnina na tržištu. Studija je bila dostupna bavarskom dnevniku "Zidojče cajtung" i pruža dokaze da su ova dva faktora u najdirektnijoj vezi.

- Stan sa kupovnom cenom od 360.000 evra koštao bi barem 6.380 evra manje ako bi se celo društvo efikasno borilo protiv pranja novca, što sada nipošto nije slučaj - kaže Matijas Nojenkirh, koautor studije.

Procenjuje se da se nekoliko milijardi evra od organizovanog kriminala svake godine uliva na nemačko tržište nekretnina. U Nemačkoj je nekretnina dugo mogla da se plati kešom, ali je to zabranjeno 2023. godine. Činjenica je, međutim, da kriminalci stiču imovinu putem složenih korporativnih struktura, što otežava identifikaciju stvarnog vlasnika.

Britanija se smatra jednim od glavnih svetskih čvorišta za pranje novca zbog ofšor kompanija i glomaznih finansijskih mreža. Oko 12 milijardi funti, to jest 13,8 milijardi evra, generiše se direktno unutar zemlje, od kriminalnih aktivnosti kao što su trgovina ljudima, drogom i najrazličitije prevare.

Francuske vlasti su lane detektovale finansijske malverzacije teške oko 20 milijardi evra. Tokom ove godine, pojačan je, zato, nadzor nad kripto-platformama i bankarskim sektorom da bi se suzbili tokovi povezani sa trgovinom drogom i poreskim utajama.

Zemlje najvećeg rizika

U ZEMLjE najvećeg rizika, ne toliko zbog mase prljavog novca koji se opere, nego zbog slabosti sistema da se obračuna sa ovim ilegalnim aktivnostima su, prema podacima Evropske komisije, Monako, Bugarska i Hrvatska.

Monaku nedostaje mnogo toga kad je pranje novca i finansiranje terorizma u pitanju, a Hrvatska je predmet pojačanog praćenja zbog potrebe da dodatno unapredi manjkavi sistem nadzora, koja je odavno na čekanju.

Helsinki drži uzde

ZA najsigurnije zemlje u Evropi po pitanju borbe protiv pranja novca u 2025. godini, proglašene su Finska, Island i San Marino. Ubedljivo na prvom mestu je Helsinki, koji je očigledno pronašao magičnu formulu za obračun sa ovom pošasti, jer je lane ukupna vrednost pokušaja digitalnih prevara iznosila samo 107 miliona evra.

Od toga su banke uspele da zaustave oko 44,3 miliona evra, dok su građani izgubili 63 miliona. S druge strane, Poreska uprava Finske, naknadno je naplatila proneveru u iznosu od 125 miliona evra, kroz poreze i različite kazne.

Preporučujemo

Svet

0 0

OREŠNIK POGODIO KIJEV? Ukrajinci tvrde da su Rusi upotrebili najnoviju raketu, eksplozije potresaju i Lavov (MAPA)

08. 01. 2026. u 23:26

Svet

0 0

ITALIJA PRETEKLA JAPAN U IZVOZU: Apeninsko poluostrvo se sa sedmog mesta popelo na četvrto po izvozu

08. 01. 2026. u 23:11

Svet

0 0

VOLITE DA VEŽBATE NAPOLjU I TESTIRATE IZDRŽLjIVOST? Evo do koje temperature je to bezbedno

08. 01. 2026. u 23:00

Svet

0 0

ZELENSKI KIPTI OD BESA: Nema vojnog opravdanja za udar na energetske objekte koji ostavlja ljude bez struje i grejanja zimi

08. 01. 2026. u 22:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije