DANAS JEDAN, SUTRA SEDAM, PREKOSUTRA SVI DO JEDAN: Sednica Svetog arhijerejskog SABORA SPC 20. maja 1982. godine

SVOJ dnevnički zapis 13. novembra akademik Dejan Medaković počinje prenošenjem integralnog teksta "Napadi na srpske svetinje i pravoslavne vernike na Kosovu" iz "Glasnika" Srpske pravoslave crkve, koji je zapravo saopštenje Arhijerejskog sabora SPC, pred kojim se "ruše u prah i pepeo sve lažne kulise koje su skrivale podmuklu i svirepu režiju programiranog progona srpskog življa sa Kosova i Metohije).

Tito je sve znao: Patrijarh German sa delegacijpm SPC kod maršala , Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

VEĆ DECENIJAMA traju napadi šiptarskih grupa ili pojedinaca na srpske pravoslavne manastire i parohijske crkve, na sveštenike, sveštenomonahe i monahinje, na pravoslavne vernike i na srpska groblja na Kosovu i Metohiji. Za sve to vreme Sveti arhijerejski sinod je dobijao predstave i žalbe na pojedine Šiptare i njihova nezakonita dela: za nanošenje materijalne štete manastirskoj ili crkvenoj imovini, za demoliranje i skrnavljenje svetih mesta i grobalja, za fizičke napade na sveštena lica i na vernike, za razne paljevine i dr. Sveti arhijerejski sinod je sa velikim bolom i ogorčenjem na počinioce ovih, ničim izazvanih zlodela, činio ono što je jedino mogao: dostavljao je sve te žalbe sa svojim molbama za zaštitu Komisiji Izvršnog veća Skupštine SR Srbije za odnose sa verskim zajednicama, kao i odgovarajućim organima SAP Kosovo, ali sve je, nažalost, ostalo ne samo bez dejstva, nego mahom i bez odgovora. Međutim, naši verni su prigovarali da Crkva nije ništa preduzimala niti preduzima bilo kakve mere da se ovo spreči. Zato je Sveti arhijerejski sabor na svome ovogodišnjem redovnom zasedanju odlučio da objavi jedan manji deo materijala koji govori o teroru na Kosovu.

Početkom 1968. meštani albanske nacionalnosti iz okoline manastira Gorioča posekli su i odvukli 300 stabala iz šume ovog manastira. Išlo se toliko daleko da je usred dana u manastirsku šumu dolazilo po deset i više ljudi sa zaprežnim kolima, a kada su monahinje pokušale da ih spreče u ovome, oni su ih gađali kamenicama, sve dok nisu pobegle u manastir. Meseca marta pretučen je šumar Milivoje Lakićević, zbog toga što je prijavio kradljivce drva iz šume manastira Dečani.

Tekst iz “Glasnika“ SPC o napadima na crkvenu imovinu i srpski živalj na Kosovu, Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

O PROBLEMU BESPRAVNE seče šume ova dva manastira, kao i drugih (Pećka patrijaršija, Buzovik, Sv. Marko Koriški), Svetom arhijerejskom sinodu je pisao i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture. Meštani sela Lauše, Rezala, Vojvodića, Batale u toku celog leta su napasali svoju stoku u njivama, livadi, voćnjaku pa i vinogradu manastira Devič. A kada su ih monahinje molile da to ne rade, jer uništavaju useve, voće i povrće, oni su im rekli: "Šta nam možete i šta hoćete? Vaše je prošlo - selite se odavde!" Ili: "Ovo ovde nije vaše - selite se, šta čekate!" Dvadeset devetog avgusta u njivu manastira Dečani Albanci su doterali osamnaestoro goveda. Organizovano su brali manastirsko voće (orahe, jabuke, šljive i kruške) i kukuruz. Vođa te grupe Miškoljaj Čauš, kada je uhvaćen u krađi, pokušao je da napadne nožem manastirskog čuvara Miodraga Lazarevića i iskušenika Svetomira Popovića, uz najgore pogrde. Prema izveštaju grupe pravoslavnih vernih iz Bujanovca, od 7. maja 1969, u Velikom Trnovcu, kod Bujanovca, potpuno je ruinirana crkva Sv. cara Konstantina i Jelene. Srušen je ogradni zid na nekoliko mesta, polomljene kapije. Polupani su spomenici svih onih koji su sahranjeni u crkvenom dvorištu. Crkvena vrata su izlomljena, kao i ikone na ikonostasu i stakla na prozorima.

Meštani, inače, u crkvi drže magarce i što je najgore, pojedinci su u hramu vršili nuždu. Napomenjemo da su se Srbi iselili iz tog sela 1964. godine. Prvog avgusta 1969. sestre manastira Gorioč uhvatile su u šteti stoku Muje Vujupaja, iz Donjeg Istoka. On im je tada pretio i "naredio" da njegovu stoku ubuduće ne smeju dirati, inače, on će se sa njima fizički obračunati.

* * * * * * * *

CRKVA OBAVEŠTAVA TITA O ŠIPTARSKOM ZULUMU

ZABRINUT OVIM Sveti arhijerejski sabor je na svome redovnom zasedanju 1969, pod ACBr. 20/zap. 54 tač. 3, doneo ovu odluku:

"Umoliti njegovo Preosveštenstvo Episkopa raško-prizrenskog G. Pavla da stalno izveštava Sveti arhijerejski sinod o svakom slučaju nasrtaja na crkvena lica, crkve i crkvenu imovinu od strane građana albanske nacionalnosti, da bi se o svakom konkretnom slučaju odmah izvestila Savezna i Republička verska komisija".
U istoj sednici Svetog arhijerejskog sabora (19. maja) odlučeno je da se predsedniku SFRJ,

Josipu Brozu Titu, uputi sledeća predstavka:

"Gospodine Predsedniče,
Naša Crkva je preko svojih organa obaveštena o mnogim izgredima koji se čine u Socijalističkoj Autonomnoj Pokrajini Kosovo prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim članovima, ne samo izgredima nego i formalnim nezakonitim postupcima. Zbog toga smo prinuđeni da se ovim obratimo Vama za zaštitu.

Problemi bratstva manastira Dečani sa komšijama Albancima učestali su početkom šezdesetih, a eskalirali posle 1966., Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

Načela slobode, koja Ustav SFR Jugoslavije garantuje svima svojim građanima, bez obzira kojoj nacionalnosti i verskom ubeđenju pripadaju, smatramo da treba da budu primenjena i prema Pravoslavnoj crkvi i njenim vernicima u Socijalističkoj Pokrajini Kosovo, a naime, da se obezbedi sloboda života i sigurnost imovine i onemogući nasilje sa strane albanske nacionalnosti, koji su u Pokrajini nacionalna većina.

Naš Sveti arhijerejski sinod obraćao se povodom konkretnih slučajeva, više puta nadležnim organima SR Srbije, kao i Saveznom izvršnom veću, ali se stanje ne popravlja.

Donekle ovo nasilje popusti, da bi se javilo na drugom kraju i još ozbiljnijem vidu. Za poslednju godinu dana ono uzima sve teže oblike. Ne samo da je u pitanju uništavanje useva u poljima, uništavanje šume (man. Devič, Dečani, Gorioč kod Peći), rušenje nadgrobnih spomenika (Kos. Vitina i dr.), nego i fizički napadi, čak i na žene i monahinje (prošle godine u man. Binču kod Kos. Vitine, u Mušutištu kod Prizrena, tako i ovog proleća u man. Deviču, gde je naneta teška telesna povreda igumaniji istog manastira, sekirom ranjen jedan iskušenik man. Dečana, kamenom udaren u glavu jeromonah man. Gorioča, kamenjem napadani sveštenici u okolini Kosovske Mitrovice itd.), što je dovelo do iseljavanja naših vernika iz tih krajeva.

NE ŽELIMO DA STVARAMO probleme oko ovakvih nezakonitih postupaka, ali smo prinuđeni da se zauzmemo za članove naše Crkve koji nam se stalno obraćaju. Stoga Vas molimo da ovim našim nevoljama izvolite pokloniti Vašu pažnju, da bi se sprečili dalji ovakvi nezakoniti postupci.

Zahvaljujući Vam, Gospodine Predsedniče, na razumevanju i predusretljivosti prema našim problemima, molimo Vas da primite izraze osobitog poštovanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve"

Predsednik Republike, Josip Broz Tito, 23. maja 1969, na ovo odgovara:

"Primio sam vaše pismo od 19. maja, u kome me obaveštavate da je u Socijalističkoj Autonomnoj Pokrajini Kosovo bilo izgreda prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim pripadnicima. Izražavam svoje žaljenje zbog postupaka, koji su navedeni u vašem pismu, a koji predstavljaju povredu Ustava SFRJ.

Kao Predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije učiniću sve da se spreče izgredi i nezakoniti postupci, te da se obezbijedi slobodan život i integritet svih građana, kao i sigurnost njihove imovine.

Vaše pismo, zajedno sa mojim gledištem o potrebi preduzimanja odlučnih mera za zaštitu zakonitosti, dostaviću Izvršnom vijeću Skupštine Socijalističke Republike Srbije."

Sveti arhijerejski sinod je umolio Njegovu Svetost Patrijarha G. Germana da Predsedniku Republike zahvali na ovom odgovoru. Istovremeno je odlučio da se odgovor u prepisu dostavi svoj G. G. eparhijskim arhijerejima (Sin. br. 1879/zap. 408 od 27. 05.1969. godine).

* * * * * * * *

NAPADAJU, PLjAČKAJU, RUŠE HRAMOVE I GROBLjA

POČETKOM 1971. STIGAO je izveštaj da je na pravoslavnom groblju u Petriču, koje služi za sahranjivanje umrlih šest-sedam okolnih sela, potpuno isečena bagremova šuma, a nadgrobni spomenici polupani.

Maja 1. i 22. kao i 18. i 19. decembra te godine, deca albanske nacionalnosti napadala su pobožne žene, koje su išle na molitvu, na ruševine crkve Sv. Nikole u Gornjoj Mahali, selo Mušutište kod Prizrena.

U mesecu februaru 1972. razvaljena su vrata crkve u selu Vinarcu, kod Kosovske Mitrovice, i u nju bačeno smeće. Skoro isti slučaj je bio i u Dobrčanu, kod Gnjilana, gde je oštećena crkva Sv. Paraskeve.

Ni u samom Prizrenu nije bilo bolje. Tamo je nekoliko puta oštećena i demolirana crkva Sv. Nikole koja se nalazi u dvorištu osnovne škole "Mladen Ugarević".

Skrnavljena srpska groblja na Kosovu, Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

U toku leta ove godine, mladići - albanske nacionalnosti porušili su oko 15 nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju u selu Šipolje kod Kosovske Mitrovice. A na groblju sela Srbovca oko 8 spomenika. Pored toga, na groblju u Orahovcu polomljeni su drveni nadgrobni krstovi kao i 7 spomenika. Isto to se dogodilo i na grobljima sela Opteruše i Ratinje.

U jesen i zimu 1972. 17 lica iz Preševa, Mučibabe i Čukarke hvatano je, čak i po nekoliko puta, kako bespravno, radi prodaje, nemilosrdno seku šumu crkve Sv. Dimitrija u Preševu. Uprava crkve je ovo prijavila miliciji nekoliko puta (20. 24. 12, kao i 8. 1. 1973), ali uzalud. Tim povodom primio ih je i predsednik SO Preševo obećavši svoju pomoć i nikom ništa.

Saladin Šabani, zvani Pamuk, 10. januara 1973. sekirom je nasrnuo na sveštenika Stanimira Matića iz Preševa, kao i šumara Stojana Radenkovića, kada su ga zatekli da seče drva u šumi manastira Sv. Dimitrija u Preševu.

SAMO DVA DANA ranije, 8. 1. 1973. grupa pravoslavnih vernih iz sela Korite, došavši u hram Manastira Sv. Marka u Kabašu zatekli su odvaljena vrata, polomljen ikonostas, polomljene ikone i pocepane knjige, iskrivljene krstove i svećnjake.

U vremenu od 1973. do 1978. bio je obnovljen oštećeni hram man. Sv. Marka u Kabašu, međutim, to je bilo uzalud jer je crkva ponovo provaljena (gvozdena vrata) i unutra demolirana.

Krajem maja dva nepoznata lica su pokušala da ukradu bika iz štale manastira Sokolica, a za tim je oko 14 časova zapaljen stog manastirskog sena.

