NIKAD NISTE DOVOLJNO DOBRI Reč stručnjaka: Evo šta je imposter sindrom i kako ga se rešiti (FOTO)

Znate onaj osećaj kada mislite da niste dovoljno dobri, a da to vaša okolina ne primećuje, već vas smatra uspešnim ili bar sasvim doraslim, na različitim, vama važnim, životnim poljima?

Foto Shutterstock

Pa onda proživljavate život u stalnom strahu da će vas kad-tad razotkriti i shvatiti koliko zapravo (ne) vredite.

Šunjate se kroz svaki dan poput krivca i varalice, pognute glave, što neprimetnije moguće, baš kao silueta, a na svaku pohvalu glavu spuštate još niže. Da možete uvukli biste je skroz u ramena, kao kornjača u svoj oklop. Da vas ne vide u pravom svetlu. Da postanete što manje vidljivi. Jer oni ne znaju ono u šta ste vi uvereni - da niste dovoljno sposobni i dobri, pa ni blizu toga kako vas doživljavaju. Sve je samo obmana...

Foto Shutterstock

Ukoliko vam je poznat ovaj osećaj najverovatnije imate imposter sindrom. No, ne brinite, ima mu „leka“ iako naziv zvuči tako ozbiljno. Zbog čega nastaje, koga pogađa, koji su pokazatelji da ga imamo, kako se može utišati i još mnogo toga važnog vezanog za ovu temu objašnjava dr Mia Popić, psihoterapeutkinja.

* Kako biste definisali imposter sindrom?

- To je duboko ukorenjen osećaj da nismo zaslužili sopstveni uspeh, da smo druge naveli da veruju da smo sposobniji, pametniji ili kompetentniji nego što zaista jesmo – i da će se uskoro otkriti da to nije istina. U svojoj praksi, često čujem rečenice poput: „Imala sam samo sreće,“ ili „Sigurno su me precenili.“ Bez obzira na postignuća, osećaj unutrašnje sumnje ne jenjava.

* Koga najčešće pogađa i zbog čega?

- Na osnovu mog dugogodišnjeg psihoterapijskog rada, vidim da imposter sindrom najčešće pogađa visoko sposobne, savesne i reflektivne osobe. Posebno je prisutan kod žena liderki koje su odrasle pod pritiskom rodnih stereotipa, kao i kod introvertnih muškaraca čiji kvaliteti ne odgovaraju tradicionalnoj slici uspešnog lidera.

* Postoje li osobe koje su mu podložnije?

- Podložniji su oni koji su u detinjstvu dobijali uslovljenu ljubav, nagrađivani samo kada su uspešni, tihi, dobri ili poslušni. Takođe, oni koji se stalno porede s drugima i vezuju svoju vrednost za postignuće umesto za postojanje. U literaturi se opisuje pet tipova impostera koji na različite načine izražavaju ovu unutrašnju nesigurnost:

1. Perfekcionista – Fokusira se na greške umesto na postignuća. Veruje da svaka greška znači neuspeh i da mora sve da uradi savršeno da bi vredela.

2. Super(wo)man – Ima potrebu da stalno radi više od drugih kako bi se dokazala. Oseća krivicu kada nije produktivna i uvek misli da ne daje dovoljno.

3. Prirodni genije – Veruje da uspeh treba da dolazi lako. Ako nešto zahteva trud, zaključuje da nije dovoljno pametna ili sposobna.

4. Solo borac (individualista) – Odbija pomoć jer veruje da bi traženje pomoći otkrilo njenu "nesposobnost". Mora sve sama da postigne da bi dokazala svoju vrednost.

5. Ekspert – Nikada ne oseća da zna dovoljno. Stalno želi još jedan sertifikat, još jednu obuku. Ima osećaj da nije spremna dok ne prikupi "dovoljno znanja".

Foto: Shutterstock

Ovi obrasci često vode ka prekomernom radu, unutrašnjoj iscrpljenosti i nemogućnosti da se uživa u sopstvenim postignućima. Prepoznavanje svog "tipa impostera" prvi je korak ka oslobađanju od rigidnih očekivanja i samosabotaže.

* Kada se najčešće javlja, u kom dobu, u kojim životnim okolnostima?

- Najčešće se javlja prilikom velikih životnih prelaza: promena posla, unapređenja, pokretanja sopstvenog biznisa, ulaska u roditeljstvo ili izlaska iz zone poznatog. Može se javiti i kada osoba uđe u novu socijalnu sredinu u kojoj oseća da mora da se dokaže iznova.

* Koji su pokazatelji da ga imamo?

- Neprestana potreba za dokazivanjem. Osećaj da varamo druge u pogledu svojih sposobnosti. Umesto radosti zbog uspeha – osećaj olakšanja što nas nisu "razotkrili". Perfekcionizam, prokrastinacija, izbegavanje izazova. Umanjivanje svojih zasluga uz isticanje faktora sreće ili pomoći drugih.

* Možemo li da ga imamo a da nismo ni svesni toga?

- Apsolutno. Mnogi klijenti dođu zbog iscrpljenosti, anksioznosti ili preterane samokritike, a tek tokom rada osvetlimo obrasce samoprocene koji ukazuju na imposter sindrom. Taj glas je često maskiran „skromnošću“ ili „odgovornošću“.

* Šta mu je u osnovi?

- U osnovi je nerealno i rigidno uverenje da moramo uvek biti savršeni, najbolji, bez greške – jer u suprotnom ne vredimo. Takođe, često je prisutna ideja da nismo „dovoljni“ bez spoljašnjeg priznanja. To su duboko ukorenjene poruke koje smo usvojili u detinjstvu.

* Koje još karakteristike imaju ljudi skloni ovom sindromu? Kakvi su?

- Veoma savesni, empatični, visoko samoreflektivni. Često introvertni perfekcionisti sa izraženim unutrašnjim kritičarem. Veoma su posvećeni poslu, ali često zanemaruju brigu o sebi. Teško im pada pohvala, ali duboko pate zbog kritike.

* Kako se leči i može li nam se vratiti nakon izlečenja, poput bolesti?

- Imposter sindrom se ne „leči” u klasičnom smislu, ali može da se utiša. Kroz REBT pristup pomažem klijentima da prepoznaju iracionalna uverenja, zamene ih racionalnijim i razviju bezuslovno samoprihvatanje.

Foto Shutterstock

Na osnovu višegodišnjeg istraživanja i psihoterapijskog rada, osmislila sam kurs za lidere i preduzetnike koji pomaže u upravljanju imposter sindromom. Fokus programa je na osnaživanju unutrašnjeg osećaja vrednosti kroz: razlikovanje zdravog i nezdravog perfekcionizma, osporavanje iracionalnih uverenja, rad sa unutrašnjim kritičarem, vežbe za prihvatanje pohvala i slavljenje uspeha, redefinisanje uspeha iznutra – kao osećaja balansa, mira i autentičnosti. Cilj nije da imposter potpuno nestane, već da više ne upravlja našim ponašanjem i doživljajem sebe.

* Može li osoba da deluje nadmeno i hvalisavo, a da zapravo ima ovaj sindrom?

- U praksi, to je vrlo retko. Osobe koje se bore sa imposter sindromom gotovo nikada ne ističu svoja postignuća – upravo suprotno. Zbog sklonosti da svoj uspeh pripisuju faktorima poput sreće, pomoći drugih ili puke slučajnosti, teško im je da prihvate zasluge i govore o onome što su postigle. Ponekad mogu delovati distancirano ili rezervisano, ali ne zato što su nadmene, već zato što se osećaju nedovoljno.

* Da li je on povezan sa nesigurnošću i dubokom sumnjom u sebe na svim životnim poljima, ne samo poslovnom?

- Da. Iako se najčešće prepoznaje u poslovnom kontekstu, imposter sindrom se javlja i u ulozi roditelja, partnera, prijatelja... Osobe s ovim sindromom stalno preispituju da li su dovoljno dobre i kao majke, kao partneri, kao ćerke, kao ljudi. Često osećaju da ne zaslužuju ljubav koju dobijaju, da će partner „shvatiti ko su zapravo“ i otići. Ponekad im je teško da prime kompliment, jer osećaju da se ono što drugi vide ne poklapa s njihovom unutrašnjom slikom o sebi.

* Verovatno je osoba koja ga ima u stalnom unutrašnjem konfliktu, zar ne?

- Da, to je srž problema. Osoba doživljava raskorak između toga kako vidi sebe i kako je drugi vide. Taj disbalans stvara tenziju, neprijatnost i osećaj „neautentičnosti“, kao da živi život koji joj ne pripada.

Preporučujemo

Panorama

0 0

SAVETI RUSKOG PSIHOLOGA: Kako da živite srećno i dugo i koje navike vas uništavaju

28. 05. 2025. u 10:09

Panorama

0 1

ZAŠTO JE VAŽNO DA POHVALIMO SEBE: Prepoznajte svoje vrline, izgradite samopouzdanje (FOTO)

23. 05. 2025. u 23:15

Panorama

0 0

RECEPT ZA ZDRAVLjE I PSIHU: Male "tajne" Nikole Tesle

15. 05. 2025. u 11:31

Panorama

0 0

IMATE DETE TINEJDžERA? Možda će vam ove psihološke činjenice pomoći da ih bolje razumete

01. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije