Ostali sportovi

NAŠ ŠAHOVSKI NOVAK ĐOKOVIĆ: Velimir Ivić, 19-godišnji velemajstor koji oživljava drevnu igru u Srbiji

Sanja ŽARKOVIĆ

27. 08. 2021. u 19:21

DOK je u Srbiji još trajala euforija Olimpijskih igara, daleko od medijskih reflektora, naš mladi šahista Velimir Ivić (19), plasmanom u 16 najboljih na Svetskom kupu u Sočiju, ostvario je uspeh koji bi mogao da skine prašinu sa kod nas davno zaturenih šahovskih tabli.

НАШ ШАХОВСКИ НОВАК ЂОКОВИЋ: Велимир Ивић, 19-годишњи велемајстор који оживљава древну игру у Србији

FOTO: M. Vukadinović

Posle raspada Jugoslavije, šah je sport u kome smo doživeli možda i najveći sunovrat.

Od statusa najveće svetske sile posle Sovjetskog Saveza, sa igračima poput Svetozara Gligorića, Borislava Ivkova, Dragoljuba Velimirovića, Ljubomira Ljubojevića, Alise Marić... došli smo do toga da šah i šahisti tavore na marginama, bez značajnijih rezultata, do ovog Velimirovog, koji je najveći pojedinačni uspeh u poslednjih skoro trideset godina.

Protiv momka koji je u Soči došao kao 293. na svetu, a plasirao se u 16 najboljih, kao najmlađi velemajstor na turniru, padali su jedan za drugim: Fransisko Valjeho Pons (30. na svetu), Matijas Blibaum (61) i na kraju Dmitrij Andrejkin (24). Zaustavljen je tek u doigravanju, od Vladimira Fedosejeva.

Dovoljno da kod dosta ljudi proizvede asocijaciju na Novaka Đokovića, koji je takođe u 19. godini počeo svoj pohod ka vrhu, pobeđujući dosta bolje rangirane od sebe.

Da poređenja sa najboljim svetskim teniserom nisu nimalo slučajna, pokazuje i to što od sportista najviše ceni upravo Đokovića, na koga se i ugleda u onom aspektu njegove igre koji je od velikog značaja i šahistima:

- Odmalena naročito pratim tenis i to Novaka Đokovića pre svih. Kod njega mi je fascinantna mentalna snaga, ta sposobnost da se mentalno regeneriše i nađe fokus, bez obzira na to koliko je teška situacija u kojoj se nalazi. On kao da crpi energiju upravo iz tih najtežih situacija koje drugima izgledaju beznadežne. Ni sam nisam loš u tom aspektu, ali svakako da još ima prostora za napredak.

FOTO: M. Vukadinović

Našem šahisti predstoji Evropsko pojedinačno prvenstvo, koje danas počinje na simboličnom mestu, u istom hotelu u Rejkjaviku u kojem su Boris Spaski i Bobi Fišer 1972. godine odigrali "meč stoleća", u vreme kada je šah bio najvažnija sporedna stvar na svetu, a šahovska tabla istovremeno i geopolitička. Vremena su se promenila, ali igra koja je kombinacija nauke, sporta i umetnosti i dalje privlači veliku pažnju.

Uvažavanje najboljih

VELIMIRU je nastup na Svetskom kupu doneo izlazak iz anonimnosti, pa su i najbolji svetski šahisti počeli da ga uvažavaju:
- Osim svojih protivnika, nisam upoznao druge svetski poznate šahiste u Sočiju, ali oni mene jesu. Bilo mi je drago što je dosta igrača pričalo o meni, a do tada sam im bio nepoznanica. Naročito me je oduševilo kada sam po dolasku kući pratio prenos polufinalnog meča Magnus Karlsen - Jan Krištof Duda, a komentator Pjotr Svidler, osmostruki prvak Rusije i nekada u najboljih pet svetskih igrača, pet minuta je govorio o mom neverovatnom nastupu na Svetskom kupu. I u šahu postoji dosta sujete, ali meni su svi iskreno čestitali, uključujući i moje protivnike, jer su bili svesni da sam ih zasluženo pobedio i da je uloga faktora sreće bila minimalna.

Većini dece je prva ljubav lopta, a Velimiru je to od najranijih dana, otkad ga je otac upoznao sa pravilima ove igre, bila šahovska tabla sa figurama.

- Bilo mi je šest godina, vreo letnji dan, nismo izlazili napolje, pa je tata, koji je u mladosti amaterski igrao šah, pred brata, sestru i mene izneo staru šahovsku tablu. U početku nisam znao da igram sa skakačem, bio mi je komplikovan taj G pokret, pa sam neko vreme igrao bez njega i svi su me pobeđivali dok se nisam navikao. Odmah sam se zaljubio u šah i najviše vremena sam provodio kraj table, zbog čega me je tata odveo u šahovski klub.

Veoma rano mu je postalo jasno da će se šahom profesionalno baviti, već kada su počele prve pobede.

- Na kadetskom prvenstvu Srbije sam ostvario maksimalan skor, devet pobeda u devet mečeva, posle sam na Balkanijadi osvojio prvo mesto sa reprezentacijom, a na Svetskom prvenstvu do deset godina bio šesti. Tada se već u meni rodila vizija da je šah moja budućnost.

Ne može da izdvoji nekog šahovskog uzora, ali ceni velike šampione, naročite one koji sa njim dele agresivan način igre.

- Među tri po mom ukusu najbolja igrača svih vremena svrstao bih Bobija Fišera, Garija Kasparova i Magnusa Karlsena. Prva dvojica imala su agresivan stil igre, poput mene, a Karlsen je veliki univerzalac, sposoban da se prilagodi različitim stilovima. Kada govorimo o našim šahistima, kao mlađi sam često igrao Mar del Plata varijaciju Kraljeve indijske odbrane, koju je "patentirao" Svetozar Gligorić.

Ranije je često bilo presudno ko prvi dođe do neke nove knjige o šahu, a u eri kompjutera njih su potisnuli programi za analizu i baze podataka sa milionima odigranih mečeva. I Velimir je tipičan predstavnik "kompjuteraške generacije".

- Za pripremu uglavnom koristim kompjutere, to je danas neizbežno, zbog ogromnog broja dostupnih partija. Analiziram otvaranja protivnika i spremam plan igre spram toga, pokušavajući da nečim iznenadim. Ipak, ne treba se previše oslanjati na kompjuter, već i sam razmišljati, pošto program kaže šta je u datoj situaciji najbolji potez, ali ne i zašto, tako da kreativnost i intuicija i dalje mogu da dođu do izražaja. Korisne su i knjige, naročito u početku, a od njih bih izdvojio "Moj sistem" od Arona Nimcoviča, koja mi je u mlađem dobu omogućila da savladam osnove šaha.

Igra na internetu

Prethodna godina je protekla bez turnira uživo, a višak vremena na raspolaganju iskoristio je da unapredi svoju igru:
- Najveći problem bio je taj što sam do Svetskog kupa odigrao samo dva turnira za period od godinu i po dana. To me ipak nije obeshrabrilo, već sam igrao od kuće, na internetu, radio na nekim aspektima svoje igre i spremao se za turnire za koje nisam znao ni kada će biti.

Partije mogu da potraju i do sedam sati, šahisti znaju da izgube i po pet kilograma dok traje turnir, pa je pored mentalne izdržljivosti potrebna i fizička.

- Svakog dana trčim, a igram i stoni tenis i košarku. Sigurno je da je fizički aspekt pripreme bitan, u Sočiju sam za šest dana u proseku efektivno igrao po pet sati, a još toliko sam provodio analizirajući svoje i partije protivnika pre i posle svakog meča.
I u šahovskom svetu važi ona čuvena da je uspeh čini osamdeset odsto rad, a dvadeset odsto talenat.

- Trudim se da šahu u proseku posvetim šest do sedam sati dnevno, ponekad i više. Ko se oslanja samo na talenat, neće moći da do kraja ostvari svoj potencijal, naročito što su sada baze podataka i programi dostupni svima, pa razliku često pravi to koliko vremena neko provede u pripremi.

Najveći svetski šahisti imaju stručni tim na raspolaganju, a i Velimiru je koristio rad sa jednim stručnjakom.

- Počeo sam da radim sa Ivanom Sokolovim, svetski poznatim trenerom, koji je bivši igrač iz top deset. Sa njim me je povezao naš šahovski savez, baš pred Svetski kup i to mi je značilo za pripremu. Ni kompjuteri nisu od velike koristi ako ne postoji neko ko može da ukaže na greške.

FOTO: M. Vukadinović

Naš mladi šahista je u Sočiju pobedio dvojicu igrača sa rejtingom preko 2.700: Fransiska Valjeho Ponsa (2.710) i Dmitrija Andrejkina (2.724), a blizu je bio i Nemac Matijas Blibaum (2.669). To ga je uverilo da oni iz kluba 2.700 nisu nadljudi i da sa njima može da igra u najmanju ruku ravnopravno.

- Sa igračima te klase ranije sam samo tri puta imao priliku da igram: od Fedosejeva i Artemijeva sam izgubio, a sa Andrejkinom remizirao. Posmatrao sam ih tada kao nedodirljive, ali sam u partije na Svetskom kupu ušao opušteno, bez očekivanja, sa jedinim ciljem da odigram što bolje mogu i pokazalo se da ovakvi igrači nisu nikakav bauk. Ne prilagođavam im se posebno, uvek igram na isti način, a to je agresivno, ne čekajući greške protivnika.

Engleski volim, ruski učim

Obično se od šahista očekuje da budu i odlični matematičari, ali to kod Velimira nije slučaj. Omiljeni školski predmet bio mu je engleski jezik, a to se i moglo videti iz toga što je u Sočiju svoje partije tečno komentarisao upravo na ovom jeziku.

- Za matematiku je osim logike potreban i veliki rad, a ja sam vrlo rano odlučio da ću se posvetiti šahu i turnirima, pa za školske predmete nisam imao mnogo vremena. Najviše sam voleo engleski koji sam sa lakoćom savladavao, a to mi se pokazalo od velike koristi na turnirima. U Sočiju sam morao da se oslanjam i na svoje znanje ruskog, koji sam počeo da učim posle jednog turnira u Moskvi, jer u Rusiji veoma slabo govore engleski.

U Sočiju je samo od prvog protivnika, Amerikanca Roberta Hungaskog, imao bolji rejting, a svaka druga partija bila je borba Davida protiv Golijata. Izdvaja dva meča.

- Najnapetiji je bio meč šesnaestine finala protiv Andrejkina, taj-brejk, prva partija crnim figurama. Zarobio sam mu damu, pa je morao da žrtvuje figuru, izgledalo je da ću ostvariti laku pobedu, ali se sve iskomplikovalo, odlučivalo je poslednjih nekoliko sekundi, a on je na kraju napravio grešku koja ga je koštala. Još bih izdvojio partiju protiv Valjeha Ponsa, koja je probila led, on je bio prvi "veliki skalp" koji sam skinuo i to me je uverilo da mogu da se nosim i sa igračima tog ranga.

Samopouzdanje je poraslo pred EP u Rejkjaviku, a sa njim i ambicije, ali Velimir izbegava da sebi postavlja kratkoročne ciljeve, kako ne bi imao bespotreban pritisak:

- Želja mi je da se kvalifikujem za Svetski kup 2023. godine, na koji će se plasirati 23 najbolja igrača iz Rejkjavika. Nadam se i trudim se da igram što bolje, a rezultat sam po sebi ne očekujem unapred. Lično nikad nisam imao ni pritisak da postanem intermajstor ili velemajstor do određene godine, da ostvarim određeni rejting, jer to smatram kontraproduktivnim. Iz uživanja i opuštene igre, vrlo često dolaze i najveći uspesi.
Ipak, to ne znači da nema dugoročne planove.

- Cilj mi je da se domognem šahovskog vrha i da budem u deset najboljih igrača na svetu, to bih izdvojio kao svoju ambiciju u narednih pet godina.

Razloge za višedecenijsku sušu u šahovskim uspesima kod nas pronalazi pre svega u nedostatku finansijske podrške.

- Ne ulaže se preterano u šah, lično ranije nisam imao nikakvu podršku od Šahovskog saveza, sve što sam postigao, postigao sam sam, uz pomoć roditelja. Srećom, stvari su sada krenule u boljem smeru, sa novim ljudima koji su ušli u Savez. Oni su mi i obezbedili saradnju sa Ivanom Sokolovim, a bez njih i moja dva šahovska kluba (ŠK "Jelica PEP" i ŠK "Požega") ne bih ni mogao da platim 2.500 evra koliko je potrebno za učešće na EP u Rejkjaviku. Finansijska podrška još nije na nivou na kome bih voleo da bude i koji bi mi omogućio da se fokusiram samo na šah, ali napredak postoji i nadam se da će biti još bolje.

Bobi Fišer insiracija za “Damin gambit”

Velimir se trudi da vreme ispuni i drugim aktivnostima, pa tako voli da pročita neku dobru knjigu ili pogleda film, odnosno seriju. Tu posebno izdvaja "Damin gambit", seriju u čijem je središtu američka devojčica iz sirotišta koja dolazi do vrha u šahovskom svetu, a koja je popularizaciji ovog sporta doprinela toliko da su pretrage "šahovski setovi" na ibeju porasle za 273% posle prvih nekoliko epizoda:
- Serija mi baš dopala, šahovski deo je veoma realistično urađen, tako da ni mi koji se bavimo šahom nismo primetili neke greške, a glavni razlog je taj što je kao stručni konsultant angažovan Gari Kasparov. Mislim da je kao inspiracija iskorišćen Bobi Fišer, pošto devojčica u seriji pobeđuje redom ruske velemajstore, a upravo je Fišer kao Amerikanac prekinuo višedecenijsku dominaciju Sovjeta u vreme Hladnog rata.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SINER I ALKARAZ SLAVE: Prvo čuli da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!

SINER I ALKARAZ SLAVE: Prvo čuli da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!