ŠTITILA RIMSKO CARSTVO OD PRODORA NEPRIJATELJA: Na lokalitetu Ćetaća kod Negotina završena arheološka istraživanja (FOTO)

S. M. JOVANOVIĆ

16. 11. 2023. u 20:40

ARHEOLOZI Balkanološkog instituta SANU iz Beograda i Muzeja Krajine iz Negotina završili su treću uzastopnu kampanju sondažnog iskopavanja lokaliteta Ćetaće kod Radujevca, koji je deo rimske granice na Dunavu.

ШТИТИЛА РИМСКО ЦАРСТВО ОД ПРОДОРА НЕПРИЈАТЕЉА: На локалитету Ћетаћа код Неготина завршена археолошка истраживања (ФОТО)

Foto: S.M.Jovanović

Ova građevina, koja je štitila pravac prodora neprijateljskih vojnih jedinica dolinom Timoka prema bogatim i čuvenim centralnobalkanskim gradovima Rimskog carstva, polako razotkriva svoje tajne, a arheolozi veruju da joj znaju - ime.

-Imamo jednu smelu hipotezu a to je da mi znamo kako se ovo mesto zove. Prokopije, koji u svojim zapisima veliča dela svog imperatora Justinijana, prenosi da postoje dva fortifikaciona objekta, dve stanice koje je navodno obnovio Justinijan, što ne znači da jeste, na potesu između Akve, današnjeg Prahova i Dortikuma, Vrava u Bugarskoj. Jedan je  Lakoburgus (Laccoburgus), što bi u jednom slobodnom prevodu bilo utvrđenje pokraj neke stajaće vode, močvare, jezera ili poplavljenog ušća u ovom našem slučaju, ušća Timoka u Dunav – kaže dr Vladimir Petrović, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU.

EKIPA

Pored Gordana Janjića i dr Vladimira Petrovića deo arheološke ekipe koja je istraživala ovaj lokalitet su i Aleksandar Tasić, arheolog iz Svrljiga, student arheologije Ivan Ilić iz Novih Banovaca i student arhitekture Konstantin Janjić iz Negotina.

Lokalitet Ćetaće, nadomak ušća Timoka u Dunav, na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije, definitivno je, smatraju arheolozi, građevina iz perioda rimske dominacije na ovim prostorima, dobro sačuvan fortifikacioni objekat koji je pripadao Rimskoj utvrđenoj granici, Limesu.

-Imamo jednu celinu ugla rimskog utvrđenja i jasno vidimo prvu fazu sa cirkularnom, kružnom kulom iznad koje postoji jedna trapezoidna kula koja je kasnijeg datuma i otkrili smo jedan segment bedema. Ovo je jedna značajna celina, vezana za rimsku fortifikaciju lokaliteta Ćetaće, i sada je nama potpuno jasna - kaže MA Gordan Janjić, arheolog - muzejski savetnik Muzeja Krajine.

Arheolozi su na ovom mestu istraživali kružnu kulu, koja podupire kasniju fazu, a građena je po svim dobrim standardima rimske vojne arhitekture.

- U toj nekoj kasnijoj fazi, mi ovde imamo neku vrstu poligonalnog isturenog utvrđenja koji ima kule takve vrste, ofanzivne namene. Sama ta ranija faza očigledno je nastala u vreme osvita dačkih ratova, u vreme kada su ovde, na Limesu zidani najvažniji fortifikacioni objekti i među njima i naša fortifikacija Lakoburgus ili Ćetaće -dodaje dr Petrović.

LIMES

Lokalitet Ćetaće je već na preliminarnoj listi Uneska kao jedan od retkih očuvanih rimskih lokaliteta na dunavskom limesu. On je uz Mora Vagej u Mihajlovcu i Akvas u Prahovu, treći u opštini Negotin, a uz Glamiju u Rtkovu i Egetu u Brzoj Palanci peti na teritoriji koju pokriva Muzej Krajine a koji se odnosi na granicu Rimskog carstva, njenu odbranu, ekonomsku organizovanost, pa čak i rudarske aktivnosti u široj oblasti.

Arheolozi očekuju da će i narednih godina, zahvaljujući razumevanju Ministarstva kulture, koje je podržalo i ovu kampanju, nova istraživanja dati i ostale odgovore koji će široj javnosti dati i bolji uvid u prošlost ovih krajeva.

-Mi očekujemo da će i Ćetaće zajedno sa lokalitetima koje Muzej Krajine radi, “Mora Vagej” u Mihajlovcu, “Egeta” u Brzoj Palanci, “Glamija” u Rtkovu dati pravu sliku rimske utvrđene granice sa onim lokalitetima i onim objektima koje je moguće konzervirati i prikazati svetskoj javnosti i prezentovati na pravi način - dodaje Gordan Janjić, arheolog i muzejski savetnik Muzeja Krajine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!