Dr Novosti

U GENIMA ZAPISANO ŠTA DA JEDEMO: Savet stručnjaka - uz dobar izbor hrane, nema ni viška kilograma

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

27. 01. 2024. u 16:00

KAKO bi trebalo da se hranimo, a da se ne gojimo i da ne narušimo zdravlje, u velikoj meri diktiraju geni.

У ГЕНИМА ЗАПИСАНО ШТА ДА ЈЕДЕМО: Савет стручњака - уз добар избор хране, нема ни вишка килограма

Foto Shutterstock

Zato u svetu stručnjaka za ishranu sve se više govori o nutrigenomiji i nutrigenetici, tačnije o načinu ishrane, sprečavanja bolesti, pa i izlečenja koje je zapisano u našim genima, koje bi trebalo da otkrijemo i poštujemo da bismo živeli u skladu sa onim što nam je rođenjem određeno. Nauka koja proučava uticaj hranjivih sastojaka na ekspresiju gena i druge molekularne procese u ćelijama je nutrigenomija, dok je nutrigenetika nauka koja proučava uticaj genetskih karakteristika na biološke i bihevioralne odgovore dijetalnih komponenti:

- Svako ko uradi nutrigenetski test neće više da luta po pitanju koji je najbolji način ishrane za njega, jer uz rezultate testa sve možemo posložiti na najbolji način kako bismo očuvali zdravlje, regulisali i održavali telesnu težinu, kao i fizičku aktivnost - kaže u intervjuu za "Novosti" Sanja Ćirić, master-nutricionista Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Privatna arhiva

 

* Šta se ispituje nutrigenetskim testom?

- U nutrigenetskom testu ispituju se pet polimorfizma u četiri gena. Geni koji se ispituju u testu dovedeni su u vezu sa masnim kiselinama u tankom crevu, metabolizmu proteina, masti, ugljenih hidrata, stepenu adrenalina koji učestvuje u homeostazi glukoze, masnih ćelija u krvnim sudovima. Rezultati pokazuju rizik za nastanak multifaktorskih bolesti povezanih sa ishranom, kao što su gojaznost, metabolički sindrom, šećerna bolest, arterijska hipertenzija. Na osnovu dobijenih rezultata može da se radi i prevencija.

* Koje sve preporuke možete da date posle testiranja?

- Pacijentu možemo da preporučimo njegove dnevne nutritivne potrebe, kao i u kom odnosu bi trebalo da unosi proteine, masti i ugljene hidrate. Takođe, možemo mu prepisati efikasnu dijetu koja će regulisati telesnu težinu, primer dnevnog jelovnika, tablice namirnica, adekvatnu fizičku aktivnost i vreme trajanja vežbanja za regulaciju viška kilograma.

Šest glavnih profila

* Koliko genotipova postoji?

- Postoji šest glavnih genetičkih profila koji uključuju 32 moguće kombinacije genotipa. Shodno tome mi određujemo tip ishrane i rekreacije. Tako da nekome odgovara ishrana sa svega 16 odsto ugljenih hidrata, a nekome sa čak 45. Isto važi i za fizičku aktivnost, jer nekome je potreban manji intenzitet vežbanja da bi se rešio viška sala na stomaku, a nekom su za to potrebni naporni treninzi.

* Gde može da se uradi nutrigenetsko testiranje?

- Zasad, ono je dostupno po privatnim laboratorijama koje se, između ostalog, bave i gentskim testiranjem. Dakle, ne može da se dobije o trošku zdravstvenog osiguranja.

* Koja je razlika između ovog testa i drugih testova na tržištu, kada je o ishrani reč?

- Ključna razlika je u kvalitetu, pouzdanosti, preciznosti kao i u garanciji interpretacije dobijenih rezultata. Takvo ispitivanje se radi jednom u životu, jer se naš genotip tokom života ne menja a puno nam pomaže.

* Da li bi svi trebalo da urade ovaj test, i deca i odrasli?

- Da, test mogu uraditi svi. Nema starosnog ograničenja. Ako ga uradimo u najranijem dobu, tim pre možemo raditi prevenciju - ukoliko imamo promenu na genu, znaćemo za genetske sklonosti i uz dobar stil života, pravilan način ishrane po našem genotipu, fizičku aktivnost - od starta pravimo prevenciju koja je ključna za održavanje optimalnog zdravlja. Ako test uradimo i ako nemamo ili ako imamo neki zdravstveni problem, kao što je gojaznost, dobićemo odgovore koja je dijeta najadekvatnija za rešavanje tog problema, takođe, koja nam je fizička aktivnost potrebna.

Foto: Profimedia

* Koliko je nutrigenetika priznata kao pristup?

- To je priznata nauka, a najviše su se njome bavili Amerikanci. Na Univerzitetu Stanford sprovodili su veliki broj studija. U jednoj od njih 138 žena je praćeno 12 meseci, a one su bile na četiri različite vrste dijete. Jedna grupa sa vrlo niskim unosm ugljenih hidrata, druga sa malim unosom ugljenih hidrata, treća sa niskim procentom masti u ishrani, a visokim ugljenim hidratima i četvrta na veoma visokim ugljenim hidratima. Rezultati su bez obzira na ishranu pokazali da su ispitanice oslabile do 15 kg, a druge su dobile po pet kilograma viška.

* Dakle, nije bitan tip dijete nego genotip?

- Da, jer primera radi, pacijenti sa određenim genotipom su u većem riziku od debljanja i manje su osetljivi na niskokaloričnu dijetu i obrnuto. Neki imaju takve gene da su oni manje efikasni u pretvaranju viška masti u energiju. Sve to nam pomaže da posavetujemo pacijenta koji vid ishrane je najbolji za njega.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!

CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: "U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!"