ERDOGANOVE VOJNE AVANTURE: Svi sukobi u koje se umešala Turska

Novosti online

10. 10. 2020. u 07:52

U ESKALIRAJUĆEM sukobu između Jermenije i Azerbejdžana zbog sporne kavkaske enklave Nagorno-Karabah, većina globalnih sila nije birala strane, već je zatražila prekid vatre i mirovne pregovore. U toj većini nije Turska.

ЕРДОГАНОВЕ ВОЈНЕ АВАНТУРЕ: Сви сукоби у које се умешала Турска

Foto: Presidential Press Service via AP, Pool/EPA

Gotovo odmah nakon što su sukobi izbili krajem septembra, Ankara je priskočila u pomoć svojim saveznicima u Azerbejdžanu, isporučujući oružje, propagandu i navodno borce prebačene iz Sirije. Umesto da radi na stabilnosti u regionu, čini se da Ankara namerava da podrži Baku i samim tim razjari svoje NATO saveznike.

Težnja Turske za većim uticajem na Kavkazu, posebno u regionu oko koga se spore etnički Jermeni i etnički Turci, nije iznenađujuća. Ako se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zaista odluči da rasporedi svoju vojsku u Nagorno-Karabahu, koji je međunarodno priznat kao suverena azerbejdžanska teritorija, uprkos tome što je dom većinskom jermenskom stanovništvu - to bi bio samo poslednji u nizu turskih strateških zapleta koji se protežu od Mediterana do Centralne Azije.

Evo pregleda teritorija na kojima je trenutno aktivna vojska Turske.

Libija

U libijskom građanskom ratu, započetom 2014. godine, Turska podržava Vladu nacionalnog sporazuma (GNA), koja je sa sedištem u Tripoliju, ali zadržava nominalnu kontrolu nad zemljom. GNA se suočava sa libijskom nacionalnom vojskom, koju predvodi general Halifa Haftar sa sedištem u Bengaziju. Haftarove snage podržavaju Rusija, Francuska, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Tursko učešće u Libiji neraskidivo je povezano sa njenom ulogom u sirijskom građanskom ratu, kao i okršajima sa drugim mediteranskim državama, poput Grčke i Kipra, zbog bogatih rezervi prirodnog gasa i nafte u moru. Pored snabdevanja GNA tehnologijom naoružanja i bespilotnih letelica, Ankara je u njeno ime poslala hiljade sirijskih militanata u Tripoli.

Sirija

Iako se Turska navodno uključila u sirijski građanski rat 2011. godine kako bi se suprotstavila snagama sirijskog predsednika Bašara al Asada i 2015. godine u borbi protiv Islamske države, njena uloga u sukobu je na mnogo načina postala produžetak njenog domaćeg rata protiv kurdskih militanata.

Kurdi na severu Sirije, od kojih su mnogi deo Narodne zaštitne jedinice (YPG), bili su ključni u odbijanju snaga Islamske države. Turska se, međutim, suprotstavlja kurdskim militantima unutar i izvan svojih granica. Ankara YPG smatra produžetkom Kurdistanske radničke partije (PKK) sa sedištem u Turskoj, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.

Od 1984. turska vojska pokušava da ukine pobunu PKK-a na svom jugoistoku, gde Kurdi već dugo traže veću kulturnu i političku autonomiju za 15 miliona stanovnika kurdske manjine. Neznatni dvogodišnji prekid vatre između turske vlade i PKK propao je 2015. godine, a procenjuje se da je od tada u sukobu ubijeno najmanje 3.589 Kurda i 1.261 turskih vojnika.

Sada je Turska efektivno zauzela delove severne Sirije i nastavlja sa ofanzivom protiv Kurda u regionu, nastojeći da stvori takozvanu sigurnu zonu kako bi zaustavila dodatne talase izbeglica da uđu u Tursku.

Foto AP

Severni Kipar

Turska je intervenisala na severnom Kipru 1974. godine i uspostavila de fakto državu: Tursku republiku Severni Kipar. Međunarodna zajednica je ne priznaje, smatrajući da je Republika Kipar jedini suvereni entitet ostrva (osim dve vojne baze koje pripadaju Ujedinjenom Kraljevstvu). Nikozija, kiparska prestonica, i dalje je podeljena, podseća "Forin polisi".

Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan pokušao je da reši spor između Turske i Republike Kipar u nizu mirovnih pregovora početkom 2000-ih, ali oni na kraju nisu doveli do bilo kakvog značajnog ishoda.

Istočni Mediteran

Poslednjih meseci turska mornarica bila je aktivna u vodama koje je međunarodna zajednica prepoznala kao grčke. Taj potez je bio posledica turska težnje za prirodnim gasom i naljutio je članice NATO-a, koje se plaše eskalacije tenzija između dva istorijska neprijatelja.

Turske poteze u istočnom Mediteranu pokreće takozvana politika Plave domovine, koja osporava nekoliko međunarodnih sporazuma i tvrdi da su mnoga grčka ostrva i voda zapravo turski.

Spor je dobio na važnosti zbog pokušaja Evropske unije da podstakne Ankaru da zaustavi neovlašćene prelaske brodom iz Turske.

Katar i Irak

Turska je 2019. najavila završetak vojne baze u Kataru, što je prekretnica za zemlju koja inače ima malo saveznika u Zalivu - Katar je usamljeni zalivski član koalicije koju podržavaju Turci i koja podržava GNA u Libiji. Turska baza u Kataru pridružuje se postojećim bazama u Bašiki u Iraku, smeštenoj u iračkom Kurdistanu, i Mogadišu.

(Blic.rs)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
TRAMP BIO OPSEDNUT TIME Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara

"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara

BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.

23. 11. 2024. u 16:52

Komentari (1)

RAFA NADAL NIKAD NIJE BIO OVAKO EMOTIVAN: Pogodile ga reči Novaka Đokovića, snimak o kom priča teniski svet (FOTO/VIDEO)