ZAPISI O PRIRODI, HRANI, ISTORIJI: Zanimljiv izlet kao deo promocije najnovijeg izdanja "Ukusi Deliblatske peščare"

D. Matović

25. 09. 2022. u 08:28

POSLE uspešnih i zapaženih knjiga "Ukusi Đerdapa", "Ukusi Stare planine" i "Ukusi Zlatibora" kojima je predstavljena nematerijalna kulturna baština zaštićenih prirodnih dobara i najlepših delova Srbije, u izdanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokula) i Narodnog muzeja iz Pančeva, objavljena je knjiga o kulturno-istorijskom i gastronomskom nasleđu najveće peščare u Evropi.

ЗАПИСИ О ПРИРОДИ, ХРАНИ, ИСТОРИЈИ: Занимљив излет као део промоције најновијег издања Укуси Делиблатске пешчаре

Dejan Zagorac, Foto Monografija/Marijana Ranisavljev

Promocija knjige "Ukusi Deliblatske peščare" bila je povod za zanimljiv izlet u Pančevo i Deliblat.

Mnogobrojni gosti su, kroz bogat program, izložbu "Pesak, čovek, vetar" o pošumljavanju i istorijatu ovog specijalnog rezervata prirode u Narodnom muzeju Pančevo, vožnju jezerom Kraljevac, poznatom po retkim vrstama riba i jezerske paprati, šetnju do lokacije Čardak, upoznali lepotu "evropske Sahare" u svoj svojoj raskoši. O knjizi se govorilo u "Deliblatskoj čardi".

- "Ukusi Deliblatske peščare" nije samo kuvar, nego i monografija o celokupnom kulturnom, prirodnom, istorijskom i gastronomskom nasleđu ovog kraja - rekao je Dejan Zagorac, urednik ovog izdanja.

- Peščara je nenametljiva turistička destinacija sa pešačkim i planinarskim stazama, sa čardama i kafanama u kojima se "po banatski jede, a po južnjački lumpuje", gde lovci odstreljuju jelene, divlje svinje i drugu divljač, koja se ovde prerađuje i šalje širom Srbije i sveta.

Dejan Zagorac, Foto Monografija/Marijana Ranisavljev

U "Ukusima deliblatske peščare" se govori o tradicionalnoj trpezi, karakterističnoj za ovo područje, ali i o prirodnim i kulturnim znamenitostima kraja koji su pre dužeg vremena otkrile "filmadžije". U njoj su snimljeni kadrovi antologijskih filmova i serija, poput "Ko to tamo peva" i "Sveti Georgije ubiva aždahu", čije kulise još stoje na obodima Labudovog okna.

- Ovakva slika o Deliblatskoj peščari, ukoliko se na dobar marketinški način uobliči i promoviše, učinila bi ovaj kraj jedinstvenom destinacijom - kazao je Zagorac.

- Takvu prirodnu i kulturnu raznolikost nije moguće naći svugde u Srbiji, a ni na Balkanu i u Evropi. Krstareći peščarom naići ćete na seoska domaćinstva sa gostoprimljivim domaćinima, videti šumare, lovce i ribolovce, odmoriti se na salašima i čardama, jahati konje i slušati poj ptica, probati autentična vina sa peska, i čuti mnoge jezike i narečja.

Gastronomija važan segment, Foto D. Matović

U predelu oko Deliblatske peščare žive pripadnici različitih nacionalnosti, pa gastronomsku ponudu karakteriše velika raznovrsnost. Svaka zajednica ima svoje specijalitete, a recepti za mnoge od njih mogu se pronaći u knjizi. U klasteru "Deliblatska peščara" aktivna su udruženja žena iz okolnih mesta, koja promovišu slatke i slane specijalitete, ali i nekoliko vinarija. Čitaoci "Ukusa deliblatske peščare" će saznati kako se prave valjušci, gomboce, pileći martaš, štrudle s makom i mnoga druga jela.

- U praksi se pokazalo da je gastronomija možda ključna stvar, kad čovek dođe na mikrodestinaciju, uživa u prirodi ili nekoj turističkoj atrakciji, na kraju sedne da jede. Mislimo da je gastronomija veoma bitna stvar za potpuni užitak - kaže Petar Stamenović iz Klastera "Deliblatska peščara".

U knjizi su prikazani običaji i specifičnosti najbrojnijih naroda i nacionalnih manjina koji u ovom kraju žive, kao i niz arheoloških artefakata, od praistorije, preko vojne krajine, do partizanskih bolnica i savremenih objekata.

Sa promocije knjige Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Foto D. Matović

TRADICIJA

ZAVOD za proučavanje kulturnog razvitka planira da objavi i knjige "Ukusi Vranja" i "Ukusi Hercegovine".

- Objavljivanjem ovih knjiga nastavljamo našu tradiciju kojom na neki način decentralizujemo kulturu i povezujemo određene segmente, koji su bili zapostavljeni. A, to su kulturni turizam, kulturno nasleđe i naravno gastronomija - rekao je Marko Krstić, direktor Zavoda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

BOLJE DA NAM PSUJU MAJKU NEGO DA NAM VIČU SRBIJA! Čuveni Albanac objasnio što su igrači lažne države Kosovo pobegli s terena u Rumuniji