UPOZORENJE LEKARA: Kada se astma ne leči, bronhije se trajno i nepovratno oštećuju

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

27. 10. 2024. u 07:00

U OVO doba godine pogoršanja i napadi astme su mnogo učestaliji, jer su brojniji faktori koji nepovoljno deluju na stanje pacijenata koji boluju od ove bolesti.

УПОЗОРЕЊЕ ЛЕКАРА: Када се астма не лечи, бронхије се трајно и неповратно оштећују

Foto Shutterstock

Među tim faktorima dominiraju respiratorne virusne infekcije, promene klimatskih uslova, magla, veoma hladan i vlažan vazduh, duvanski dim, jaki mirisi... Do pogoršanja simptoma može da dođe i zbog prejakih emocija, bilo da je reč o sreći ili tugi, stresu, anksioznosti...

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Branislava Milenković, pulmolog, kaže da je upravo zbog brojnih faktora koji mogu da provociraju pogoršanje i napad astme ključno da se redovno uzima propisana inhalaciona terapija, da se ide na redovne kontrole sa ciljem procene efikasnosti terapije:

- Bitno je i izbegavanje faktora koji podstiču napad, kao i lečenje pridruženih bolesti, od kojih su najčešće alergijske kijavice, sinuzitis, gojaznost, gastroezofagusna refluksna bolest, anksioznost i depresivnosti.

o Da li se astma kao hronična bolest može držati pod kontrolom ili su njena pogoršanja neminovnost?

- Ovo oboljenje može da ima dobru prognozu ukoliko pacijent u potpunosti prihvati predložene higijensko-dijetetske mere i propisanu terapiju. Ipak, astma još nije dobro kontrolisana i pored dostupnih savremenih lekova, i to najčešće zbog delovanja faktora rizika za pogoršanja bolesti.

FOTO: Arhiva novosti

o Šta se dešava kada se pacijent neodgovorno odnosi prema svom oboljenju, a pri tome je izložen brojnim uzrocima koji ga pogoršavaju?

- Ukoliko se astma ne leči, disajne tegobe postaju sve učestalije, tačnije svakodnevne, jer dolazi do oštećenja bronhija i to stanje je tada nepovratno. Prehlade i bronhitisi postaju sve češći, uz već otežano disanje i kašalj, a javljaju se i napadi koji mogu da budu životno ugrožavajući. Napadi astme mogu da budu različite težine, od blagih do napada sa visokim smrtnim rizikom. Obično teškim napadima prethode uznemirenost, glavobolja, svrab kože, smetnje u varenju, kijavica ili zapušen nos, kašalj, u početku suv, a kasnije vlažan.

o Pojedini pacijenti imaju nagli napad astme, bez ikakvih znakova upozorenja.

- To su najteži klinički oblici u toku kojih je bolesnik životno ugrožen i napad gušenja tada ne prestaje ni nakon 24-časovnog lečenja.

o Malom broju obolelih od astme je nepoznata činjenica da se i pojedini lekovi svrstavaju u faktore koji mogu da pogoršaju stanje?

- Da, činjenica je da sam imala priliku da vidim pacijente koji se godinama leče od astme, a da ih ordinirajući lekar nije upozorio da lekovi poput aspirina, nesteroidnih antireumatika i beta-blokatori mogu da provociraju pogoršanje.

Aktivnost do granice zamora

o DA li se astmatičarima savetuje fizička aktivnost?

- Iako je vežbanje za neke ljude okidač za astmu, ne bi trebalo da ga izbegavate. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome koji nivo fizičke aktivnosti je najbolji za vas i pitajte za lekove koji vam mogu pomoći da ostanete aktivni. Najčešće se savetuje minimum 30 minuta svakog drugog dana do granice zamora, odnosno bavljenje aktivnim i rekreativnim sportom najmanje tri puta nedeljno (plivanje, vožnja bicikla, brzo hodanje ili trčanje).

o Da li se nastanak astme može sprečiti?

- Nastanak astme se može sprečiti i potrebno je da se preduzmu aktivnosti za izbegavanje faktora rizika kod osobe koja ima faktor rizika. Potrebno je da roditelj da sve od sebe da detetov dom bude bez vlage i buđi, da izbegava zagađenje vazduha koliko god je to moguće i da postave pravila zdravog načina života kao prioriteta za dete i celu porodicu. Kod dece u čijim porodicama ima astme ili alergijskih bolesti, početni razvoj astme se može prevenirati dugim dojenjem, izbegavanjem izloženosti duvanskom dimu, kao i pasivnom pušenju i drugim supstancama koje iritiraju disajne puteve, kao i različitim alergenima (grinjama, kućnoj prašini, alergenima u hrani, alergenima koji potiču od mačaka ili drugih životinja, polena...). Alergijsku astmu najčešće izazivaju kućna prašina, grinje, poleni drveća i korova, životinjska dlaka, razne industrijske hemikalije, itd.

o Koji su faktori za nastanak astme?

- Faktori rizika za nastanak astme mogu delovati pojedinačno, ali i zajedno. Njihovo delovanje može da izazove razvoj bolesti i pogoršanje astme, a najčešći su alergeni, dim cigareta ili određene klice, respiratorne virusne infekcije, postojanje slične bolesti u porodici, alergijska kijavica, prisustvo atopijskog dermatitisa, izloženost aerozagađenju, gojaznost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca