VEČITA DILEMA: Šta je bolje, brzo hodanje ili trčanje? (FOTO)

Želite da poboljšate kondiciju i dovedete se u top-formu (dobro, možda ne baš do leta, ali barem do jeseni), nikada niste trčali, ali volite da šetate i ne bacate pare na preskupe treninge? Po svoj prilici ste se našli pred večitom dilemom, šta je bolje - brzi hod ili džogiranje.

Foto Shutterstock

Naravno, postoji više odgovora, u zavisnosti od toga u kakvoj ste zdravstvenoj formi i šta želite da postignete vašom novom rutinom, kao i koja vam od te dve mogućnosti više prija.

I hodanje i trčanje spadaju pod aerobne, kardiovaskularne vežbe. Ako želite da sagorite više kalorija ili brzo smršate, trčanje je bolji izbor. Međutim, brzi hod takođe donosi mnogobrojne zdravstvene prednosti, te doprinosi održavanju optimalne težine.

Kardio vežbe, generalno, pomažu vam da smršate ili održite zdravu težinu, ojačate imuni sistem i srce, ublažite simptome hroničnih bolesti, produžavaju životni vek, podižu energiju i raspoloženje, odlične su za vaše mentalno zdravlje. Prema pojedinim istraživanjima, obe aktivnosti mogu smanjiti anksioznost i depresiju, poboljšati raspoloženje i samopoštovanje.

Takođe, studije su pokazale da je samo 10 minuta trčanja brzinom umerenog intenziteta poboljšalo raspoloženje učesnika nakon toga. Dakle, ne morate da trčite satima da biste osetili prednosti.

Foto Shutterstock

Trčanjem sagorevate dvostruko više kalorija nego brzim hodom, tako da ako vam je cilj da smršate, to je bolji izbor za vas. No, ako tek počinjete da vežbate ili, iz nekog razloga, ne možete da trčite, brzo hodanje vam može pomoći da se vratite u formu. 

Ono znatno poboljšava nivo aerobne kondicije, a ako u svakoj ruci držite po teg od pola kilograma (ili flašicu sa pola litre vode), brzo ćete poboljšati tonus mišića. Uz to, brzo hodanje sa prslukom sa opterećenjem povećaće broj kalorija koji sagorevate. Ipak, vodite računa prilikom izbora prsluka, trebalo bi da bude težak od pet do 10 odsto vaše težine, nikako više od toga.

Prema istraživanjima, tokom dužeg vremena trčanje često dovodi do sledećih povreda, nastalih prekomernim izvođenjem ove aktivnosti: stres frakture (prelomi), petni trn, ITBS, odnosno sindrom trenja iliotibijalnog traktusa. Procenjuje se da 50 odsto trkača svake godine doživi povredu koja ih sprečava da nastave bavljenje ovom vrstom treninga. Da biste to izbegli, ne povećavajte pređenu kilometražu prebrzo i pokušajte da trenirate nekoliko puta nedeljno, ni češće ni ređe od toga.

Foto Shutterstock

Ukoliko ste još neodlučni, možda je najjednostavnije da do najboljeg rešenja za vas dođemo uz malu pomoć matematike: ukoliko za 60 minuta pređete šest i po kilometra, sagorećete 243 kalorije, a ako za isto vreme brzim hodom pređete kilometar više, izgubićete 270 kalorija. S druge strane, ako za 30 minuta istrčite devet kilometara, potrošićete 270 kalorija, a ukoliko u istom periodu pretrčite 10,3 kilometra, sagorećete 300 kalorija. Uz to, možete kombinovati obe tehnike, naizmenično, različitim intenzitetom. A za efikasnije rezultate isprobajte tempo trening - povećajte brzinu, hodanja ili trčanja, na dva minuta, a zatim usporite i vratite se na početnu. U svakom slučaju, šta god da odaberete, pažljivo osluškujte telo prilikom izvođenja aktivnosti. To će vam biti najbolji vodič prilikom daljeg izbora, iz dana u dan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije