NISU SVE ANEURIZME NA MOZGU ZA OPERACIJU: Skener a i magnetna rezonanca mogu da daju lažno negativan nalaz

I. Kovačić

29. 07. 2021. u 14:00

UVREŽENO je mišljenje da je svaka aneurizma na mozgu tempirana bomba, koju bi što pre trebalo deaktivirati operacijom. Međutim, istina je da mnogi ljudi sa degenerativnim proširenjima na krvnim sudovima glave dožive duboku starost bez ikakve intervencije, pogotovo ako nisu ni znali da imaju ovaj zdravstveni problem. Oni koji znaju da ga imaju, a nisu ga hirurški rešili, žive u neizvesnosti i strahu.

НИСУ СВЕ АНЕУРИЗМЕ НА МОЗГУ ЗА ОПЕРАЦИЈУ: Скенер а и магнетна резонанца могу да дају лажно негативан налаз

Foto N.Skenderija

Opasne su one veće od pet milimetara u prečniku, kao i one koje se nalaze na račvanju velikih krvnih sudova ili imaju "široki vrat"

U intervjuu, za "Novosti", profesor dr Goran Tasić, neurohirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, koji ima više od 30 godina staža i više od 1.500 urađenih operacija aneurizmi, kaže da bi pacijente trebalo poštedeti od olako postavljene dijagnoze "bombe u glavi", jer to može da im pretvori život u agoniju:

 - Dijagnozu aneurizme može da postavi jedino neurohirurg na osnovu nalaza skenera, magnetne rezonance ili na osnovu snimanja unutrašnjosti krvnih sudova glave (angiografije). Precizna dijagnostika ključna je za odluku da li i kada bi trebalo da se operiše. Nisu sve aneurizme opasne i nemaju sve veliku verovatnoću za pucanje.

Koje su opasne?

 - Opasne su one veće od pet milimetara u prečniku, one koje se nalaze na račvi velikih krvnih sudova i one koje imaju "široki vrat". Dakle, postoji mnoštvo finesa koje neurohirurg posmatra da bi sa velikom preciznošću postavio dijagnozu aneurizme, a zatim uvidom u opšte zdravstveno stanje pacijenta, postojanje ili nepostojanje simptoma do kojih dovodi, donosi odluku da li je operisati ili ne.

Kada se aneurizme ne operišu?

 - Onda kada su do tri milimetra u prečniku i kada ne daju simptome. Naravno, ovde je bitno da se kaže da je svako degenerativno proširenje krvnog suda loše. Drugim rečima, bilo bi dobro da ne postoji, jer i mala aneurizma nekada može da se rascepi i dođe do krvarenja. Ali, vreovatnoća je dosta manja. U kliničkoj praksi sretali smo pacijente kod kojih su aneurizme otkrivene slučajno, a koji su bili fizički radnici, žene koje su se više puta porađale, menadžeri. Dakle, sve stresni uslovi života i rada, pa im aneurizme nisu pukle.

Šta kada aneurizma pukne i koji su simptomi tog stanja?

 - Pucanje anurizme je urgentno stanje u medicini. Kod oko 30 odsto ovih pacijenata dolazi do fatalnog ishoda. Taj procenat se povećava ukoliko se pucanje anurizme ne prepozna na vreme, čak na 70 odsto. Tipična slika pucanja aneurizme je naglo nastala, jaka potiljačna glavobolja koja se širi duž kičmenog stuba. Ona može da bude praćena i epi-napadom i komatoznim stanjima. U ovo doba godine ovi simptomi mogu da se pripišu sunčanici ili stresu organizma usled visoke temperature, pa zato ne bi trebalo zanemarivati glavobolju. Kod tri odsto ljudi koji inače boluju od migrene, pucanje aneurizme se ne prepozna jer znake koje im telo šalje pripisuju ovoj vrsti glavobolje.

Da li aneurizma daje simptome i pre nego što pukne?

 - Veći broj anuerizmi ostaje potpuno nem sve do rupture. Kod pacijenata kod kojih one daju znake pre pucanja, dešavaju se specifične neurološke tegobe koje često mogu da se prenebregnu i pripišu starosti. Lokalizovana slepočna glavobolja je u 15 odsto slučajeva uzrok aneurizme. Takođe, uslovna trapavost, kao što je teže savijanje stopala ili vučenje jedne noge, kod manje od dva odsto ljudi može da bude simptom aneurizme. Aneurizma može da bude i gigantska, znači veća od dva-tri centimetra u prečniku. Takvo proširenje se ređe prezentuju krvarenjem, a češće, usled stvaranja tromba u tom giganstkom prostoru, imitira prolazne moždane udare. Zato, znake poput kratkotrajnog pada kapka, privremene oduzetosti ruke ili noge nikako ne bi trebalo zanemarivati.

Uklještenje mozga

ZAŠTO je pucanje aneurizme toliko fatalno?

 - Zato što se povećava količina tečnosti u lobanji, dolazi do većeg pritiska, tačnije do ukleštenja mozga, a to vodi do gubitka svesti i blokade disanja i rada srca.

Zašto uopšte dolazi do pojave aneurizmi?

 - Aneurizma nastaje kada oslabi mišićni sloj u krvnom sudu. Taj sloj obično slabi na mestima gde se krvni sudovi račvaju ili gde se završavaju. Uslov za pojavu aneurizmi su nekada i neka urođena stanja, kao što je Marfanov sindrom, koji je vrlo čest, zatim policistični bubrezi i policistična jetra. Aneurizme ne mogu da se okarakterišu kao nasledna bolest, ali su mogući slučajevi familijarne predispozicije.

Koliko je česta ova patologija?

 - Učestalost aneurizmi je od 12 do 20 na 100.000 stanovnika na godišnjem nivou. Međutim, ovaj broj se odnosi samo na one koje su se klinički oglasile krvarenjem, što je najčešće ili nekim neurološkim tegobama, koje su dosta ređe. Statistika pokazuje i da su žene nešto malo više pogođene ovom bolešću.

Lažno negativni nalazi

KOLIKO često se dešava da se pogreši u postavljanju dijagnoze aneurizme?

- I skener i magnetna rezonanca mogu da daju lažno negativan nalaz, jer obe ove metode detektuju krv u pokretu, pa ako je aneurizma mala, može da se ne vidi. Greška može da se dogodi i kada je ceo krvni sud proširen. Iskusan neurohirurg zna da to proširenje nije aneurizma, već aterosklerotska promena koju nazivamo ektazija. Zato je važna klinička slika i pregled u ustanovi koja se specifično bavi ovom patologijom.

U kom životnom dobu najčešće dolazi do pucanja aneurizmi?

 - One se najčešće "oglašavaju" u periodu od 30 do 40 godina i posle 50. U četvrtoj i petoj deceniji života ljudi su uglavnom u punoj snazi i ne razmišljaju o bolesti. Međutim, već tada dolazi do prvih znakova hipertenzije što se često zanemaruje, a postojeće glavobolje se pripisuju stresu i prevelikom broju obaveza. Taj neregulisan šetajući, arterijski visok pritisak utiče da krv udara u oslabljeno mesto na zidu krvnog suda i ono se ispupčava i formira se u početku pupoljak, a kasnije aneurizma koja zbog nereulisanog pritiska često puca.

Zašto se taj rizik povećava posle 50. godine?

 - Zato što je to period kada nastaju i aterosklerotske promene, pa uz već oslabljeno mesto na zidu krvnog suda, ono dodatno slabi zbog ateroskleroze i oscilacija krvnog pritiska, što može da dovede do rupture.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

RAFA NADAL NIKAD NIJE BIO OVAKO EMOTIVAN: Pogodile ga reči Novaka Đokovića, snimak o kom priča teniski svet (FOTO/VIDEO)