SOROŠEVCI I OLBRAJTOVA BI PREKO ZELENIH DA GAZDUJU EVROPOM: Vili Vimer, doajen nemačke politike

POSLE nemačkih parlamentarnih izbora, najviše straha uliva činjenica da bi partija Zelenih mogla da dođe do veće moći u budućoj vladajućoj koaliciji u Berlinu.

Foto RT Deutsch

Bojazan je naročito velika na spoljnopolitičkom planu, a to je upravo resor na koji ova stranka "puca". Ako bi, u podeli ministarstava, Zelenima zapali inostrani poslovi, SAD bi dobile produženu ruku za obračun sa svojim političkim rivalima s ove strane Atlantika.

Na ovo, u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", upozorava Vili Vimer, nemački ekspert za spoljnu i bezbednosnu politiku, član Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koji je gotovo tri i po decenije bio poslanik te partije u federalnom parlamentu, Bundestagu.

Socijaldemokratama se, svakako, mora čestitati, napominje ovaj doajen nemačke politike.

Naš sagovornik ističe da, poraz nemačkih demohrišćana na nedavnim parlamentarnim izborima bez presedana u novijoj nacionalnoj istoriji, nipošto nije posledica "saplitanja" u predizbornoj kampanji. Još manje debakl treba pripisati kancelarskom kandidatu demohrišćana, Arminu Lašetu.

- Ne samo da Lašet nije najveći krivac za mali procenat dobijenih glasova, nego na svojim plećima nosi težak teret, koji su uspešno izbegli visoko kotirani demohrišćanski političari. Lašeta najviše kritikuju oni koji na to imaju najmanje prava. Klice pada rejtinga i izbornog neuspeha, kao i mogućeg odlaska stranke u opoziciju, postojale su mnogo godina ranije, ali katalizator sunovrata bila je, nema sumnje, politika otvorenih vrata prema migrantima tokom krize 2015, koju je nepokolebljivo promovisala kancelarka Angela Merkel.

Foto KenFM

Koji je, po vama, uzrok tako lošeg izbornog rezultata demohrišćana?

- Nije reč o trenutnoj "povredi na radu", niti neočekivanoj nezgodi. Bio je to gromoglasan poraz, posle koga CDU-CSU moraju pakleno da vode računa da bi obezbedili da ova, nekad ponosna stranačka formacija, bude i dalje prisutna na političkoj sceni Nemačke, posle sledećih izbora. Rezultat glasanja na parlamentarnim izborima bio je "izborna faktura" birača upućena na adresu Merkelove. Ona je pre tri godine otišla sa liderske funkcije u CDU, ali je ostala kancelarka. Time se ogrešila o partijski statut, a nemačka politika u celini pretrpela je poraz ostavši "slepa kod očiju".

Koja je ključna greška kancelarke Merkel?

- Bila je to njena odluka da 2015. godine u jeku migrantske krize u Evropi bez presedana, ne zaštiti nemačke granice. Time je državi nanela nepopravljivu štetu. Ova odluka, kao i njena politika ratovanja, dirigovana iz Vašingtona, bukvalno su slomile vrat demohrišćanima. Anegret Kramp Karenbauer, dosadašnja ministarka odbrane Nemačke, pokušala je da spase šta se spasti da, ali je bilo isuviše onemogućavajućih faktora.

Koliko je Lašet odgovoran za izborni debakl CDU?

- Malo u poređenju sa drugim faktorima. Za čuđenje je međutim da se stavio na raspolaganje kao kancelarski kandidat. U izbornoj noći, to je bilo više nego očigledno tokom njegovog govora. Zahvalio se, naime, Merkelovoj koja je stajala pored njega i konstatovao da je "sve moralo da bude drugačije".

Mlađi CDU političari traže da stranka ode u opoziciju, da bi se restrukturirala do novih izbora?

- Izborni rezultat donosi svakoj stranci obavezu i konkretne dužnosti na polju državne politike. Partija ne postoji "larpurlartistički" sama zbog sebe i da bi, tek tako postojala, nego je smisao njenog održanja na političkoj sceni u obavljanju tih zadataka.

Ako naredne četiri godine CDU treba da "liže svoje rane", ne znači da je to jedino što treba da radi. Moguć je, na primer, scenario po kome SPD neće uspeti da oformi vladu.

Tada CDU mora da bude spremna da uskoči, a to ne može partija koja nije u svakom trenutku mobilisana i "u pogonu".

Šta su birači najviše zamerili demohrišćanima?

- Prema izbornim rezultatima CDU-CSU, a i drugih stranaka, očigledno je da su glasači demohrišćanima zamerili gubitak osnovnih nadležnosti, od unutrašnje bezbednosti preko društvene odgovornosti do ekonomske politike, dakle, vitalnih kompetencija.

Njima te nadležnosti nisu oduzete, oni su ih sami ispustili iz ruku.

Da li je "velika koalicija" isključena?

- Na fudbalskom terenu i u politici nikad ništa ne treba isključivati.

U danu kada Nemačka obeležava 31 godinu od ujedinjenja nameće se pitanje da li će spoljna politika Berlina ostati ista?

- Na tom planu se, kad su u pitanju Zeleni i FDP, pali "crveni alarm", to jest, najavljuje najviši stepen opasnosti. Treba se samo setiti veza koje ruski eks-oligarsi imaju u FDP i odmah "osedeti" na spoljnopolitičkom planu. Zeleni su, očigledno, još gori i donose još više pretnji, više rizika. Poznata i relevantna Medlin Olbrajt i Džordž Soroš, koji rade preko nevladinih organizacija, ponašaju se kao da su spoljnopolitički gurui Zelenih. Bela kuća u Vašingtonu, očigledno, smatra Zelene svojim ogrankom u Evropi.

Činjenica da ta stranka želi, a najverovatnije bi i dobila Ministarstvo spoljnih poslova u budućoj nemačkoj vladi, zaista uliva strah.

Šta vas na tom planu najviše zabrinjava?

- Najviše zabrinjava činjenica da su isuviše pod uticajem američkih NVO i da ćemo uz Zelene, koji su praktično ekspozitura Bele kuće u Evropi, dodatno otrovati odnose sa Rusijom i Kinom. Zeleni su, po meni, bez dileme, stranka "rođena" za ratovanje, a to je ono što nikome ne treba, posebno Nemačkoj. Ako budu imali veliku ulogu u vlasti, videćemo gde će nas to putovanje odvesti.

Treba li Srbija da bude uplašena? Da li će se menjati nemački stav prema kosovskoj problematici?

- Za ovo takođe važi odgovor na prethodno pitanje. Da sam na vašem mestu plašio bih se i liberala, ali Zelenih još i više.

ŠOLC JESTE POBEDNIK

KAKO to da Zeleni i FDP sada imaju glavnu reč?

- Jer SPD i CDU-CSU imaju probleme iz različitih razloga. Demohrišćani su užasavajuće oslabljeni i praktično dostupni za pljačkanje. SPD je, s druge strane, načinila neke taktičke poteze da, pre izbora, ne isprepada birače. Olaf Šolc, ipak, jeste pobednik i to se mora priznati i poštovati, naročito kad se gleda dalje, u budućnost.

ODLUČIĆE "GUTANjE KNEDLE"

ŠTA dalje? Ima li "semafor koalicija" najviše šansi?

- Treba sačekati i videti. SPD se zalaže za državni intervencionizam na polju privrede i ekonomije u celini. To je za liberale pravi pakao. Videćemo ko je od njih spreman "da proguta knedle" i da li je iko na to uopšte spreman. CDU-CSU, Zeleni i liberali FDP mogli bi, koliko sutra, da formiraju vladajuću koaliciju. Preklapanja su kod ovih triju stranaka više nego značajna i ne samo dovoljna, i daju manevarski prostor za stabilnu vlast.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici

Preporučujemo

Poznati

0 0

SILVANA JAVNO O PRELjUBI: Sudarila se kolima sa Radmilom i pretukla njegovu ljubavnicu

01. 10. 2021. u 15:43

Svet

0 0

SOCIJALDEMOKRATE "JURE" DANSKU MANjINU

01. 10. 2021. u 23:55

Ekonomija

0 0

NEMAČKA PRVI PARTNER: Tamo smo izvezli 1,71 milijardi evra vrednu robu

30. 09. 2021. u 16:45

Svet

0 1

PREOKRET: CDU izgubio u izbornoj jedinici gde je Merkel pobeđivala osam godina zaredom:

27. 09. 2021. u 00:52

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije