I BOL "GLEDA NA SAT"? Sudeći po nekim istraživanjima, postoji tačno doba dana kada ćemo imati određene zdravstvene probleme

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

03. 10. 2024. u 06:45

NAČIN funkcionisanja ljudskog organizma direktno je pod uticajem vremenskih ciklusa, tako da je uočeno da određeni simptomi oboljenja, kao i drugi poremećaji zdravlja imaju doba dana kada se ispoljavaju.

И БОЛ ГЛЕДА НА САТ? Судећи по неким истраживањима, постоји тачно доба дана када ћемо имати одређене здравствене проблеме

Foto Shutterstock

Primera radi, od šest ujutru se povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Odnosno od šest sati do podneva rizik od infarkta miokarda raste za 40 odsto i od šloga za 49 odsto. Prema mišljenju stručnjaka u to vreme se povećava potreba organizma za kiseonikom. Zato u krv dospevaju jedinjenja koja povećavaju krvni pritisak. Iz istog razloga su u tom delu dana češća krvarenja iz nosa.

Ovim 24-satnim ciklusom upravlja nešto nalik biološkom stimulatoru koji je smešten u hipotalamusu, jednom delu mozga. Upravo taj ciklus kontroliše čitav niz bioloških procesa i hormonskih promena koji mogu da povećaju rizik od određenih stanja i simptoma.

Otkrivamo vam ključna vremena u toku dana kada mogu da nastupe određena stanja, a dajemo vam i savete kako da se zaštitite.

Foto Shutterstock

6 ujutru

Rizik od srčanog i moždanog udara počinje da raste od šest ujutro, a najveći broj se događa oko 10 sati pre podne. Istraživanje koje je objavljeno u American Journal of Hypertension pokazuje da je rizik od srčanog udara pre podne veći za 40 posto, a od moždanog za 49 posto. Smatra se da je to zato što telo u to doba počinje aktivnosti i treba mu više kiseonika. Tako dolazi do spojeva koji povećavaju krvni pritisak, a to pojačava i rad nadbubrežnih žlezda koje su odgovorne za lučenje kortizola. Sve to povećava rizik od srčanog udara kod ljudi koji ulaze u rizičnu grupu. Naučnici sada pokušavaju da odgonetnu u koje bi vreme u toku dana bilo najbolje da se uzimaju lekovi za snižavanje krvnog pritiska, odnosno da li treba da se uzimaju uveče ili odmah ujutru.

Foto Shutterstock

 

7 ujutru

Giht je prouzrokovan visokim nivoom mokraćne kiseline koja stvara kristale oko zglobova i izaziva bol. Rusko istraživanje koje je objavljeno u časopisu Chronobiology International otkriva da je najveća koncentracija nivoa mokraćne kiseline u krvi negde oko sedam ujutro. Najmanje je ima u večernjim časovima, odnosno oko 23 sata.

Foto Shutterstock

8 ujutru

Simptomi alergije, kao što su suzne očiju i nos koji curi, najgori su ujutru. Muriel Simmons iz organizacije Allergy UK ukazao je da je uzrok tome najverovatnije su prve jutarnje aktivnosti kao što su spremanja kreveta i slične radnje koje podižu prašinu i ostale alergene čestice u vazduhu.

Foto Shutterstock

9 ujutru

Ako vas muče migrene, prvi napad najverovatnije će vas uhvatiti između osam i deset sati ujutru, otkriva istraživanje naučnika sa klinike Cleveland. Isto istraživanje pokazuje i da su napadi najređi od 20 sati do četiri ujutru. Naučnici to povezuju s porastom krvnog pritiska u jutarnjim satima jer se krvni sudovi u glavi šire, što može da izazove glavobolju.

Foto Shutterstock

10 ujutru

Prema rečima dr Alana Silmana, direktor američkog centra za artritis, ukočenost i bolovi u zglobovima najčešći su ujutru. Kako objašnjava, uzrok je najverovatnije neaktivnost tokom noći. Međutim, moguće je da je to povezano i s različitim visinama kortizola i ostalih hormona u telu.

Foto Shutterstock

13 časova

Najbolje vreme za fizičku aktivnost ili odlazak kod fizioterapeuta je od 13 časova. Prema istraživanju naučnika sa Univerziteta u Vašingtonu, temperatura tela je na vrhuncu između 13 i 16 časova. Tačnije, za dva stepena je viša od jutarnje. To znači da su mišići elastičniji i da je manja verovatnoća za povredama.

Foto Shutterstock

14 časova

Najbolje vreme za lek protiv astme je 14 časova. Zašto? Lek u to doba najbolje sprečava pogoršanje stanja u toku noći, pokazuje istraživanje naučnika sa Univerziteta u Sao Paulu.

Foto Shutterstock

15 časova

Napadi panike najčešće se javljaju u ovom periodu dana. Visok rizik od takvih stanja traje sve do 19 časova. Stručnjaci objašnjavaju da cirkadijalni ritam tela uzrokuje aktivnosti nervnog sistema, ali i da je to doba kada čovek već doživi nekoliko stresnih situacija.

Foto Shutterstock

16 časova

Simptomi prehlade, kao što su kašalj i curenje nosa, na vrhuncu su upravo u ovom dobu dana. Jedna teorija kaže da je to zbog toga što su hormoni koji takođe proizvode antitela za borbu protiv infekcije manje aktivni posle podne. Zbog toga slabi odbrana organizma, a pojačavaju se simptomi.

Foto: Free Images Pixabay

21 čas

Simptomi čira na želucu najjači su u ovom dobu dana, i to najverovatnije jer želudac vari hranu. Nekoliko istraživanja je pokazalo da su tablete protiv takvih tegoba najdelotvornije ako se uzimaju u večernjim časovima.

Foto Shutterstock

22 časa

Ekcemi i ostala oboljenja kože u ovom periodu su najgori. Naučnici smatraju da do toga dolazi jer se tada menja temperatura tela. Zbog delovanja temperature na nervne završetke koža postaje osetljivija i simptomi kožnih bolesti su jači.

Foto: Shutterstock

23 časa

U to doba trudnice najčešće dobijaju trudove. Smatra se da je to zbog promene hormona, ali postoji mogućnost i da je zbog najveće smirenosti tela u toku dana. Neki stručnjaci smatraju da je žensko telo evoluiralo tako da se porođaj događa tokom noći.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALBANCI U PANICI: Nestaju im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični - u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!