OPREZNO TOKOM LETA, ČAK I AKO NISTE DIJABETIČAR Upozorenje endokrinologa: Šećer skače kada organizam dehidrira

VISOKA temperatura vazduha tokom leta je dodatni stres za svakiorganizam, ali posebno za obolele od dijabetesa, jer vrućina možeznačajno da otežava regulaciju nivoa šećera u krvi; ubrzava gubitaktečnosti, povećava rizik od dehidracije i može da dovede do oscilacijaglikemije, kako u pravcu hiperglikemije tako i hipoglikemije.

Foto: Elena Nazarova / Alamy / Profimedia

Kodpacijenata koji koriste insulin toplota može da ubrza njegovu apsorpcijuiz potkožnog tkiva, što povećava rizik od pada šećera u krvi. Zbog togase tokom letnjih dana savetuje češća kontrola glikemije, adekvatan unostečnosti i izbegavanje boravka na direktnom suncu u najtoplijem delu dana.

U intervjuu za "Novosti" doktor , endokrinolog Kliničko-bolničkog centra Zvezdara kaže da pacijenti sa dijabetesom imaju povećan rizik od dehidracije jer povišen nivo glukoze u krvi dovodi do pojačanog izlučivanja mokraće, a samim tim i gubitka vode i elektrolita:

- Tokom letnjih vrućina ovaj gubitak je dodatno pojačan znojenjem, pa organizam teže održava ravnotežu tečnosti. Dehidracija zatim može dodatno povećati koncentraciju glukoze u krvi, stvarajući začarani krug. Posebno su ugroženi stariji pacijenti, osobe sa hroničnim komplikacijama dijabetesa i oni koji slabije osećaju žeđ.

o Koliko vode bi osobe sa dijabetesom trebalo da unose tokom vrelih letnjih dana?

- Ne postoji univerzalna količina vode koja odgovara svima, jer potrebe zavise od telesne mase, fizičke aktivnosti, spoljne temperature i pridruženih bolesti. U proseku, većina odraslih osoba tokom vrelih dana treba da unese najmanje dva do 2,5 litara tečnosti, dok pri većem znojenju ili fizičkom naporu potrebe mogu biti i znatno veće. Najbolji izbor je obična voda. Unos treba rasporediti tokom celog dana, bez čekanja da se javi osećaj žeđi. Osobe koje imaju srčanu ili bubrežnu slabost trebalo bi da količinu tečnosti usklade sa preporukom svog lekara.

FOTO: Privatna arhiva

o Kako prepoznati prve znake dehidracije kod dijabetičara?

- Prvi simptomi dehidracije često su pojačana žeđ, suva usta, tamnija mokraća i smanjeno mokrenje. Mogu se javiti i umor, vrtoglavica, glavobolja, ubrzan rad srca i osećaj malaksalosti. Kod osoba sa dijabetesom dehidraciju često prati i porast vrednosti glukoze u krvi, pa su češće kontrole glikemije od velikog značaja. Ukoliko se jave izražena slabost, konfuzija ili nemogućnost unosa tečnosti, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

o Može li znojenje da utiče na tačnost merenja šećera u krvi?

- Da, znoj može uticati na rezultate merenja glukoze, posebno kada se koristi glukometar. Ako prsti nisu čisti i suvi, ostaci znoja ili drugih materija mogu dovesti do netačnih vrednosti glikemije. Zato se pre svakog merenja preporučuje pranje ruku vodom i sapunom, a zatim njihovo potpuno sušenje. Kod senzora za kontinuirano praćenje glukoze (CGM) samo znojenje uglavnom ne utiče na tačnost očitavanja, ali može oslabiti prijanjanje senzora uz kožu, pa je tokom leta korisno koristiti dodatne zaštitne flastere ako je potrebno.

o Da li insulin leti treba čuvati na poseban način?

- Da. Insulin je veoma osetljiv na ekstremne temperature i leti zahteva posebnu pažnju. Neotvorene insuline treba čuvati u frižideru na temperaturi od dva do osam stepeni, ali nikada ne smeju da se zamrznu. Insulin koji je u upotrebi može se čuvati na sobnoj temperaturi, najčešće od 25 do 30 stepeni, u skladu sa uputstvom proizvođača, ali mora da bude zaštićen od direktnog sunca i izvora toplote. Ukoliko postoji sumnja da je insulin bio izložen previsokoj temperaturi, najbolje je zameniti ga novim.

o Kako visoke temperature utiču i na druge lekove za dijabetes?

- Mogu uticati i na druge lekove za dijabetes, kako na njihovu stabilnost, tako i na njihov efekat u organizmu. Većinu lekova treba čuvati na temperaturi do 25 stepeni, odnosno prema uputstvu proizvođača, uz zaštitu od direktnog sunca i vlage. Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste SGLT2 inhibitore, jer ovi lekovi povećavaju izlučivanje glukoze i vode putem mokraće, pa tokom vrućina mogu dodatno povećati rizik od dehidracije. Zato je važno redovno unositi dovoljno tečnosti i po potrebi se konsultovati sa lekarom ukoliko dođe do povraćanja, dijareje ili otežanog unosa tečnosti.

o Koliko često bi tokom leta trebalo meriti nivo glukoze u krvi?

- Tokom letnjih meseci preporučuje se češća kontrola glikemije nego uobičajeno, naročito tokom putovanja, fizičke aktivnosti ili boravka na visokoj temperaturi. Osobe koje koriste insulin trebalo bi da mere šećer pre obroka, po potrebi dva sata nakon obroka, pre vožnje, pre i posle fizičke aktivnosti, kao i kada osete simptome hipoglikemije ili hiperglikemije. Korisnici senzora za kontinuirano praćenje glukoze trebalo bi redovno da prate trendove i obrate pažnju na alarme. Češće merenje omogućava pravovremeno reagovanje i smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija.

o Koje fizičke aktivnosti su preporučljive tokom letnjih meseci?

- Fizička aktivnost je veoma važan deo lečenja dijabetesa i tokom leta ne treba od nje odustajati, već je prilagoditi vremenskim uslovima. Najbolji izbor su šetnja, nordijsko hodanje, plivanje, vožnja bicikla ili lagane vežbe u klimatizovanom prostoru. Preporučuje se vežbanje u ranim jutarnjim ili večernjim satima, kada je temperatura niža i manji je rizik od pregrevanja organizma. Tokom aktivnosti važno je redovno unositi tečnost i pratiti nivo glukoze u krvi, posebno kod osoba koje koriste insulin.

o Leto donosi bogat izbor voća. Koje vrste voća su najbolji izbor za osobe sa dijabetesom?

- Osobe sa dijabetesom mogu i treba da jedu voće, jer ono predstavlja važan izvor vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa. Prednost treba dati vrstama sa većim sadržajem vlakana i nižim glikemijskim opterećenjem, kao što su bobičasto voće, jabuke, kruške, breskve, kajsije, šljive i citrusi. Važno je obratiti pažnju na količinu, jer i voće sadrži prirodne šećere koji mogu povećati glikemiju. Najbolji izbor je sveže celo voće, dok voćne sokove, čak i kada su prirodni, treba izbegavati.

o Da li dijabetičari smeju svakodnevno da jedu lubenicu, dinju, grožđe...?

- Da, ali u umerenim količinama i uz kontrolu porcije. Lubenica i dinja imaju visok glikemijski indeks, ali sadrže mnogo vode, pa u umerenim količinama mogu biti deo ishrane. Jedna porcija - približno 150 do 200 g lubenice ili 150 g dinje sadrži oko 15 g šećera. U većini slučajeva se mogu uzeti jedna do dve takve porcije dnevno. Grožđe je bogatije prirodnim šećerima, zbog čega treba obratiti posebnu pažnju na količinu (10 do 15 zrna srednje veličine), dok su trešnje dobar izbor jer imaju niži glikemijski indeks i sadrže korisne antioksidanse (15 do 20 trešanja srednje veličine). Nije najvažnije potpuno izbegavati određenu vrstu voća, već voditi računa o ukupnom dnevnom unosu ugljenih hidrata.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 0

NA MESTO UBODA - HLADNU OBLOGU Praktični saveti: Evo šta je najbolje da uradite posle "susreta" sa pčelom, paukom, osom...

29. 07. 2026. u 19:20

Društvo

0 4

BEZ OTVARANjA GLAVE U MOZAK UGRADILI STENT! U UKCS prvi put primenjena radiološka procedura na mladom bolesniku

21. 07. 2026. u 21:40

Dr Novosti

0 2

JAPANSKA DIJETA: Zdravo skida višak kilograma (JELOVNIK)

28. 07. 2026. u 07:00

Dr Novosti

0 2

PRIRODNA ZAMENA ZA SEDATIV: Matičnjak - umiruje nervozu, opušta i čini san lakšim

25. 07. 2026. u 07:00

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije