DECU IZ RAVNICE UČI KAKO "RASTU" VISOKE PLANINE: Nastavnik Miroslav Grujić iz Kikinde napisao drugi udžbenik iz geografije (FOTO/VIDEO)

IME nastavnika Miroslava Grujića iz Kikinde od naredne školske godine zapamtiće mnogi osnovci u Srbiji, prevashodno oni u petom razredu, koji geografiju budu učili iz udžbenika koji je on napisao.

Foto: R. Šegrt

Oni stariji već su čuli za njega, jer ovaj predmet u osmom razredu uče iz knjige čiji je on autor. U svom gradu odavno je poznat po udžbenicima, priručniku, želji da deca najpre upoznaju svoj zavičaj, ali i jednom zanimljivom kvizu.

- Udžbenike pišem vođen iskustvom iz nastave. Volim da kažem da je ovaj za peti razred nastao u učionici, jer sam pratio šta učenicima nije jasno, na šta im treba posebno skrenuti pažnju, kako treba objasniti lekcije što zanimljivije i jednostavnije kako bi stekli trajno, a ne privremeno znanje. Trudio sam se da koristim jednostavan rečnik, da što slikovitije objasnim pojave kako bi razumeli i sa lakoćom učili. Pojmove koje moraju da nauče objašnjavao sam bez stručnih naziva, kad god je bilo moguće - objašnjava Grujić-

Pisanja je intenzivno trajalo devet meseci.

- Kada dođu u peti razred, to su još male dečje glave, a treba da shvate vasionu, da ona nema kraja, a najteže je da shvate kako nastaje reljef i kako ga oblikuju spoljašnje, a pogotovo unutrašnje sile. To su apstraktne stvari čak i odraslima. Ne znaju da se mi svakodnevno pomeramo sa našom litosfernom pločom, da to izaziva zemljotrese, da nastaju planine koje rastu - kaže Miroslav.

Đake petog razreda samo u prvi mah može da uplaši knjiga od skoro 200 strana, ali kada vide kako je bogato ilustrovana, koliko ima fotografija koje im pojmove objašnjavaju bolje od teksta, brzo će steći drugi utisak.

- Izbor fotografija je teži od pisanja teksta. One su jako važne jer, kako se kaže, slike govore po hiljadu reči. U geografiji se bez slika ne može mnogo toga objasniti. Naši učenici rođeni u ravnici, na primer, treba da vide planine, pećine i kanjone, da shvate proces njihovog nastajanja, a to je teško bez kvalitetne, jasne i krupne fotografije. Zato su one u knjizi velikog formata. S druge strane, geografija ne može ni bez karata, pa je i njih dosta, a ima i ilustracija pomoću kojih pokušavam da objasnim brojne procese u prirodi - navodi popularni nastavnik Gruja.

Udžbenik za peti razred napisao je sam, a sa koleginicom Draganom Milošević iz Beograda autor je i onog iz kojeg geografiju Srbije uče đaci u osmom razredu. Od kolega širom zemlje koje ga primenjuju u nastavi dobija pohvale. Nada se da će i ovaj za peti razred biti jednako dobro prihvaćen.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

- Učenici uglavnom vole da uče o stranim, popularnim zemljama, ali ja sam sebi zadao misiju da đake najpre naučim o lokalnoj sredini, jer smatram da je najvažnije znati odakle si, pa onda da upoznaješ ceo svet. Tako sam najpre napravio udžbenik o Kikindi, to je brošura ili monografija "Moja Kikinda", gde su sadržane kulturno-istorijske i geografske činjenice, svrstane na način kao u udžbeniku kako bi deca mogla lakše da nauče sve o svom kraju - objašnjava Grujić.

Osnovci u Kikindi vole geografiju i zbog kviza "Moja Kikinda - otkrijmo gde živimo", koji je osmislio ovaj nastavnik. Održava se već osam godina i đake motiviše da uče ovaj predmet, ali i da detaljnije upoznaju svoj zavičaj.

- Kviz je vrlo popularan i prihvaćen. Đaci su stekli veliko znanje na ovaj način, pa mislim da ću morati da dopunim knjigu. Već od septembra počinju da se pripremaju. Urađen je na osnovu udžbenika o Kikindi. To je vrlo zanimljiv način da đaci kroz takmičenje saznaju mnogo o svom gradu, da zapamte mnogo važnih podataka o gradu, ali i selima. Shvatili su koliko ima važnih informacija o lokalnoj geografiji i istoriji i o tome pričaju roditeljima, braći, sestrama. Čim nešto novo čuju, na času pitaju da li je to tačno - neumoran je nastavnik.

Kviz se realizuje u saradnji sa Kancelarijom za mlade, prva dva kruga su bazirana isključivo na znanju, a finale je zabava.

- Napravili smo igru nalik "ne ljuti se, čoveče", gde se takmičari svojim pionima i bacanjem kocke kreću po karti Kikinde i okoline - objašnjava Grujić.

Svoje đake uči da informacije prate i na medijima, jer su ionako svi na internetu. Kada ih pita da li su čuli nešto na televiziji, đaci odmah pomisle na politiku, a to ih ne interesuje.

- Ali ih pitam da li su pročitali ili čuli da je negde bio uragan, zemljotres, oluja ili neka druga pojava. Kada nauče da tako prate informacije, onda se takmiče ko će brže na času da kaže šta se dogodilo kod nas ili na planeti - prepričava nastavnik Grujić.

Preporučujemo

Kultura

0 0

JEDAN OD NAJLEPŠIH IZLOŽBENIH PROSTORA U ZEMLjI Minstarka kulture Maja Gojković u muzeju u Kikindi otvorila novu galeriju

23. 04. 2023. u 18:16

Srbija

0 1

KONAČNO ĆE MOĆI DA UKNjIŽE STANOVE Posle više od tri decenije rešen problem stanara jedne zgrade u Kikindi

22. 04. 2023. u 09:05

Srbija

0 0

PARK „NARVIK“ DANAS DOBIO NOVE ZASTAVE: Ponovo lepa slika prijateljstva

12. 04. 2023. u 15:40

Hapšenja i istraga

5 3

SAMO JE HTEO DA ZAŠTITI SINA: Ovo je zverski pretučeni Mokričanin, trojica muškaraca ga šutirala i udarala stolicama (FOTO/VIDEO)

11. 04. 2023. u 18:18

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije