SUPLEMENTACIJA, ZA ILI PROTIV: I previše vitamina C može da naškodi

U vremenu užurbanog načina života brzo i jedemo, ne vodeći dovoljno računa o nutritivnim svojstvima i kvalitetu hrane koju unosimo.

Foto Shutterstock

 Kada na to dodamo i individualno povećane potrebe organizma za pojedinim vitaminima, mineralima, amino kiselinama, enzimima, dolazimo do toga da se olako odlučujemo za upotrebu suplemenata, koje doživljavamo kao neke čarobne pilule koje će nadomestiti sve što nam nedostaje.

Pijemo ih mahom po preporuci, vodeći se mišlju da ne mogu da škode, pa ih neretko uzimamo i po nekoliko različitih, svakodnevno, mesecima pa čak i godinama. Međutim, to nije najbolji pristup upotrebi suplemenata jer se i sa njima, kao i sa svim, može preterati. Šta sve spada pod suplemente objašnjava dr sci. med Marija Anđelković, iz Centra za sportsku ishranu i suplementaciju:

- Pod suplementima se podrazumevaju dodaci ishrani. Prema definiciji to su namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala ili drugih supstanci sa hranljivim ili fiziološkim efektom. Nalaze se u doziranim oblicima, i uzimaju se u određenim pojedinačnim količinama. Ako sve to posmatramo kroz svakodnevni život, pod suplementima se podrazumeva vitamin C, magnezijum ili npr. probiotik.

Koje od njih smemo da uzimamo na svoju ruku, a koje nikako ne?

- Ako se savet ne dobije od lekara ili farmaceuta, treba znati da samovoljna suplementacija može da bude rizična. Rizik se ogleda pre svega u njihovom odabiru, potencijalnoj interakciji sa drugim suplementima ili lekovima, kao i uticaju na opšte zdravlje. Teško je licitirati šta nije opasno a šta jeste, jer čak i običan vitamin C koji bismo popili u mnogo većoj dozi od preporučene može da ima neželjene efekte. Smatra se da vitamini i minerali nisu visoko rizični u tom pogledu, ali i sa njima bi trebalo biti oprezan.

Foto Shutterstock

Da li bi trebalo najpre uraditi analize krvi, pa tek onda se odlučiti za suplementaciju?

- U idealnim uslovima, preporučuje se suplementacija na osnovu indikacija i dokaza. To znači da kad god možemo da izmerimo supstancu sa kojom želimo da se suplementiramo, to treba i da uradimo. Razlog je jednostavan - otkrivamo da li postoji deficit i onda, ako postoji, merimo efekat pre i posle suplementacije. Nažalost, nije jednostavno sve odrediti iz krvi ili urina, jer se neke supstance ne detektuju lako, a nekima je cena visoka i nepristupačna. Deficit pojedine supstance možemo da odredimo ili analizom krvi, koje pokazuju da je taj deficit i merljiv u organizmu ili analizom dnevnika ishrane, na osnovu kod vidimo da li deficit postoji u unosu određenih namirnica.

U poslednje vreme veliki akcenat je stavljen na dodatni unos vitamina D. Da li je on, zaista, neophodan svakom i u kojoj meri? Koliko je i u čemu koristan?

- Unos vitamina D je kako kod naše populacije, tako i u zemljama u regionu, deficitaran iz dva osnovna razloga – ne unosimo ga dovoljno putem hrane i ne provodimo svakodnevno 15-20 minuta pod sunčevim zracima kako bi se metabolisao. Vitamina D ima u biljnim uljima, lososu, tuni, sardinama, pečurkama, iznutricama, puteru, siru, semenu suncokreta ili namirnicama koje su obogaćene vitaminom D (mleko) itd. Populacione studije na našem stanovništvu pokazuju da smo kao nacija deficitarni sa ovim vitaminom, koji je neophodan za regulaciju nivoa kalcijuma i zdrave kosti, imuni odgovor, sintezu hormona i proteina, regeneraciju ćelija i funkciju mišićnih ćelija. Najbolji savet je da odredite nivo vitamina D u krvi (analiza koja može da se radi u bilo koje doba dana i košta oko 2000 dinara) i da, kada se utvrdi stepen deficita, krenete sa suplementacijom.

Sa unosom kojih vitamina i minerala moramo biti naročito oprezni, da ne preteramo i time ugrozimo zdravlje?

- Sa svim vitamina i mineralima treba biti oprezan jer svaki od njih u prekomernoj dozi može biti opasan. Zna se da se hidrosolubilni vitamini (vitamini B kompleksa i vitamin C) izlučuju putem urina, ukoliko se unesu u prekomernoj dozi, pošto su rastvorljivi u vodi. S druge strane, vitamini koji su rastvorljivi u mastima (A, D, E i K) mogu da stvaraju depoe ukoliko se prekomerno unesu i tako imaju štetan efekat. Što se tiče minerala, treba biti oprezan sa svima i poštovati PDU – preporučen dnevni unos. Ukoliko neki preparat ima 500% PDU (pet puta veću koncentraciju od preporučene), postavlja se pitanje da li nam je potrebna tolika koncentracija supstance i kakav je njen put u organizmu.

Smetaju li jetri veštački dodaci ishrani?

- Osobe sa oboljenjima bubrega ili jetre trebalo bi da budu oprezne prilikom korišćenja suplemenata jer se oni u jetri najvećim delom metabolišu a putem bubrega izbacuju (jedan deo suplemenata). Ukoliko je osoba zdrava i poštuje preporučenu dozu, uz opravdan razlog za suplementaciju, ne bi trebalo da bude većih problema.

Koje smemo da uzimamo samo uz konsultaciju sa doktorom?

- Ukoliko neko ima hronična oboljenja, teška akutna stanja, probleme sa gastrointestinalnim ili kardiovaskularnim sistemom, trebalo bi da se savetuje sa lekarom pre upotrebe suplemenata. Iako se prodaju bez recepta, neki od njih mogu da imaju efekat leka i treba biti obazriv prilikom korišćenja. Na primer, suplementacija gvožđem bez konsultacije sa lekarom može biti štetna po zdravlje.

Treba li praviti pauze u uzimanju? Koliko duge?

- Pauze u korišćenju suplemenata treba praviti nakon perioda u kome su oni ispoljili svoj željeni efekat ili nema jasnih razloga za korišćenje, i to je individualno. Ukoliko se suplement uzimao zbog deficita, pauza nastupa nakon što je on nestao. Ovo pitanje često postavljaju sportisti koji koriste po 10 suplemenata i kratke pauze prave kada prođe takmičarska sezona. Ukoliko suplemente uzimamo preventivno, kao na primer probiotike radi poboljšanja imunog odgovora tokom zimskog perioda, onda se pauza pravi kada prođe taj period. Za sve druge suplemente koji se koriste tokom cele godine, treba praviti pauzu od minimalno 15 dana nakon tri do šest meseci korišćenja (zavisi od suplementa) pre nego se ponovo krene sa suplementacijom, mada to nigde nije jasno definisano.

Foto Shutterstock

Mogu li oni da budu zamena za lekove?

- Mogu da imaju terapijski efekat ali treba biti obazriv u biranju termina "lečenje", jer je ono isključivo ostavljeno za lekove. Suplementi mogu da smanje tegobe i nekada je njihov efekat skoro jednak pojedinim lekovima, ali za to je potrebno vreme, stručan savet i praćenje stanja. Zdravstvena izjava za suplemente označava funkcionalnu ulogu određenog nutrijenta i njegovu povezanost sa smanjenjem negativnog uticaja faktora rizika po zdravlje. Tako na kutiji sa omega 3 masnim kiselinama sme i može da piše da smanjuju rizik od poremećaja lipidnog statusa, dok na kutiji magnezijuma prema zakonskoj regulativi sme da stoji da učestvuje u održavanju normalnog krvnog pritiska.

Gde se krije najveća opasnost u konzumaciji suplemenata?

- Najveća opasnost se sigurno krije u kontaminaciji suplemenata i njihovom crnom tržištu. Zakonska regulativa dijetetskih suplemenata u celom svetu ne definiše da se kontroliše sastav aktivnih supstanci i njihova koncentracija. Zbog toga se na deklaraciji suplementa može naći supstanca koje nema u preparatu, ili još opasnije – supstanca koja nije deklarisana a može imati štetne efekte. Takav vid namerne ili nenamerne kontaminacije dovodi u rizik kupca jer može da dovede do neželjenih efekata. Na primer, preparat za smanjenje telesne mase može da ima u sebi stimulans koji nije deklarisan, a moguće je da izazove promene od povišenog krvnog pritiska do infarkta.

A prilikom bavljenja sportom?

- Opasnost je u tome što suplementi koji se reklamiraju za povećanje sportskih sposobnosti mogu da sadrže zabranjene doping supstance, zbog kojih će sportista biti doping pozitivan i suspendovan, a da toga nije bio svestan. Zato svi moramo da shvatimo da suplementacija nosi rizik koji prihvatamo, jer za razliku od lekova njihov sastav nije strogo kontrolisan.

Može li se dobrom ishranom i načinom života izbeći potreba za suplementacijom?

- Prema zvaničnim preporukama mnogih institucija koje se bave nutricijom, pravilna i uravnotežena ishrana ne zahteva posebnu suplementaciju. Međutim, dovoljno je da svako od nas analizira jedan dan i shvati da nismo imali pet raspoređenih obroka, da hrana nije bila raznovrsna, da nismo imali dovoljno porcija voća i povrća... Potrebno je vreme i volja da se ispoštuju čak i osnovna načela pravilne ishrane i tu suplementacija stupa na scenu, da upotpuni našu ishranu.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 9

OD BOLOVA U STOMAKU, DO MRŠAVLjENjA: 7 blagotvornih uticaja pirinčane vode na organizam

09. 04. 2024. u 07:30

Dr Novosti

0 2

OPADANjE ZBOG MANjKA GVOŽĐA? Šta nam kosa može reći o stanju organizma i našem zdravlju

08. 04. 2024. u 07:30

Dr Novosti

0 7

MLADI CRNI LUK: Zašto treba jesti što više ovog povrća

07. 04. 2024. u 06:45

Dr Novosti

0 6

OVIH 5 ZNAKOVA MOGU DA UKAŽU NA POVIŠEN HOLESTEROl: Bol u nogama tokom hodanja je jedan od njih

06. 04. 2024. u 16:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije