DUVANSKI DIM JEDAN OD GLAVNIH OKIDAČA: Šta je hronična opstruktivna bolest pluća i kako nastaje

Kada je poznati roker Bora Đorđević, frontmen kultne grupe „Riblja čorba“, preminuo nakon komplikacija izazvanih hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), javnost je malo više pažnje posvetila ovom oboljenju. Na žalost, sve više ljudi širom sveta, pa i kod nas, pati od HOBP, često ni ne znajući.

Tanjug

Oboleli ne prepoznaju simptome na vreme, pa potraže lekarsku pomoć mnogo kasnije nego što bi trebalo i bilo poželjno. Za „Život plus“ dr Jelena Menković, spec. pneumoftiziolog, govori o simptomima, načinu lečenja, komplikacijama koje može izazvati ova bolest i ko joj je najpodložniji:

* Kako biste definisali hroničnu opstruktivnu bolest pluća?

- Hronična obstruktivna bolest pluća (HOBP) je progresivna bolest koju čine emfizem pluća i hronični bronhitis. Prema navodima GOLD-a (globalne inicijative za hronične opstruktivne bolesti pluća) iz 2023. godine, oko 500 miliona ljudi širom sveta boluje od HOBP-a. Ova bolest je treći vodeći uzrok smrtnosti.

Foto: Depositphotos

* Kako nastaje, može li zadesiti i nepušače?

- Nastaje nakon dugogodišnjeg izlaganja štetnim faktorima, najčešće duvanskom dimu (oko 70 – 80 procenata pacijenata obolelo je na taj način). Međutim, i nepušači mogu oboleti od HOBP-a, a neki od razloga mogu biti: izloženost zagađenju vazduha, agensima radne sredine (prašina, hemikalije, dim...), genetska predispozicija.

Koji su njeni simptomi?

- Ova bolest se karakteriše suženjem disajnih puteva, udruženim sa upalnim procesom, spazmom mišića i povećanom produkcijom sekreta u istim. Pacijenti se žale na kašalj sa iskašljavanjem, zviždanje u grudima, zamaranje sa otežanim disanjem.

Zbog čega ih pacijenti mahom ne prepoznaju, pa kasno otkriju da imaju ovu bolest?

- U početnim stadijumima bolesti tegobe prolaze neprepoznate, zato što kašalj smatraju „normalnim, pušačkim“, a zamaranje vezuju za dnevne aktivnosti, godine starosti... Sa napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije. S obzirom na to da HOBP obuhvata osobe srednje i starije životne dobi, pacijenti se javljaju u poodmakloj fazi bolesti. Zato se preporučuje da se pušači već od 40-e godine života jave pulmologu. Dijagnoza se postavlja ispitivanjem funkcije pluća spirometrijom i bronhodilatatornim testom.

Kako se leči i može li se izlečiti u potpunosti?

- Terapijski režim je individualan, u zavisnosti od težine bolesti, učestalosti egzacerbacija (pogoršanja), pridruženih bolesti, socijalnog momenta, kao i odgovora pacijenta na terapiju. Za lečenje HOBP-a se koriste tzv. “pumpice“ pomoću kojih se lek unosi udisanjem direktno u pluća. Ovakvim načinom unošenja obezbeđuje se minimalna doza leka sa maksimalnim efektom, u smislu brzog širenja disajnih puteva, smanjenja upale i stvaranja sekreta. Važno je naglasiti da je pogrešno mišljenje da pumpice izazivaju naviku i da su štetne. Uz redovno korišćenje lekova, bitno je da pacijent prestane da puši, praktikuje vežbe disanja i vakciniše se u toku epidemija respiratornih infekcija.

Šta se dešava u poodmaklom stadijumu bolesti?

- Uznapredovala faza bolesti se karakteriše i niskim nivoom kiseonika u krvi. Tim pacijentima, ukoliko ispunjavaju uslove, propisuje se dugotrajna oksigenacija u kućnim uslovima preko uređaja koji se zove koncentrator kiseonika (DOT). Korišćenje koncentratora smanjuje potrebu za bolničkim lečenjem.

Koje komplikacije može izazvati?

- Pacijenti sa HOBPom su podložniji upali pluća, razvoju hipertenzije i srčanih oboljenja, plućnoj hipertenziji, depresiji, pogoršanjima koje smanjuju kvalitet života kao i životni vek.

Može li se izlečiti?

- HOBP je progresivna bolest koja se ne može izlečiti u potpunosti, ali se redovnim korišćenjem terapije usporava propadanje disajne funkcije, a simptomi se drže pod kontrolom, što omogućava kvalitetan život pacijenta.

Foto: Profimedia/instagram ursulalolitas

Simptomi i rana dijagnoza

Prema navodima stručnjaka iz američke „Klivlend klinike“, trebalo bi da se obratite lekaru, ukoliko primetite neke od navedenih simptoma: 

1) Sve kraći dah.

Možda ćete primetiti da ne možete da hodate kao ranije, da teže dišete noću ili da koristite inhalator češće nego obično.

2) Promene sluzi.

Ovo može uključivati promene boje, prisustvo krvi, neprijatnog mirisa, veću količinu ili gustinu sluzi nego obično.

3) Novi ili pogoršani otok u zglobovima, stopalima ili nogama.

Obratite se lekaru ako ne nestane nakon noćnog sna prilikom kog ste malo podigli noge u odnosu na telo.

4) Neobjašnjivo mršavljenje ili dobijanje na težini. 

Česte jutarnje glavobolje ili vrtoglavica. Ekstremni umor ili slabost do koje ne znate kako je došlo (posetite doktora ukoliko traje duže od jednog dana).

5) Groznica ili jeza.

6) Drugi znaci infekcije.

To mogu biti bol u grlu, neobični iscedak iz sinusa, začepljenje nosa, glavobolja ili osetljivost duž gornjih jagodica.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 2

ZDRAVLjE IZ TANjIRA: Jabuka pre obroka - 200 kalorija manje

02. 02. 2026. u 20:00

Dr Novosti

0 1

SPREČITE TRAJNA OŠTEĆENjA OKA: Ukoliko osetite neki od ovih simptoma, obavezno idite kod oftalmologa

04. 02. 2026. u 07:00

Dr Novosti

0 4

KAD MUČI VISOK HOLESTEROL Savet lekara: Masnoće ne skaču zbog slanine, već stresa i genetike (FOTO)

03. 02. 2026. u 07:00

Pošalji recept

0 4

DA LAKŠE "PADNE" NA STOMAK: Otkrivamo - Par trikova da vas pasulj ne nadima

04. 02. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije