KAKO REŠITI PROBLEM PARKIRANJA U BEOGRADU: Evo koliko parking mesta nestaje u centru grada

PROBLEM parkiranja u Beogradu jedan je od najvećih sa kojim se suočavamo.

Foto arhiva

U gradu trenutno ima 650.000 registrovanih automobila, što je rekordan broj u istoriji prestonice. S druge strane, saobraćajna infrastruktura ima ograničene mogućnosti za proširenje. U ovom trenutku, svakom objektu u centru nedostaje oko 25 parking mesta. Javne garaže to ne mogu da nadoknade.

Ovako za "Novosti" počinje priču o problemu parkiranja u prestonici glavni gradski urbanista Marko Stojčić.

U centralnoj gradskoj zoni gde su objekti građeni između Prvog i Drugog svetskog rata, parametri za parkiranje su tada bili sasvim drugačiji. Zato, prema rečima našeg sagovornika, imamo stambene zgrade od po 20 i više stambenih jedinica sa po jednim ili dva mesta u dvorištu.

- Imajući u vidu da broj skrivenih parking-mesta u gradu premašuje 1,5 mesto po svakom objektu, nedostaje oko 25 parking-mesta. To ne može da se nadoknadi izgradnjom javnih garaža. Jedini put koji imamo, a koji su izabrali i drugi evropski gradovi, jeste propagiranje bicikliranja i pešačenja, kao poželjan vid kretanja u centralnoj zoni. Veliki broj ljudi koji želi da živi u centru, moraće da se odrekne automobila. To podrazumeva i znatno kvalitetniji gradski prevoz i zato intenzivno radimo na izgradnji metroa koji bi smanjio potrebu za korišćenjem automobila - kaže Stojčić.

Foto Ilustracija V. N.

Grad je usvojio Plan detaljne regulacije javnih garaža, koji predviđa 56 lokacija za njihovu gradnju. U ovom trenutku izrađuje se projektna dokumentacija za četiri javne garaže, a tome će biti pridodate još dve.

- To je garaža u Fruškogorskoj, koja treba da reši problem parkiranja oko Kosančićevog venca i iznad Karađorđeve ulice, jer i ona postaje nova aktraktivna zona. Druga je u Vlajkovićevoj, koja bi trebalo da reši parkiranje u Kosovskoj i Svetogorskoj. U planu je gradnja garaže u Skerlićevoj ulici, kako bi se uredilo parkiranje u neposrednom okruženju Hrama Svetog Save. Od gradnje garaže u Vasinoj se izgleda odustalo. Pretpostavka je da su arheološka nalazišta značajna i da bi vrednije bilo za grad da se te iskopine, gde je nekada bila glavna ulica Singidunuma, prikažu Beograđanima i turistima - otkriva nove planove Stojčić.

To bi, kako kaže, podrazumevalo da se povećaju kapaciteti garaže koja je planirana ispod današnjeg Staklenca.

Na usvajanju je i Plan održive urbane mobilnosti koji popisuje sve korake koje bi Grad trebalo da preduzme kako bi prestonica bila zdravija za život. Njime se uspostavlja nova hjerarhija, gde je pešak najvažniji učesnik u saobraćaju, pa biciklista, pa onda javni prevoz i automobili. Ideja je i da se politikom parkiranja ograniči želja građana da imaju svoje vozilo.

- Problem sa parkiranjem sada je vidljiv i na Novom Beogradu. Parametri za parkiranje sedamdesetih bili su 0,3 do 0,7 parking-mesta po jednoj izgrađenoj stambenoj jedinici. Sada je po svim urbanističkim parametrima potrebno imati 1,1 mesto po izgrađenoj stambenoj jedinici. Ni ta brojka, koju bi svaki investitor trebalo da obezbedi u okviru svoje parcele, nije rešila problem. Sekretarijat za saobraćaj je uzeo na sebe obavezu da izradi studiju potrebnih parking-mesta. To će pokazati da li ćemo u manje urbanim delovima Beograda imati 0,7 vozila po stambenoj jedinici, i više do dva vozila po stambenoj jedinici u delovima Starog grada, Savskog venca i Vračara - navodi Stojčić.

Tvrdi da Grad intenzivno radi na rešavanju problema parkiranja, ima strategiju, ali proces mora da bude dvosmeran i uključi građane.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije