Dr Novosti

PREVIŠE PROTEINA TERET ZA BUBREGE: Nefrolog otkriva sve o unosu belančevina

Ivana Kovačić

28. 03. 2026. u 07:00

SMATRA SE da je za većinu zdravih, odraslih osoba preporučeni dnevni unos proteina (belančevina) oko 0,8 g po kilogramu telesne mase.

ПРЕВИШЕ ПРОТЕИНА ТЕРЕТ ЗА БУБРЕГЕ: Нефролог открива све о уносу беланчевина

Međutim, uobičajena ishrana u našoj populaciji često iznosi nešto malo iznad jedan gram, što se, kako tvrde stručnjaci, i dalje smatra bezbednim kod osoba sa zdravim bubrezima. Praksa je da sportisti u svakodnevnoj ishrani, dakle dugotrajno, unose i iznad dva grama proteina i zasad nema jasnih dokaza da to samo po sebi dovodi do oštećenja bubrega.

U interjuu za "Novosti" doktor Petar Đurić, nefrolog Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara" kaže da teorijski prekomeran unos proteina predstavlja opterećenje za bubrege:

- Ono što danas svakako jeste rizik, da imamo brojne sportske rekreativce, koji bez adekvatnog medicinskog nadzora, bez nadzora profesora fizičkog vaspitanja, svakodnevno imaju veoma intenzivne treninge i unose količine proteina koje prevazilaze i tri grama dnevno, a dugoročne posledice toga još ne možemo da sagledamo.

o Kako dugotrajna ishrana sa visokim unosom proteina može da oštetiti bubrege i da li su te promene reverzibilne ako se ishrana koriguje?

- Kod zdravih osoba povećan unos proteina najčešće dovodi do privremenog povećanja glomerulske filtracije, što predstavlja fiziološko prilagođavanje bubrega. Drugim rečima, bubreg se prilagodi potrebi za povećanim radom, a kad ta potreba prođe, bubreg se vrati u pređašnje stanje. Ono što nam ni jedno istraživanje ne može reći, šta se dešava kad nešto traje 20 ili 30 godina, kad bubreg povećano radi tako dugo vremena usled hiperproteinske ishrane. Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da tako način ishrane neće da ošteti prethodno zdrave bubrege.

o Šta vam kliničko iskustvo govori?

- Ono što mogu iz prakse da kažem je da sam tokom više od 15 godina rada na nefrologiji, imao priliku da lečim samo dvojicu profesionalnih bodibildera, što bi moglo indirektno ukazati da bubrezi ipak ne obolevaju tako često usled hiperproteinske ishrane. S druge strane, bubrežni bolesnici, jer su to najčešće bolesti koje ne daju tegobe, retko i dođu do nefrologa, a pre toga najčešće umiru od kardiovaskularnih bolesti, tako da bih bio oprezan sa prethodnim zaključkom.

o Kako ishrana zasnovana na proteinima može da utiče na već bolesne bubrege?

- Kod osoba koje već imaju bubrežnu bolest ili predispoziciju za nju, dugotrajna visokoproteinska ishrana sigurno ubrzava napredak oštećenja funkcije bubrega. Ono što je isto važno reći u ovom kontekstu, da oko 700.000 ljudi ima hroničnu bolest bubrega u našoj državi, dakle 10 odsto populacije, a samo mali broj njih zna za to, te je veoma važno pre bilo kakvog menjanja načina ishrane proveriti i funkciju bubrega, da bolesne bubrege ne bismo dodatno opteretili.

o Da li postoji razlika u opterećenju bubrega između životinjskih i biljnih proteina?

- Studije pokazuju da životinjski proteini češće dovode do izraženije glomerulske hiperfiltracije i većeg opterećenja bubrega u poređenju sa biljnim proteinima. Biljni proteini su često povezani i sa povoljnijim metaboličkim efektima, uključujući niži rizik od metaboličke acidoze i kardiovaskularnih komplikacija. Ali, priča o biljnim i životinjiskim proteinima je značajnija kod bolesnih bubrega, a manje značajna kod zdravih osoba.

o Zašto sportisti imaju veće potrebe za proteinim?

- Zbog regeneracije mišića. Uobičajene preporuke za fizički aktivne osobe, ne samo sportiste već i fizičke radnike, kreću se između 1,2 i dva grama po kilogramu telesne mase dnevno. Kao što već rekoh, kod zdravih osoba takav unos se generalno smatra bezbednim, ali je važno da se ne prelaze ekstremne vrednosti i da se prati ukupno zdravstveno stanje. Profesionalni sportisti imaju redovne kontrole, uglavnom se prate i od specijalista medicine sporta, ono što može predstavljati problem u budućnosti jesu rekreativci koji su veoma posvećeni sportu, ali bez adekvatnog nadzora.

o Može li visokoproteinska ishrana ubrzati razvoj hronične bubrežne bolesti kod osoba koje imaju skrivena ili rana bubrežna oštećenja?

- Da. Kod osoba sa već postojećim ili neprepoznatim oštećenjem bubrega, a takvih osoba je neuporedivo više, visok unos proteina može povećati intraglomerulski pritisak i ubrzati progresiju hronične bubrežne bolesti do terminalih faza, kada nam je neophodno lečenje nekom od metoda zamene bubrežne funkcije kao što je najčešće hemodijaliza. Zbog toga se kod takvih pacijenata često preporučuje umereno ograničenje unosa proteina, prvo 0,6 g/kg na dan proteina, a vremenom i do 0,3-0,4 g/kg proteina uz primenu keto-analoga esencijalnih aminokiselina, da bismo sprečili pothranjenost.

Laboratorijski nalazi

o Koji su prvi laboratorijski pokazatelji da su bubrezi pod opterećenjem zbog prevelikog unosa proteina?

- Najraniji znakovi mogu biti pojava albumina u urinu (mikroalbuminurija), blago povećanje kreatinina u krvi, promene u procenjenoj jačini glomerulske filtraciji (eGFR), a ponekad povećana urea u krvi. Ali ovde bih želeo da kažem, da svaka pojava albuminurije, svako povećanje kreatinina ujedno ne znači i oštećenje funkcije bubrega, tj postojanje bubrežne slabosti. Često profesionalni sportisti, a i osobe koje treniraju imaju veliku mišićnu masu, zbog te mase kreatinin može biti povišen u krvi i lekar je taj, a nekad i nefrolog, koji mora da proceni da li postoji bubrežna slabost ili su ti nalazi samo posledica nekih drugih stvari. Tako da želim da ukažem, da ljudi ne moraju odmah biti zabrinuti kad tako nesto vide, ali svakako je neophodno izabranom lekaru da se jave, radi dalje procene i eventualne potrebe za daljom nefrološkom dijagnostikom.

o Da li povećan unos tečnosti može u potpunosti da "zaštiti" bubrege kod visokoproteinske ishrane ili je to zabluda?

- Adekvatan unos tečnosti je važan jer pomaže bubrezima da eliminišu produkte metabolizma. Međutim, povećan unos vode ne može u potpunosti neutralisati potencijalne neželjene efekte prekomernog unosa proteina. Najvažniji faktor ostaje svakako umerenost u ishrani. Naravno, kod treninga, kod intezivnog fizičkog rada mogu postojati veliki gubici tečnosti iz organizma, te je neophodno unositi adekvatnu količinu kako vode, tako i minerala, da ne bismo pravili ponavljana oštećenja bubrega.

o Kako visokoproteinska dijeta utiče na pojavu bubrežnih kamenaca i da li određene vrste proteina nose veći rizik?

- Dijete bogate proteinima, posebno životinjskog porekla, mogu povećati izlučivanje kalcijuma i mokraćne kiseline u urinu, što može da poveća rizik za nastanak bubrežnih kamenčića. Ovde ponovo dolazimo do značaja adekvatne hidracije kod intenzivnog treninga, da bismo i sprečili pojavu kamenčića.

o Da li proteinski suplementi predstavljaju veći rizik za bubrege u odnosu na proteine iz prirodnih izvora hrane?

- Kod zdravih osoba umeren unos proteinskih suplemenata ne bi trebalo da predstavlja poseban rizik, naročito proteini surutke, koji su najčešće prisutni na tržištu. Međutim, potencijalan problem može nastati kada se suplementi koriste u velikim količinama, mimo upustva za primenu proizvoda, često u kombinaciji sa već visokim unosom proteina iz hrane, a naročito kod nekoga ko ne zna da ima bubrežnu slabost. Prirodni izvori hrane imaju svakako prednost jer obezbeđuju i druge korisne nutrijente i obično dovode do uravnoteženijeg ukupnog unosa.

19. 03. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

24. 03. 2026. u 20:17

Snimci Hane Ikodinović zapalili internet - vreli kadrovi (VIDEO)

Poznati

0 0

Snimci Hane Ikodinović zapalili internet - vreli kadrovi (VIDEO)

STARIJA ćerka "novosadske barbike" i proslavljenog vaterpoliste Danila Dače Ikodinovića, Hana Ikodinović, izrasla je u pravu lepoticu i već odavno joj tepaju da je "najleša ćerka poznatih roditelja u Srbiji".