Dr Novosti

NAUČNA STUDIJA: Vino smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, a pivo i žestoka pića ga povećavaju

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

26. 03. 2026. u 23:00

NIJE svaki alkohol isti, bar kada je reč o zdravlju srca. Nova velika studija na više od 340.000 odraslih pokazuje da ne samo količina, već i vrsta pića može igrati važnu ulogu u kardiovaskularnom zdravlju - čak i kada se pije umereno.

НАУЧНА СТУДИЈА: Вино смањује ризик од кардиоваскуларних болести, а пиво и жестока пића га повећавају

Foto: Goran Čvorović

Pivo, sajder i žestoka pića nose veći rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja, dok je vino povezano sa manjim rizikom, prema novom istraživanju. Učesnici studije koji umereno piju vino imali su 21 odsto manji rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti, dok je čak i nizak unos drugih vrsta alkohola bio povezan sa 9 odsto većim rizikom.

Naučnici ipak naglašavaju da veća količina alkohola uvek znači veći rizik, bez obzira na vrstu pića. Kod ljudi koji mnogo piju, zabeležena je 24 odsto veća verovatnoća smrti od bilo kog uzroka, 36 odsto veći rizik od smrti od raka i 14 odsto veći rizik od srčanih bolesti.

Ovi nalazi zasnivaju se na podacima iz britanske Biobanke, gde su učesnici praćeni više od 13 godina. Istraživači su analizirali unos alkohola u gramima dnevno i nedeljno, a zatim upoređivali zdravstvene ishode u odnosu na vrstu pića.

Razlike između vina i drugih alkoholnih pića mogu se delimično objasniti sastavom - vino sadrži polifenole i antioksidanse koji mogu imati zaštitni efekat na srce.

Ipak, nije sve u hemiji, jer važnu ulogu ima i način života. Vino se češće pije uz obroke i povezuje se sa zdravijim navikama, dok se pivo, sajderi i žestoka pića češće dovode u vezu sa lošijom ishranom i drugim faktorima rizika.

Naučnici naglašavaju i da istraživanje ima neka ograničenja. Reč je o opservacionoj studiji, što znači da ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu. Podaci o unosu alkohola zasnivaju se na samoprijavljivanju na početku istraživanja, bez praćenja promena tokom vremena. Pored toga, učesnici britanske Biobanke u proseku su zdraviji i imućniji od opšte populacije, što može uticati na rezultate.

Zato naučnici naglašavaju da su potrebna dodatna, kontrolisana istraživanja kako bi se preciznije utvrdili efekti različitih vrsta alkohola, prenosi "Juronjuz".

Ovo istraživanje se uklapa u sve veći broj dokaza koji pokazuju da ni umereno konzumiranje alkohola nije bez rizika. Jedna velika analiza iz prethodnih godina, koja je obuhvatila oko 560.000 ljudi u Velikoj Britaniji i SAD, povezala je veću konzumaciju alkohola sa većim rizikom od demencije.

Druge studije, zasnovane na skeniranju mozga, pokazuju da čak i jedna do dve čaše alkohola dnevno mogu biti povezane sa smanjenjem volumena mozga i promenama u njegovoj strukturi, što može uticati na pamćenje i kognitivne funkcije. Dakle, iako je količina alkohola koju unosimo i dalje ključna, ni vrsta pića nije zanemarljiva. Ipak, naučnici tvrde da najsigurnija strategija za zdravlje ostaje: Što manje alkohola, to bolje.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - ANGELINA TOPIĆ ZA "NOVOSTI": Prva reakcija posle svetske medalje

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SASTANCI RUŠE ILI GRADE KOMPANIJU: Kako upravljanje konfliktima utiče na produktivnost tima

SASTANCI RUŠE ILI GRADE KOMPANIJU: Kako upravljanje konfliktima utiče na produktivnost tima