U toku ove godine napadane su sestre manastira Deviča i opljačkana manastirska imovina na razne načine. Prijavljivanje miliciji nije dalo nikakve rezultate.

Mladići albanske nacionalnosti 25. maja 1980, oko 19 časova, fizički su napali dvojicu učenika Bogoslovije, Sv. Kirila i Metodija u Prizrenu. A profesoru iste Bogoslovije, protojereju Milutinu Timotijeviću tri dana kasnije, 28. maja 1980. grupa momaka nanela je teške telesne povrede.

Suspendovana je 31. avgusta 1980, "sa radnog mesta razrednog nastavnika", učiteljica Poljka Kastratović, koja je radila u osnovnoj školi "Bratstvo i jedinstvo" u Ljubiždi kod Prizrena, istureno odeljenje u Vrbičanu. Suspenzija je usledila zbog toga što imenovana povremeno ide u crkvu i čita versku štampu.

U šumi man. Sv. Trojice kod Prizrena 5. oktobra petorica mladih Albanaca posekla su 64 stabla crnog graba, od kojih su 24 uspeli da odvuku.

Noću između 15. i 16. marta, oko 3 časa ujutru, izgoreo je stari konak manastira Pećke patrijaršije.

- 28. aprila 1981. na crkvi Sv. cara Uroša u Uroševcu razbijeno 10 prozora;

- 1. maja 1981. oštećeno je 38 nadgrobnih spomenika na groblju sela Bresja, kod Kosova Polja;

- 5. juna 1981. oštećeno je 6 nadgrobnih spomenika na groblju sela Štinga.

* * * * * * * *

CILj ALBANACA JE BIO ISTREBLjENjE SRBA SA KOSOVA

NjEGOVO PREOSVEŠTENSTVO episkop raško-prizrenski g. Pavle izvestio je Sveti arhijerejski sinod da mu je 25. januara 1977, oko 17.30 časova, jedan dečko od 15-16 godina, pritrčao na ulici ispred hotela "Terande" u Prizrenu i povukao ga za bradu rekavši:

"Pope". Posle samo nekoliko koraka, isti mladić mu je pritrčao s leđa i udario ga pesnicom u glavu i to na ulazu u zgradu pošte u Prizrenu. Protojereja Milutina Timotijevića, profesora Bogoslovije Sv. Kirila i Metodija u Prizrenu, 25. septembra 1981, obesni momci Albanci udarali su u glavu i bacili mu kamilavku u reku.

Jedan od parvoslavnih hramova porušen u Prizrenu , Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

Inače, redovna je pojava, piše episkop g. Pavle da mu se kao i drugim sveštenim licima dobacuju reči: baksuz, maljer i teže pogrdne reči koje se ne mogu navoditi.

Fotokopiju ovog kao i svih ranijih izveštaja, Sveti arhijerejski sinod dostavio je komisijama Saveznog, republičkog i pokrajinskog veća. Međutim, odgovora nije bilo.

U jednom od izveštaja Njegovog preosveštenstva episkopa g. Pavla piše: "U Prizrenu kada sveštenici prolaze u pratnji pri sahrani pokojnika, pored škole usmerenog obrazovanja, osobito pored Više pedagoške, đaci i ne samo pojedinačno, nego i u horu dobacuju pogrdne reči i psovke, a ponekad ih gađaju i kamenjem."

Početkom oktobra provaljena je crkva Presvete Bogorodice u Nerodimlju pri čemu su crkveni predmeti upropašćeni a na zapadnom zidu ispisane neprijateljske parole: "Danas jedan, sutra sedam, prekosutra svi do jedan!" i "Od Prizrena pa do Raške pobićemo srpske vaške". Takve preteće poruke otkrivaju pravi i krajnji njihov cilj: istrebljenje Srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije.

Noću, 3. novembra 1981, na crkvenoj zgradi pored crkve u Uroševcu, ponovo su obijene dve prostorije u kojima su kancelarije paroha i crkvene opštine i u njima nameštaj oštećen i arhiva ispreturana. Na zidu hodnika su ispisane neprijateljske parole.

Patrijarh srpski German je obavestio Josipa Broza o događajima na Kosovu , Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

Početkom meseca decembra 1981, kada je sveštenik došao da služi u crkvici u Dolcu, kod Kline, video je na crkvenoj zgradi kroz prozor istaknuto dugačko belo platno sa ispisanim neprijateljskim parolama.

Prilikom sahrane jednog vernog u selu Velikom Đurđeviku sveštenik je video na pravoslavnom groblju kako su svi krstovi, drveni i kameni, kao četiri mermerna - nova nadgrobna spomenika, potpuno izlomljeni.

Pošto je o svim ovim nemilim događajima episkop g. Pavle već bio izvestio nadležne komisije, Njegova svetost patrijarh g. German je sve ovo u prepisu dostavio Komisiji Izvršnog veća SR Srbije i zatražio "da se nađe put i način da se zlu koje sve više uzima maha, jednom stane na put."

Tito i Jovanka u Visokim Dečanima 1967. godine , Foto Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Privatna arhiva porodice Medaković, Vikipedija, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Fejsbuk...

DOSTAVLjAJUĆI IZVEŠTAJE episkop g. Pavle komisiji Saveznog izvršnog veća Njegova svetost je napisao: "Mislimo da je krajnje vreme da se imovina Srpske pravoslavne crkve, njeno sveštenstvo, monaštvo i svi verni, zaštite od zla koje im nanose oni koji su, zaista, pokazali i dokazali da ni malo ne žele dobra ni srpskom narodu ni SFR Jugoslaviji" (Sin. br. 136/zap. 29 od 5. februara 1982. godine).

Odgovor nije primljen.

Njegovo preosveštenstvo episkop raško-prizrenski g. Pavle 9. marta ove 1982. piše Svetom arhijerejskom sinodu:

- Starešina crkve u Kosovskoj Kamenici izveštava da je noću, 9. februara 1982, srušen nadgrobni spomenik sveštenika Save Ilića, koji se nalazio pored same crkve.

- Uprava manastira Deviča javlja da je 3. marta o.g. u manastirskoj šumi isečeno 60-70 stabala pri čemu se traktor Ćazima Muharema Deljaje iz Rezala otisnuo u jarugu i prevrnuo.

- Istog dana, neko je sekirom udario manastirsku svinju, tešku oko 70 kg. i presekao joj kičmu iza vrata.

- Pored toga, istog dana, na put koji vodi manastiru, na oko 250 m od manastira nabacano je toliko kamenja da se kolima nije moglo proći.

- Crkva manastira Sv. Marka u Kobašu ponovo je provaljena, gvozdena vrata odneta, kao i kapci i šipke sa prozora i sve što je bilo unutra potpuno je spaljeno.

Njegovo preosveštenstvo episkop g. Pavle izvestio je Sveti arhijerejski sinod da su Albanci, 28. marta 1982, na groblju sela Šipolje, kod Titove Mitrovice, porušili, razbili i upropastili 28 spomenika, iako je groblje ograđeno i ima kapiju koja se zaključava. "Pored toga, kaže se dalje u ovom dopisu, albanska deca i mladići napadaju žene kada dođu na groblje, vređaju ih nepristojnim rečima i šovinističkim izjavama..."

Prosvećeni episkop g. Pavle je i ovo dostavio komisiji republičkog i pokrajinskog Izvršnog veća, a Sveti arhijerejski sinod komisijama za verska pitanja Saveznog i republičkog Izvršnog veća.

Preporučujemo

Društvo

3 2

NAROD JE PADAO NA KOLENA: Jugoslavija, Srbija i Beograd se opraštaju od svog kralja

30. 06. 2023. u 07:00

Društvo

1 7

ŠPIJUN KOJI JE PROMENIO NOĆNI ŽIVOT BEOGRADA: Tajna misija sovjetskog obaveštajca u jugoslovenskoj prestonici

29. 06. 2023. u 07:00

Društvo

1 14

OPERACIJA "TEVTONSKI MAČ" OTKRIVA POZADINU ATENTATA: Nacistički obaveštajci inspiratori Marseljske tragedije

28. 06. 2023. u 07:00

Društvo

3 0

SVE JE SKUPO, SAMO KRALjEVA GLAVA JEFTINA: Italijanska obaveštajna služba i ubistvo jugoslovenskog suverena

27. 06. 2023. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije