CELZIJUS NAM "UDARA U MOZAK": Oprezno ako zbog temperaturnih promena osećate ove simptome

NAGLE promene temperature vazduha, atmosferskog pritiska i vlažnosti, koje su karakteristične upravo za proleće, imaju direktan uticaj na kardiovaskularni sistem, odnosno na pritisak i protok krvi kroz krvne sudove.

Foto: Depositphoto/Gorodenkoff

Doktor Perica Mutavdžić, vaskularni hirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da se u svakodnevnoj kliničkoj praksi, tokom prolećnog perioda beleži povećana učestalost tegoba kardiovaskularne prirode, uključujući glavobolju, vrtoglavicu, opštu slabost i varijacije arterijskog pritiska:

- Poseban značaj ima uticaj ovih promena na moždanu cirkulaciju. Kod pacijenata sa karotidnom bolešću, čak i manje oscilacije u sistemskom pritisku mogu da dovedu do značajnih promena u protoku krvi kroz mozak. U takvim uslovima može doći do prolaznih moždanih udara, pogoršanja postojeće slabe prokrvljenosti mozga kao i do pojave promena na mozgu.

Naš sagovornik naglašava da simptomi koji nastaju usled promene pritiska i protoka krvi kroz mozak često mogu da budu blagi i nespecifični, ali i sa značajnim kliničkim implikacijama:

- Jedna od najčešćih tegoba koja se u ovom periodu javlja je glavobolja koja se nastaje zbog promena u širini krvnih sudova u mozgu, što dovodi do osećaja pritiska ili pulsirajućeg bola. Pacijenti često opisuju osećaj "zamagljenosti", nesigurnosti pri hodu ili kratkotrajno zamračenje pred očima. Zatim, usled oscilacija u protoku krvi kroz tkiva pacijenti se osećaju iscrpljeno. Razlog leži u opterećenju organizma koji se stalno prilagođava promenama. Zatim, kod osoba sa slabijom cirkulacijom dolazi do izraženijeg sužavanja perifernih krvnih sudova, što izaziva osećaj hladnoće i trnjenja.

Nagle promene vremenskih prilika opterećuju i donje ekstremitete.

- U prolećnim mesecima, vaskularni hirurzi češće se susreću sa pacijentima koji imaju pogoršanje simptoma hronične venske insuficijencije, izraženije otoke na nogama, pojačane bolovima kod pacijenata sa perifernom arterijskom bolešću, tu su i novootkriveni vaskularni problemi koji su ranije bili asimptomatski - kaže dr Mutavdžić.

S obzirom na to da venski sistem donjih ekstremiteta funkcioniše protiv sile gravitacije - krv se vraća ka srcu uz pomoć mišićne pumpe i venskih zalistaka - u proleće, usled porasta temperature, dolazi do širenja vena i usporavanja venskog povratka što dovodi do osećaja težine u nogama, otoka, naročito pred kraj dana, pojave ili pogoršanja proširenih vena i noćnih grčeva. Poseban problem predstavlja zadržavanje tečnosti u tkivima, koje je izraženije u toplijim danima. Povećana vlažnost vazduha može doprineti subjektivnom osećaju težine i nelagodnosti u nogama, posebno kod pacijenata sa hroničnim venskim bolestima.

- Kod pacijenata sa aterosklerozom situacija je kompleksnija - kaže dr Mutavdžić. - Aterosklerotski izmenjene arterije imaju smanjenu sposobnost širenja i zbog toga ne mogu adekvatno da odgovore na promene spoljne temperature što može da dovede do neravnomerne prokrvljenosti tkiva. Kao posledica javljaju se simptomi poput bola u listovima pri hodu, osećaja hladnoće u stopalima, trnjenja i slabosti donjih ekstremiteta kao i sporijeg zarastanja rana.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 0

Posle smrti bebe zbog srčanog udara u bazenu, kardiolog upozorava

26. 06. 2026. u 20:07

Dr Novosti

0 0

Novo istraživanje: Mlađe generacije biološki stare brže, veći rizik od ranih tumora

25. 06. 2026. u 22:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije