IZNENAĐUJUĆI RAZLOG: Evo zašto AI greši kada daje zdravstvene savete

OD recepata do finansija, sve više ljudi se oslanja na četbotove kada su im potrebni saveti.

Foto: pixabay

Ipak, iako mnogi AI programi deluju pametno i uverljivo, više studija je pokazalo da nisu najbolji izvor pomoći kada je u pitanju naše zdravlje. Do sada se to pripisavalo nedostatku "znanja" četbota, ali sada naučnici tvrde da su otkrili pravi razlog.

Veštačka inteligencija se sve više "uvlači" u našu svakodnevicu - pomaže kod pisanja ili rešavanja složenih problema za nekoliko sekundi. Logično je da su upravo zato mnogi počeli da je koriste i za ono najvažnije: Zdravlje. Ipak, koliko je zaista pametno prepustiti simptome algoritmu?

Da bi testirali koliko dobro četbotovi zasnovani na velikim jezičkim modelima pomažu u razumevanju uobičajenih simptoma, istraživači sa Oksforda su sproveli jednostavnu studiju: Učesnicima su dati kratki opisi zdravstvenih problema, a zatim su ili koristili četbot - da ih posavetuje - ili su se oslanjali na uobičajene izvore. Na kraju su morali da dobiju odgovore na dva ključna pitanja: Šta bi mogao biti uzrok simptoma i gde treba potražiti pomoć.

Rezultati nisu bili ohrabrujući - oni koji su koristili četbotove ređe su dobijali tačnu dijagnozu, a nisu bili ni uspešniji u proceni gde da se obrate za pomoć. Drugim rečima, četbotovi im nisu doneli stvarnu korist.

Zanimljivo je da problem nije u nedostatku znanja, jer kada su isti scenariji dati direktno četbotovima, bez ljudskog posredovanja, rezultati su bili znatno bolji - sistemi su u većini slučajeva prepoznavali relevantna stanja i predlagali odgovarajući nivo nege.

Gde onda nastaje problem? U komunikaciji. U razgovorima sa ljudima, četbot bi često negde pomenuo tačnu dijagnozu, ali korisnici to nisu uvek prepoznavali ili pamtili. Ponekad su davali nepotpune informacije, a dešavalo se i da četbot pogrešno protumači ključne detalje. Ispada da je jaz između čoveka i mašine veći problem od samog "znanja" algoritma.

Ovo otkriva i druge slabosti načina na koji se veštačka inteligencija testira. Na formalnim testovima i u kontrolisanim uslovima, modeli deluju impresivno, ali stvarni život je nepredvidljiv: Ljudi ne opisuju simptome dovoljno jasno i često pogrešno razumeju odgovore. U takvom okruženju, performanse četbota naglo padaju.

Upravo tu se vidi razlika između mašine i ulgoe čoveka u medicini. Rad lekara nije samo prepoznavanje simptoma, već i razumevanje priče pacijenta, postavljanje pravih pitanja i izgradnja poverenja, a to je teško "uklopiti" sa algoritmom. Za sada, barem, zdravstvene odluke i dalje zahtevaju ljudsko rasuđivanje, razumevanje konteksta i empatiju, prenosi "Sajens alert".

To, međutim, ne znači da veštačka inteligencija nema mesto u medicini. Današnji četbotovi mnogo bolje funkcionišu kao "nevidljiva podrška" u sređivanju informacija, pisanju beleški, sumiranju kartona ili pripremi dokumentacije. Tu su već korisni i štede vreme. Pored toga, do sada se AI koristila za otkrivanje i usavršavanje mnogih lekova i terapija širom sveta, a vreme će pokazati da li će se komunikacija sa ljudima u ovom polju poboljšati.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - ANGELINA TOPIĆ ZA "NOVOSTI": Prva reakcija posle svetske medalje

Preporučujemo

Dr Novosti

0 0

ZAŠTO JE OPASNO KOMBINOVATI ENERGETSKA PIĆA I ALKOHOL: Lekari daju objašnjenje

05. 04. 2026. u 22:33

Dr Novosti

0 2

PROBOJ U RADIOTERAPIJI: Naučnici pronašli način lečenja raka dojke bez uticaja na druge organe

04. 04. 2026. u 23:45

Panorama

0 0

NAUČNICI STVORILI „NEUROROBOTE“: Koristili su ćelije ove životinje

04. 04. 2026. u 23:33

Svet

0 1

DRONOVI, SATELITI, ROBOTI I VEŠTAČKA INTELIGENCIJA: Otkrivene tajne Pompeje

04. 04. 2026. u 23:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije