Društvo

ŠPANCI NAJBRŽE STARE: Žitelji Evrope u proteklih 10 leta ostarili 2,5 godina, u proseku tri meseca

В. Н.

12. 03. 2022. u 10:38

STANOVNIŠTVO Evropske unije ostarilo je u proteklih 10 leta za 2,5 godina. Od 27 država članica, kod 15 je srednja starost građana manja od srednje starosti celokupne Evropske unije. Ova vrednost je u EU dostigla 44,1 godinu početkom 2021. To je, kako je objavio Eurostat, za dva meseca više od proseka iz 2020.

ШПАНЦИ НАЈБРЖЕ СТАРЕ: Житељи Европе у протеклих 10 лета остарили 2,5 годинa, у просеку три месеца

Foto N. Karlić

Srednja starost nije isto što i prosečna, jer podrazumeva broj godina od kojih tačno polovina određene grupe ima više i tačno polovina manje. Dakle, u ovom slučaju, tačno polovina stanovništva EU ima više od 44,1 godine, dok je druga polovina mlađa od tog doba.

Starost u proseku poraste za tri meseca svake godine, pa je, na primer 2018. iznosila već 43,1 godinu, da bi početkom 2021, 15 država članica bilo ispod srednje starosti u EU. Ova vrednost je bila 38 godina na Kipru, 38,5 u Irskoj i 39,6 u Luksemburgu i to su jedine države članice sa srednjom starošću ispod 40 leta. S druge strane, srednja starost je bila 47,6 godina u Italiji, 45,9 u Nemačkoj i 45,8 u Portugaliji.

Između 2011. i 2021. ovaj pokazatelj je porastao u gotovo svim državama članicama EU. Za četiri ili više godina je porastao u Španiji, Portugaliji, Grčkoj, Irskoj i Slovačkoj. U Švedskoj se smanjio - sa 40,8 u 2011. na 40,6 godina u 2021.

Stanovništvo je ostarilo u čak 23 države članice. Ovaj demografski pokazatelj je smanjen ili ostao isti u Belgiji, Nemačkoj, Litvaniji i Holandiji. Najveći porast između 2020. i 2021. primećuje se, navodi Eurostat, u Irskoj, Španiji, Italiji i Slovačkoj, i to kod svih za 0,4 godine.

ITALIJANI NAJVIŠE TROŠE NA PENZIONERE

ITALIJA radi na novoj, sedmoj po redu reformi penzijskog sistema, kako bi se u njega, kako kažu, "unelo više fleksibilnosti". Oblast penzija regulisana je privremenim modelom čija važnost ističe krajem ove godine, pošto je, pod pritiskom demonstracija, napuštena reforma iz 2011. koja je donela veliki skok u broju godina za završetak radnog veka.

Pregovori vlade i nacionalnih sindikata počeli su krajem februara, sa ambicijom da se sporazum postigne do kraja marta. Jedno od najdelikatnijih pitanja i ovoga puta će biti godine za odlazak u penziju. Polazište vlade je da treba omogućiti i raniji završetak zvaničnog radnog veka, ali na način koji neće dodatno opteretiti već prenapregnute penzijske fondove.

Italija danas za penzije troši najviše u Evropi - oko 17 odsto svog BDP, ako se izuzme Grčka sa svojom traumom dužničke krize iz prve decenije ovog veka. Italijanski javni dug je, pre svega zbog zaduživanja za penzije, već odavno probio plafon i iznosi oko 150 odsto bruto društvenog proizvoda. Kako se napominje, novom reformom treba da se ozvaniči pravilo da oni koji ranije odlaze u penziju, to čine sa razumevanjem da će im visina penzije biti usklađena sa ukupnim iznosom doprinosa koje su tokom radnog veka uneli u sistem.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Tržišta uzdrmana, ali ova žaba ostaje zelena: Wall Street Pepe (WEPE) skače 84%

Tržišta uzdrmana, ali ova žaba ostaje zelena: Wall Street Pepe (WEPE) skače 84%