EVO GDE NAS GURAJU AMERIKA I EU: U antiruskom frontu svega 48 zemalja i četvrtina čovečanstva
ARGUMENT zapadnih sila da je većina sveta uvela sankcije Moskvi - a koji se najčešće koristi kada se Srbija ucenjuje da izabere stranu i pridruži se ovim merama - ne stoji ni po broju država, ni po broju stanovnika, pa ni po ekonomskoj snazi onih koji su se svrstali u ekonomski antiruski front.
Sudeći po listi neprijateljskih zemalja koje je sačinio Kremlj, to je tek četvrtina članica Ujedinjenih nacija - 48 od njih 193. Na tom spisku su 27 članica EU, SAD, Kanada, Japan, Australija, Albanija, Andora, Velika Britanija, Island, Lihtenštajn, Mikronezija, Monako, Novi Zeland, Norveška, Južna Koreja, San Marino, Severna Makedonija, Singapur, Tajvan, Ukrajina, Crna Gora i Švajcarska.
Disproporcija između onih koji su uveli sankcije i onih koji nisu još je veća kada se uzme u obzir broj stanovnika država. Naime, od skoro osam milijardi ljudi, u državama koje su uvele najstrože sankcije Rusiji živi oko 1,8 milijardi.
Nije zanemarljiva ni privredna snaga onih koji nisu stali pod ekonomski rat protiv Moskve, koji je objavio Zapad. Jer, sankcijama se nisu priključile velike privredne azijske sile Kina, Indija, Pakistan, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati...
Takođe, ni najveći broj zemalja Latinske Amerike, poput Brazila, Venecuele, Argentine, Meksika, kao ni većina afričkih država, među kojima su i Egipat, Alžir, Maroko, Južna Afrika... Mnoge od ovih država slove za saveznike Amerike, ali ipak u ovome nisu želele da slede politiku Vašingtona.
Najveći broj zemalja koje se nisu pridružile sankcijama zauzele su slične pozicije kao Srbija - osudile su rusku agresiju, poštuju teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne žele da se svrstavaju u blokove i hoće da nastave dobre odnose i sa Moskvom.
Sagovornici "Novosti" ukazuju da, osim snažnih strateških, nacionalnih, bezbednosnih, pa i moralnih razloga - jer smo zemlja koja je na svojoj koži osetila pogubnost sankcija - i ovu "matematiku" da se većina sveta nije priključila embargu protiv Moskve treba pridodati u odbrani od pritisaka sa Zapada.
Obruč koji se steže oko Srbije u pokušaju da se naša zemlja natera da uvede sankcije Moskvi, iako one suštinski ne bi naškodile Rusiji, a nama bi nanele veliku štetu, otvorio je i pitanje treba li na neki način institucionalizovati politiku principijelnog nepriključivanja sankcijama, pa čak i lobirati na međunarodnoj sceni za uvođenje ovog principa u spoljnim odnosima.
Za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića nema dileme da odluka o tome kome će, a kome ne Srbija uvesti sankcije treba da bude ustavna kategorija:
- Mi treba da ugradimo u Ustav Srbije da se naša zemlja principijelno ne pridužuje sankcijama koje nisu uvedene od strane Ujedinjenih nacija. Treba da uvedemo jasna pravila i zakone da Srbija poštuje odluke UN i da podrži odluke ove organizacije o uvođenju sankcija, odnosno da ne priznaje sankcije koje nisu potvrđene na Ist Riveru.
I Anđelković kaže da ni po broju država, ni po BDP, a tim pre ni kad se radi o broju stanovnika, ne stoji teza da je većina sveta protiv Rusije. On kaže da se čak polovina svetskog stanovništva nalazi u državama članicama Šangajske organizacije, a koje se nisu priključile sankcijama.
I bivši šef diplomatije Živadin Jovanović smatra da Srbija treba da se drži toga da ne uvodi nikome ilegalne sankcije, odnosno one koje nameće neka sila ili grupacija zemalja protiv neke druge države:
- Druga stvar je kad Savet bezbednosti UN preduzima neke mere. Onda to postaje deo međunarodnog pravnog poretka i te odluke se moraju poštovati. Sankcije protiv Rusije su sankcije jedne grupacije i nemaju pravnu verifikaciju. U suštini, ovakve sankcije su oružje za masovno uništavanje i pogađaju običan svet. Velika je manipulacija da je ceo svet uveo ovakav vid kazni, jer su sankcije uvele samo članice EU i NATO i ni deset država koje ne pripadaju ovim organizacijama.
RAZLIČITI ARŠINI NA DELU
ZAPAD i Rusija koriste drugačije kriterijume kada je reč o tome ko je uveo, a ko nije sankcije Moskvi. Na primer, Rusi smatraju da im neka država nije uvela sankcije ako je, recimo, odlučila da ograniči određene bankarske transakcije sa nekim ruskim bankama, dok Zapad smatra da su i to sankcije. Čak i po tom kriterijumu, ogromna većina azijskih država nije uvela sankcije Rusiji, više od polovine u Latinskoj Americi, većina zemalja Afrike - objašnjava Anđelković.
Preporučujemo
SNOUDEN NIJE SLUŽIO U RUSKOJ VOJSCI: Advokat obaveštajca oktrio da li će biti mobilisan
26. 09. 2022. u 19:23
ERDOGAN MIRI ZAVAĐENE STRANE: "Želimo da organizujemo susret Putina i Zelenskog"
26. 09. 2022. u 18:39
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"
"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".
22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17
Komentari (27)