GRADITELJI U MANASTIRU RUJAN: Dobrotvorima na zdravlje, spasenje i blagoslov Božiji (FOTO)

Manastir Rujan nadomak Užica, u kome je radila je prva štamparija u srednjovekovnoj Srbiji, ima poseban značaj za srpsku kulturu i istoriju: na ovom mestu je „Hristu rab monah Teodosije“ 1537. godine završio štampanje čuvenog „Rujanskog Četvorojevanđelja“. Danas, skoro pet vekova kasnije, starešina manastira otac Teodosije, kazuje nam da je Crkva svetog velikomučenika Georgija postala tesna za sav verni narod i da su sa blagoslovom arhiepiskopa i mitropolita žičkog gospodina Justina počeli radovi na proširenju manastirskog hrama.

Nikola Janković

Da bi se došlo do manastira Rujan na desnoj obali jezera Vrutci, treba potegnuti iz obližnjih gradova i to putevima koji nisu najbolji, a broj duša koje se u  Crkvi svetog velikomučenika Georgija okupljaju na Svetoj Liturgiji, naročito o praznicima, stalno se povećava. Čitave porodice, mnoštvo dece, ljudi koji izdaleka pohode ovo sveto mesto, to je uobičajena slika iz Rujna. Odatle i nastojanje naroda da se hram proširi, u skladu sa brojnošću i potrebama duhovne zajednice.

Kako su ostaci srednjovekovnog zdanja 1984. godine potopljeni vodom, prilikom izgradnje jezera Vrutci, manastir je obnovljen u periodu od 2004. do 2006. godine, osveštan je 5. maja 2007. kao delo vernog naroda i episkopa žičkog Hrizostoma (1939 - 2012), koji je po sopstvenoj želji sahranjen u rujanskoj porti. Od obnove, manastir raste kao središte duhovnog života u ovom delu zapadne Srbije.

- Proširenje hrama obavlja se po projektu arhitekte Save Ristića.  Izgradnjom priprate dobili bismo dodatnih 100 kvadratnih metara i s tim bismo obezbedili da narod ne stoji napolju u vreme služenja liturgije – govori otac Teodosije, dok majstori pristigli iz Višegrada obavljaju deo po deo posla – Naša je namera da na jesen crkvu stavimo pod krov. Posle toga, preostaje nam da u skladu sa mogućnostima izgrađeni deo obložimo kamenom, da uredimo prostor…

Otuda i poziv vernom narodu, da po svojim mogućnostima pomogne u prikupljanju sredstava za ovo delo.

Foto: Никола Јанковић

POGLEDAJ GALERIJU

Podsetimo, jedini potpuno sačuvani primerak sa 300 listova „Rujanskog četvorojevanđelja“ nalazi se u Nacionalnoj biblioteci u Pragu u sastavu Šafarikove zbirke. Drugi primerak,sa 296 listova, delimično oštećen, čuva se u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Narodna biblioteka Srbije je posedovala jedan primerak, ali je on uništen u bombardovanju Beograda 1941. godine. Jedan odlomak na 92 lista, čuva se u muzeju Srpske akademije nauka i umetnosti.

„Rujansko Četvorojevanđelje“, monah Teodosije štampao je 1536. i 1537. godine, u ovdašnjoj, prvoj štampariji u srednjevekovnoj Srbiji. U drvenim koricama obloženim kožom, štampano je u improvizovanoj tehnici, u duborezu izrađenim slovima. Istraživači smatraju da su rujanski kaluđeri jednu po jednu drvenu stranicu otiskivali na hartiji, na kojoj se razlikuju četiri različita sloga, što bi moglo značiti da su Teodosiju pomagala još tri kaluđera, od kojih se svaki može prepoznati po svom posebnom „drvenom rukopisu“. Štampano je u dve boje, u crvenoj boji biljke ruj po kojoj je ovaj kraj poznat, i u crnoj.

Poduhvat ovdašnjih monaha nije mogao proći nezapaženo. Turci su manastir zapalili i porušili oko 1537. godine, posle čega je potpuno opusteo. Preživeli monasi utočište su mašli u manastiru Rača. Jedan zapis iz 1857. godine kazuje da je od manastirske crkve je ostao samo kamen časne trpeze, a stubovi su odnešeni i uzidani u zgradu medrese, muslimanske škole u Užicu.

Ostaje žal što u potonjim vremenima kada je građena pruga, onda i akumulacija Vrutci, na terenu gde se nalazio stari manastir, nisu obavljena istraživanja koja bi rasvetlila nesumnjivo bogatu istoriju ovog zdanja, ovdašnjeg monaškog bratstva i vernih ljudi okupljenih oko srednjovekovnog Rujna. U Užicu, u vreme gradnje veštačkog jezera, u tadašnjoj srpskoj „prestonici“ titoizma - zlatan deo istorije ovdanjšeg naroda, njegov najvredniji deo, ostao je neistražen, pod vodom.  Tako se dogodilo da se o vremenu gradnje prvobitnog manastira na ovom mestu malo znamo, a o njegovom ktitoru, ništa.

Na radost je, što je manastir Rujan koji pripada Eparhiji žičkoj danas mesto sabornosti i duhovna žila kucavica pravoslavnog naroda na jednom velikom prostoru.

Otuda i molba  vernom narodu da po svojim mogućnostima pomogne u prikupljanju sredstava za radove, čiji bi prvi deo mogao biti okončan na jesen.

Radove na prošinjenju crkve moguće je pomoći uplatom na manastirski račun:

155-39909-78 (Halk banka).

Sve u slavu Hrista, a dobrotvorima na zdravlje, spasenje i blagoslov Božiji.  

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije