NAJBOLJU "KAPLJICU" PEKU LJUBAV ŠLJIVE, HRASTA I ČOVEKA:Istraživanje o viševekovnoj,tradicionalnoj porodičnoj proizvodnji rakije u Bajinoj Bašti

ŠLjIVOVICA nije samo piće, u okolini Bajine Bašte ona je simbol porodičnetradicije, umeća i kulturnog identiteta. Upravo tom fenomenu posvećenoje terensko istraživanje koje ovih dana završavaju naučnici Katedre zaantropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Obilazećisela u srcu zapadne Srbije, pokušali su da dokumentuju kako jeproizvodnja rakije postala porodični običaj, kako su se znanja prenosila skolena na koleno, ali i zbog čega je ta nit u nekim porodicama prekinuta.

FOTO: Privatna arhiva

- Cilj istraživanja "Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte" je da se, na naučnim temeljima, ispitaju činjenice kada i kako je krenuo da se razvija običaj proizvodnje šljivovice i rakije, zašto je baš toliko razvijen u okolini Bajine Bašte, kako su se prenosila znanja, veštine - kaže prof. dr Predrag Vujović, direktor projekta. - Cilj nam je bio da saznamo i koji su proizvođači najdalje otišli od tradicionalne porodične proizvodnje do promocije kod nas i u svetu. U istoriji Sokolskog kraja bilo je pokušaja da se od porodične proizvodnje krene u osvajanje tržišta. Porodica Bogdanović je to razvila čak do svetskog brenda. U 30 godina postojanja osvojili su sve moguće nagrade, a pre manje od mesec i četiri najveće nagrade na američkom tržištu USA ratings 2025 i nagradu za najbolju voćnu rakiju.

FOTO: Privatna arhiva

Vujović je nekoliko godina vodio EU Info centar i često se sretao sa ambasadorima.

- Skoro svi su isticali rakiju kao jedinstven proizvod običaja i kulture Srbije - kaže on. - I Unesko je to pre tri godine prepoznao i proglasio tradicionalnu proizvodnju šljivovice za svetsko nematerijalno kulturno nasleđe. Zato smo odlučili da pokrenemo jednu širu akciju u promociji rakije kao značajnom elementu kulturnog identiteta Srbije. U selima Bajine Bašte i šire Sokolskog kraja, pokazala su nam istraživanja, nema porodice koja ne proizvodi svoju rakiju.

Ustanovljeno je da porodica Bogdanović, poreklom iz Krivaje, a u selu Kostojevići to radi najduže. Ova familija bila je poznata po rakiji od šljive trnovače.

- Sokolski kraj i sela Bajine Bašte su bogomdani za proizvodnju šljivovice i rakije. Ovde rastu najbolje sorte za proizvodnju rakije, pre svega požegača - rekao je Radisav Bogdanović, koji je nastavio tradiciju šest generacija svojih predaka. - U Sokolskom kraju raste za rakiju najbolja šljiva, ali tu žive i potomci onih koji su u 19. veku krenuli da sade šljivu i proizvode rakiju. Tako je i moj navrv deda Savo započeo, a nastavilo još šest generacija. U svakoj čaši rakije ja ne vidim piće, već tradiciju, porodične vrednosti i sve moje pretke. Rakija nastaje iz ljubavi šljive, hrasta od kog se pravi burad gde rakija stoji, i čoveka. Kao i svaka ljubav i ova oplemenjuje, i što više traje, rakija je sve bolja.

Foto Privatna arhiva

U okolini Bajine Bašte domaćini ponosno čuvaju prve originalne kačare, stare kazane, prvu burad i buriće koje su koristili njihovi preci, drvene i metalne kace. U zavičajnom muzeju Bogdanovića u Krivaju ima više od 20 predmeta iz vremena prvog Save i njegovog unuka Velizara iz treće generacije Bogdanovića.

- Proizvodnja rakije izuzetno je značajna za kulturni identitet Bajine Bašte i celog Sokolskog kraja - ističe prof. Vujović. - Verovatno nema sličnog običaja i procesa oko kojeg se okuplja cela porodica, pa i sve njihove komšije. Bajina Bašta i cela Srbija će tokom i posle realizacije ovog projekta privlačiti turiste i uključivati ih u procese proizvodnje rakije. Ne samo rakija, već i tradicionalna porodična proizvodnja, a posebno narativi i porodične priče biće ono što će privući mnoge turiste da učestvuju u svemu tome.

Kolege dr Nevena Milanović Minić i dr Bogdan Dražeta, sa Katedre za antropologiju i etnologiju, istakli su da će u istraživanju koje sprovode, ispitanici biti članovi porodica koji najduže proizvode rakiju, pre svih, šljivovicu.

- Otkrili smo da postoji više različitih nivoa proizvodnje - kaže Nevena Milanović Minić. - Delom zbog činjenice da je rakija kao piće koje se svakodnevno troši više element trpeze nego što se percipira kao alkoholno piće. Samim time spada u kategoriju kulturološki "samopodrazumevajućih" sadržaja neke zajednice. Znanje o proizvodnji šljivovice uvek je započinjalo pričom pored dedinog/očevog kazana, da bi se tokom vremena unapređivalo, obogaćivalo, i prenosilo sa kolena na koleno.

FOTO: Privatna arhiva

Istraživači su primetili da na području Bajine Bašte i okolnih mesta proizvodnja šljivovice nije homogen ili okamenjen proces.

- Većina porodica i ispitanika ističe da su se tradicionalna znanja i elementi korišćeni u proizvodnji: kazan, burići, lule - vremenom usavršavali. Tako su neki uspeli da sačuvaju autohtone vrste šljiva. Uprkos uvreženom mišljenju da je proizvodnja i pečenje rakije muški posao, saznali smo i da su žene imale i imaju veliku ulogu u proizvodnji rakije, od sakupljanja šljive, preko loženja kazana, preuzimanja odluka koliko, kome i kada će se prodati ili pokloniti rakija. Jedan od najvažnijih zaključaka jeste da rakija, kao i znanje o njenoj proizvodnji, koje uvek sa sobom nosi neku "tajnu" u receptu i kupažiranju sorti, jeste vrsta socijalnog, ekonomskog i simboličkog kapitala.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije