FELJTON - VOJVODA PUTNIK I APIS O ATENTATU: Rade Malobabić je radio na širenju obaveštajne mreže

KADA se vlada Srbije u jednom trenutku uplašila da bi pojedine aktivnosti nad kojima ona nema kontrolu mogle izazvati Austrougarsku, odmah posle naredbe Stojana Protića "najenergičnije suzbija prenošenje oružja, municije i eksploziva akta", u Bosnu, preko ministra vojnog, tražila je izjašnjenje načelnika Glavnog generalštaba o celoj akciji.

Foto Arhiva

Ministar je već 4/17. juna dobio od Drinske divizijske oblasti izveštaj da je za prebacivanje materijala naredbu izdao komandant V odseka granične trupe, "koji je bio ovamo sa poverenikom Malobabićem, koji je imao primiti ove stvari u Bosni.

Dimitrijević [Dragutin I. Uča, pomoćnik komandanta]". Na poleđini akta ministar vojni dao je instrukciju "da Načelnik Glavnog generalštaba objasni: zbog čega je naredio da se ove bombe prebace u Bosnu. 4/17. VI 1914".112

U aktu ministra Stefanovića, Pov. F. Đ. br. od 4/17. juna 1914, vojvodi Putniku je postavljeno pitanje: "Da li je načelnik izdavao kakva naređenja odnosno prebacivanja oružja i bombi u Bosnu?". Na istom aktu, 5/18. juna, vojvoda je to pitanje uputio načelniku Operativnog odeljenja, "pošto meni o prebacivanju kakvog oružja i municije u Bosnu nije ništa poznato". U odsustvu načelnika Operativnog odeljenja pukovnika Živka Pavlovića, njegov zastupnik, generalštabni pukovnik Dragoljub S. Milojević, uputio je istog dana zahtev načelniku Izveštajnog odseka "da po ovome predmetu podnese izveštaj, ako mu je išta poznato, jer ja lično po ovom predmetu ne znam ništa. Zastupa... Drag. S. Milojević".

U RAPORTU, jednom od retkih sačuvanih predratnih svedočenja o kasnije spornoj istoriji, Dragutin Dimitrijević Apis je objasnio aktivnosti Radeta Malobabića na razvoju obaveštajne mreže i potrebu da se kuriri snabdeju oružjem za ličnu zaštitu, jer bi u slučaju pogoršanja situacije njihov prelazak granice i prenošenje izveštaja bili izuzetno opasni. Potpuno je stao iza pouzdanosti Malobabića, koga su preporučili majori, pokojni Milan Vasić i Dimitrije Pavlović, koji su sa Malobabićem sarađivali u godinama pred balkanske ratove: "Malobabić je učinio najlepše usluge u ozbiljnom vremenu za vreme naših ratova, u vremenu kad je Austro-Ugarska izvršila mobilizaciju svoje vojske i kad je u Bosni zavedeno "iznimno stanje"."

"Od meseca septembra prošle godine g. Malobabić radi sa najvećom voljom, energijom i uspehom kao poverenik Gl.[avnog] Đ.[eneral]štaba. Izveštaje koje šalje i njegov celokupni rad zaslužuju svako priznanje, a za sumnju koja se na njega baca od strane Načelnika Podrinskog okruga do danas nema nikakvog osnova. Pored toga treba znati da je Malobabić bio jedan od veleizdajnika Srba, koji su bili u zatvoru u Zagrebu. U ostalom i prilikom poslednjeg dolaska Malobabićevog u Beograd, on je opštio i poslom dolazio u dodir sa članovima Narodne Odbrane".

APIS navodi da je ideja o prenosu oružja bila Malobabićeva: "Pre nekoliko dana pozvao sam Malobabića u Beograd, radi uputstva i sporazuma za rad. Ovom prilikom naročito sam se sa njime sporazumevao o pouzdanim putevima za prenos izveštaja od naših poverenika i to naročito za najteže prilike. Tom mi je prilikom Malobabić izneo potrebu da bi nosioci izveštaja (kuriri) i odlučniji poverenici trebali da imaju kakvo oružje za samoodbranu i predložio mi da bi te ljude trebalo naoružati revolverima. Ja sam se saglasio sa tim njegovim predlogom, i odobrio sam mu nameru, da sa sobom ponese četiri revolvera sa potrebnim brojem metaka." Apis je, dalje, obrazložio da je smatrao da za ovaj rad zbog tajnosti treba da zna malo lica, pa i onih službenih. Malobabić je skrenuo pažnju da iz Narodne odbrane pokazuju veliku radoznalost za njegov rad za Generalštab (Apisov - prim. M. B.). Apis je naveo da time nije vršio "naoružavanje našeg stanovništva u Bosni". U izjašnjenju je tvrdio da mu o prenosu bombi ništa nije poznato. Na kraju raporta, a u vezi sa policijskim prijavama, Apis je od nadležnih vojnih organa tražio "da učine potreban korak i da se Narodnoj odbrani, u koliko je ona ovlašćena za rad van granica, dostavi, da njen rad treba da je na usluzi a ne na smetnji radu Gl. Đeneralštaba i da radoznalost njenih članova za zagranični rad vojnih vlasti nije na svom mestu i izlazi van granica njenih zadataka. Za policijske vlasti molim, da se izdadu potrebna uputstva, kako bi se izbegle štetne posledice za rad Gl. Đeneralštaba i izbegla nepotrebna trenja i sukobi pri ovome radu".

UZ OVAJ raport mora se dodati i jedno pojašnjenje u vezi sa oružjem koje se pominje. Upravo taj detalj, često ispuštan iz vida, postavlja u tačniji kontekst i kasnija Apisova svedočenja, 1917. godine, kada je preuzeo odgovornost za atentat, kao i sva ona nastojanja, pa i današnja, da se mladi atentatori povežu sa "nalogodavcima". Naime, prilikom Apisovog hapšenja kod njega su pronađene potvrde i račun za nabavku četiri revolvera tipa "nagan", kupljena u gvožđarskoj radnji "Dragomira Zdravkovića i sinova". Na saslušanju 26. januara 1917, upitan o ovim potvrdama, on je odgovorio da su ovi revolveri poslati "u Bosnu za naoružanje lično naših poverenika". Prema dostavama i poternici srpskih organa za Malobabićem, navodi se da je on prebacio bombe koje je Lazar Bikicki preneo iz Srbije u Hrvatsku. Takođe, kako je već rečeno, vodila se istraga o četiri revolvera i municiji koje je, preko Milana Vračarića iz Badovinaca, trebalo u Bosni da dobije Malobabić.

POSLE rata javile su se dopunjene priče o prebacivanju "teškog kofera" tokom juna. Akter Jefta Jevtić svedočio je Ljubibratiću da je jedan teški kofer, koji je trebalo da prenese kod Badovinaca, bačen u Drinu kada su ga primetili austrijski organi. Kako god, ostaje činjenica da su mladi atentatori prešli ranije.

Došavši u posed nekih dokumenata srpskih pograničnih organa, austrougarske vlasti su ih priložile tužbi u Banjalučkom procesu. Istražni sudija u procesu protiv atentatora na Ferdinada Leo Pfefer (Leo Pfeffer) piše da ga je cela afera zbunila jer se "datumi ne slažu", odnosno da je u istrazi došao do ranijih datuma prelaska atentatora sa oružjem.

Ne znajući o kojoj vrsti oružja se radilo, pa ni o ulozi Malobabića, koji se pominje u izveštaju od 3/16. juna, sačinio je tri moguće teorije. Prema jednoj od njih, možda ih je Malobabić naknadno naoružao, a da oni uopšte nisu nosili oružje. Vidimo da je pogrešio, te da su priznanja koja je dobio u istrazi ipak bila tačna.

SUTRA: KLjUČ RAZJAŠNjENjA ATENTATA

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - GRANIČARI PODIŽU UZBUNU: Vlada Srbije je uredbama iz maja 1914. godine zabranila prenošenje oružja i municije preko Drine

12. 08. 2021. u 18:00

Feljton

1 0

FELjTON - ŠTA JE SRBIJA ZNALA O ATENTATU: Beč se spremao i čekao priliku da napadne Srbiju

11. 08. 2021. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - POĆOREK TRAŽI RAT PO SVAKU CENU: Da nije bilo Sarajevskog atentata, znamo da je planiran drugi povod za početak sukoba

10. 08. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - BAJA HTEO DA SE POKLONI BEČU: Srbija je želela da izbegne sukobljavanje sa Austrougarskom

09. 08. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - BEČ ODBIJA DIPLOMATSKO REŠENjE: Ultimatum Srbiji je rađen da bi bio odbijen

07. 08. 2021. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - FALSIFIKOVANjE BALKANSKE PRIČE: Za vreme austrijske vlasti u Bosni je bili 87 odsto nepismenih

06. 08. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije