KOMANDANT KOJI JE IZABRAO NEBO: „Novosti“ sa porodicom Milenka Pavlovića, pilota koji je 1999. Poginuo u okršaju sa NATO agresorima
VREME kao da je stalo 4. maja 1999. godine u stanu porodice Pavlović u Gandijevoj ulici u Beogradu.
Foto: Arhiva Novosti
Na zidovima - osmeh pilota Milenka. Uramljen na fotografijama, urezan u drvetu, naslikan bojama. Na policama odlikovanja, poštanske marke sa njegovim likom. Sve su to uspomene na čoveka koji je tog dana ušao u večnost, komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka, koji je na svoju poslednju misiju tokom NATO bombardovanja uzleteo dobrovoljno, da bi zamenio mlađeg kolegu. Danas, 26 godina kasnije, njegova porodica, supruga Slavica i sinovi Nemanja i Srđan, ekskluzivno za "Novosti", govore o njegovim poslednjim danima, o tome koliko je hrabar, častan i dobar čovek bio Milenko, koji je imao samo 40 godina kada je otišao na poslednji let naše vojske tokom NATO agresije. Znao je da se neće vratiti.
Foto N. Skenderija
- Tata nam je sve dozvoljavao i nikada nije dizao glas na nas. Bio je blag, trpeljiv. I kada smo pravili nestašluke, prekorevao nas je sa osmehom. Vaspitavao nas je primerom, a ne rečima. Uvek se iznenadim kad čujem da je bio strog, da je tražio disciplinu, pomislim da ne govore o našem ocu. Mama je bila vojno lice u našoj porodici - govori za naš list Srđan, tada petnaestogodišnjak.
Mnogobrojna priznanja i odlikovanja
VOJNI aerodrom u Batajnici, pre šest godina, poneo je ime Milenka Pavlovića. Ulica koja vodi od centra tog mesta do aerodroma takođe nosi ime ovog junaka, a jedan avion Vojske Srbije "mig 29" evidencijskog broja 18.351 nazvan je po njemu. Pavlović je nosilac mnogih priznanja i odlikovanja - Ordena za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordena za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena, Ordena za hrabrost... Posthumno su mu dodeljeni zlatni letački znak, Orden Svetog vladike Nikolaja, priznanje "Sveti ratnici"... U njegovu čast podignut je spomenik u Valjevu, kao i spomen-kompleks u rodnom Gornjem Crniljevu, a po njemu su nazvani lovačko udruženje i fudbalski klub u tom selu.
Nemanja, koji je imao samo devet godina kada je ostao bez oca, pamti ga kao smirenog, razumnog i popustljivog:
- Nikada nas nije grdio, dozvoljavao nam je da radimo šta hoćemo. Domaći je mogao da se radi sutra, matematika da se vežba prekosutra. Prema meni je bio najpopustljiviji jer sam bio najmlađi.
Foto N. Skenderija
Komandant Pavlović poginuo je braneći nebo nad Valjevom, nad Osečinom, nad rodnim selom Gornje Crniljevo. Tog dana on nije trebalo da bude u avionu, ali svedoci kažu da je insistirao da poleti umesto mlađeg kolege. Pamte i reči: "Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!" Izvukao je mladića iz kokpita, seo u "mig-29" sa neispravnim radarom i krenuo put rodnog kraja. Njegov let trajao je svega dvanaest minuta. Kada su ga iz operativnog centra upitali da li vidi neprijateljske avione, odgovorio je: "Vidim ih... ali vide i oni mene!" Nastupila je tišina. Poslednje reči heroja pre nego što je nestao sa radara bile su: "Imaju me!" Delovi pogođenog aviona pali su u Bujačić, predgrađe Valjeva.
- Tata nije trebalo da leti. Ovo je jedinstven slučaj u svetu. Komandanti nemaju tu obavezu, oni su negde u pozadini, prave strategiju. Tata je jedan od dvojice komandanata lovačkog puka u istoriji vazduhoplovstva koji je stradao na borbenom zadatku - kaže nam ponosno Nemanja.
Srce kao planina
NEMANjA nam je ispričao da je bio na nekoj svadbi u Valjevu kada mu je prišao momak i rekao: "Da tvoj tata nije poleteo tog dana, moja majka verovatno ne bi bila živa":
- Kad to čuješ, srce ti je kao planina, preplavi te ponos i ostaneš bez teksta.
Milenkova supruga Slavica veruje da je odluku da poleti doneo sa jasnom namerom da zaustavi besmisleno stradanje. Posle tog dana nijedan naš avion nije uzleteo:
- On je bio komandant. On je odlučivao. Njegova je odluka bila da poleti. Nema drugog objašnjenja. Bio je svestan šta može da mu se dogodi. Bombardovano je Valjevo, a mi smo iz tog kraja. Želeo je da zaštiti mlađeg kolegu. Mislim da je njemu bio cilj da se zaustavi ludilo. Nije imalo svrhe poletati, jer su obarali sve naše avione.
Na pitanje da li je tog kobnog dana osetila da će se nešto strašno dogoditi, Slavica odgovara:
- Svi dani od početka bombardovanja bili su teški za nas. Svako jutro sam očekivala da čujem šta se tokom noći dogodilo. Mi nismo imali vezu sa Milenkom preko noći. Čekala sam da se javi, samo da čujem da je dobro. Otišao je sedam dana pre početka bombardovanja i nije dolazio kući. Za sve vreme bombardovanja, svratio je kući samo dva puta - prvi put kad je pogođena toplana i kada je poginula mala Milica Rakić, a poslednji put dva dana pre pogibije.
Foto Privatna arhiva
Poslednjeg susreta, 2. maja 1999. sećaju se i Srđan i Nemanja:
- Došao je ujutru i ostao ceo dan. Bio je drugačiji, kao da je pokušavao da nam prikaže da je sve u redu i da nemamo razloga za brigu i strah. Bio je neobično smiren.
Nemanja dodaje da je sve delovalo kao običan porodičan dan:
- Ručali smo, razgovarali. Kada je pošao, niko od nas nije ni slutio da ga više nećemo videti.
Najdublja i nesebična ljubav
NEMANjA nam je pokazao svesku u kojoj je napisao govor koji je pročitao na nedavnom obeležavanju godišnjice NATO bombardovanja u Batajnici. Njegove reči izgovorene tog 24. marta nikoga nisu ostavile ravnodušnim, a mi čitamo šta je on napisao:
- Ugledan prema svojim precima, sa ovog aerodroma i ove piste, poleteo je, ne na običan borbeni zadatak, nego u istoriju, u legendu, u priču. Krenuo je u boj sa onima koji ne znaju ni za istoriju, ni za korene, ni za slavu, ni za čast, ni za ponos, ni za ljudsko dostojanstvo. Poleteo je da štiti nejač, ne samo grada Valjeva, nego i kolevku našeg naroda, mesto našeg rođenja - Kosovo i Metohiju. Najdublja i najnesebičnija ljubav u stanju je da se odrekne sebe same radi nekog drugog…
Na pitanje šta su im zvanično u vojsci rekli posle tragedije, Slavica odgovara:
- Ništa nam nisu rekli, osim da je poleteo umesto mlađeg kolege. Svojom voljom.
Iako je prošlo više od četvrt veka, u porodici Pavlović rane kao da su sveže.
- Kada se četvrti maj približi, moje misli odlaze u jednom pravcu: šta bi bilo da je bilo drugačije - kaže Slavica. - Ipak, više od svega plašimo se da ga ljudi ne zaborave. Da se ne izgubi sećanje na njega. Nadamo se da se to neće dogoditi. Da će uvek biti neko ko će postaviti pitanje - ko je bio i šta je uradio taj čovek po kome je nazvan vojni aerodrom u Batajnici. Važno je da se sećamo svih naših heroja koji su krajem devedesetih branili našu zemlju.
Foto Privatna arhiva
Srđan dodaje da se emocije pojačavaju kako se približi 4. maj:
- Bol ne prolazi, ali ovih dana je sve intenzivnije. Taj događaj, ogroman šok, stres, tuga... To se ne zaboravlja. Moramo da živimo s tim.
Nemanja je dugo trenirao fudbal. Počeo je u Partizanu, a kasnije je dve godine igrao za jednog slovačkog prvoligaša.
- Velika je odgovornost odrastati sa saznanjem da si sin srpskog heroja. Veliki je blagoslov imati oca koji se kao pilot, komandant suprotstavio nečemu tako nakaradnom kao što je NATO. Dok sam sticao razna znanja i iskustva u životu, nisam zaboravljao ko sam i šta sam, kakve obaveze nosim s obzirom na to da sam sin jednog od najvećih heroja novije srpske istorije. To je u meni. To me je vodilo kroz život. Milioni se rode a da nemaju takvog oca. Dokle god se pravi kompromis za prolivenu srpsku krv - nema Srbije. Dokle god se pravi kompromis oko majki palih sinova - nema naše zemlje. Koliko god godina da prođe, moramo da se sećamo.
Foto Privatna arhiva
Nemanja je diplomirani ekonomista, Srđan inženjer, a njihova majka programer. Srđan ima sina Vojina (8) i ćerku Mašu (12).
- Pričamo deci ko im je bio deda, šta je radio i za šta se zalagao i da ne smeju nikad to da zaborave - kaže Srđan. - Vojin često plače kad se seti dede, žao mu je što ga nije upoznao. Kaže: "Ja bih voleo samo jednom da ga vidim." To je radila i Maša dok je bila mlađa.
Slavica i Milenko poznavali su se od detinjstva:
- Milenko je oduvek je bio miran, povučen, staložen. Bio je tri godine stariji od mene i počeli smo intenzivno da se družimo kada sam završila osmi razred, a on treću godinu Vazduhoplovne gimnazije u Mostaru. Kasnije je to druženje preraslo u ozbiljnu vezu koja je krunisana brakom. Dok smo bili đaci, pisali smo jedno drugom pisma. Na kraju jednog zimskog raspusta, ja sam već bila na prvoj godini Mašinskog fakuteta, a on u Podgorici, putovali smo zajedno do Valjeva. On je išao dalje, na voz, a ja sam ostala. Nosila sam radove iz tehničkog crtanja - sve smotano u jednu rolnu. On je to stavio na svoju putnu torbu i pričvrstio kaišem. I, naravno, poneo je sa sobom. Kada je stigao u Podgoricu i shvatio šta se dogodilo, odmah je otišao u poštu i poslao mi radove nazad.
Pavlovići nam pričaju još neke porodične anegdote.
- Nemanja je naučio tablicu množenja na Kopaoniku, baš u zimu pre bombardovanja - kaže Slavica. - Milenko je koristio svaki slobodan trenutak da odvede decu negde, nije se mnogo obazirao da li će da izostanu iz škole. Kod njega je sve bilo malo "labavo". Tako je rešio u zimu pre bombardovanja da odvede decu na Kopaonik na skijanje. Malo sam se ljutila, činilo mi se da je mnogo da deca deset dana odsustvuju iz škole. Na kraju sam popustila, ali kad su pošli rekla sam im da se ne vraćaju ako Nemanja ne nauči tablicu množenja.
I Nemanja se dobro seća kako je to izgledalo:
- Spuštali smo se sa Pančićevog vrha a dok smo se peli žičarom učili smo tablicu množenja. Spojili smo lepo i korisno. Tata nas je vodio na aero-mitinge, da gledamo avione, ali nam nikad nije rekao da treba da budemo piloti.
Pričaju Pavlovići kako je u osnovnoj školi Milenko radio pismeni zadatak "Šta želim biti kad porastem". On je napisao da želi da bude pilot.
- Nastavnica srpskog Branka Bogosavljević ga je sa čuđenjem pogledala, onako u pohabanoj odeći i prslim papučama, nasmejala se, a Milenko je naglas ponovio i rekao je da želi da bude pilot. To je još više izazvalo smeh kod nastavnice i neke druge dece u razredu, ali tata je kasnije ostvario tu svoju želju - kaže Nemanja.
Milenkov lik bdi nad suprugom i decom. Na zidu su slike nekoliko umetnika koji su ga ovekovečili.
- Jednu sliku je naslikao Milenkov kolega Đorđe Ivanov, inače "najbolji slikar među pilotima i najbolji pilot među slikarima". Od njegovih kolega iz Zagreba dobili smo izrezbaren lik mog supruga u drvetu, a ikonopisac Sanja Miladinović naslikala ga je sa oreolom iznad glave - kaže Slavica.
Ekipu "Novosti" ispraća rečima:
- Živ čovek ne može u zemlju - mora da živi s bolom.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"ZNALA SAM DA IMA DETE": Sofiju Milošević napali da je Luku Jovića odvojila od sina kada je imao 4 meseca
JEDAN od najljepših parova na javnoj sceni Srbije su fudbaler Luka Jović i manekenka Sofija Milošević, koja je od njega starija 6 godina.
04. 05. 2025. u 08:29
ŠEŠELj O TRENUTNOJ POLITIČKOJ SITUACIJI: Kaja Kalas je niko i ništa, Francuzima ne plaćati za avione ako ne povuku priznanje tzv. Kosova
PREDSEDNIK SRS dr Vojislav Šešelj kazao je da je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas "niko i ništa".
04. 05. 2025. u 12:16
"NIJE POSTOJAO TESTAMENT" Folkerki ništa od nasledstve posle smrti muža - evo ko je sve dobio
"Možda nisam rodila dete, ali ga imam"
04. 05. 2025. u 18:11 >> 21:13
DA LI JE KARDINALNA GREŠKA UBILA MARŠALA? Dr Lalević: "Ja sam Tita isključio sa aparata, nije mu bilo spasa"
DANAS se obeležava 45 godina od smrti Josipa Broza Tita, a njegovu smrt kao i sve godine dok se nalazi na čelu SFRJ i dalje prate brojne misterije, jer je Maršal kao retko ko bio i osta intrigantan.
04. 05. 2025. u 11:57
POLICIJA ODUZELA VOZAČKE Svadbena kolona blokirala grad - prolazili kroz crveno, vozili u suprotnom smeru
NEKOLIKO građana je obavestilo policiju o koloni, ističući da ometa saobraćaj.
04. 05. 2025. u 23:02
KAKO SE NEKAD SLAVILA SLAVA? Običaj koji Srbi poštuju još od 1018. godine
MEĐU Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
04. 05. 2025. u 10:07
ZAHAROVA O UPOZORENjU VUČIĆU ZBOG POSETE MOSKVI: Banditizam i ucena, tako deluju terorističke ćelije
PORTPAROLKA ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova danas je nazvala upozorenja Evropske unije predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u vezi njegove posete Moskvi za Dan pobede, "banditizmom i ucenom''.
30. 04. 2025. u 16:55
MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir
RUSKI raketni napad na grad Sumi na severu Ukrajine naglašava hitnu potrebu za nametanjem primirja Rusiji, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.
13. 04. 2025. u 15:34
OBRT! Bastijan Švajnštajger skinuo burmu, pa poručio: "Bilo je lepo..."
NE STIŠAVAJU se priče o razvodu Ane Ivanović i Bastijana Švajnštajgera. Iako se bivša teniska šampionka i nemački fudbalski as godinama predstavljaju kao skladan par, društvene mreže i mediji poslednjih nedelja bruje o navodnoj krizi u braku i razvodu.
04. 05. 2025. u 11:07 >> 11:11
Najnovije iz rubrike
ZLOČIN BEZ KAZNE: Ni 33 godine od ubistva 28 pripadnika JNA U Dobrovoljačkoj ulici pravda nije zadovoljena
TOG 2, ali i 3. maja 1992. godine u Sarajevu su kulminirali napadi na vojnike JNA koji su se povlačili iz grada. U napadu na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici tada je ubijeno 28 pripadnika JNA, 50 ih je ranjeno, a više desetina zarobljeno i zlostavljano. Za ove zločine niko od muslimanskih vojnika ni nadređenih nije odgovarao ni nakon 33 godine.
03. 05. 2025. u 09:33
PRVO MORAVAC, PA ĆIRILICA: "Mladost", najstarije srpsko aktivno kulturno-umetničko društvo u Parizu, četiri decenije neguje tradiciju
Srpska nošnja, pogača i so. Tako članice i članovi srpskog Kulturno-umetničkog društva "Mladost" iz Pariza, osnovanog na Đurđevdan, dočekuju goste na svojim priredbama i o velikim događajima, kao što su proslava Sretenja u rezidenciji ambasadora Srbije ili dana Svetosavlja na brodu na Seni.
02. 05. 2025. u 08:00
AKO ŽENE MOGU DA VOZE AVION, MOGU I JA VILJUŠKAR: Sa Surduličankom Draganom Petković, na "muškom" radnom mestu (FOTO)
TOG aprilskog ponedeljka Dragana Petković (42), koju smo pratili u drugu smenu svog posla završila je spremanje ručka... zatim se isfenirala i našminkala, pa krenula iz Surdulice put Belog Polja u poznatu fabriku.
02. 05. 2025. u 07:00
SAMO PITAJTE GDE SU ŠIBAĆ I GOLAĆ: U Smederevskom selu Lipe teško da ćete nekoga naći po imenu
AKO nabasate ili s namerom dođete u smederevsko selo Lipe, raspucalo po moravskoj dolini između Jezavinih pritoka Badrike i Leskovače, moguće je da meštanina po krštenom imenu i porodičnom prezimenu ne pronađete, ali ako nadimak znate, onda je druga priča. Svako će vam pokazi pravi put do Šibaća, Brzaka, Golaća, Andrmoljaca.
01. 05. 2025. u 06:45
ISTORIČAR OTKRIO: Da li je Hitler mogao da pobegne iz opkoljenog Berlina?
LIDER nacističke Nemačke Adolf Hitler teoretski je mogao da pobegne iz Berlina krajem aprila 1945. godine, ali je fizički i kao ličnost degradirao toliko da je odabrao da završi život samoubistvom, kako ne bi pao u sovjetski plen, rekao je za RIA Novosti istoričar specijalnih službi i ekspert Nacionalnog centra istorijskog sećanja Oleg Matvejev.
30. 04. 2025. u 20:00
Komentari (0)