VAŽNO ZA GRAĐANE SRBIJE: Evo da li će doći do povećanja starosne granice za penziju

NIJE mi poznato da se u ovom momentu razmatra pomeranje starosne granice za penziju. Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o PIO, u 2018. i 2019. godini, prvenstveno su poboljšani uslovi korišćenja prava, unapređeno sprovođenje osiguranja i poboljšana efikasnost penzijske administracije, kaže, za "Novosti", Dragana Kalinović, direktorka PIO fonda.

Foto: Arhiva VN

- Reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja je kontinuiran proces. On mora da se prilagođava promenama u društvu, a tu pre svega mislim na ekonomska i demografska kretanja. Shodno tome već je izjednačena starosna granica za starosnu penziju za oba pola na 65 godina života, sa prelaznim periodom za žene do 2032. godine. Smatram da država vodi računa da utvrđena granica bude adekvatna našim uslovima i mogućnostima.

Koliko je penzioni sistem spreman da u budućnosti podnese sve stariju državu i sve više penzionera?

- Preduslov za dugoročnu održivost sistema penzijskog i invalidskog osiguranja je stabilan razvoj društva, koji se ogleda kroz nove investicije i novo zapošljavanje, mere sprečavanja "rada na crno" i bolju naplatu doprinosa za socijalno osiguranje. Poslednjih godina imali smo izrazito pozitivan trend po svemu pomenutom, koji je davao sve bolje rezultate, ali je delimično usporen zbog posledica pandemije. Očekujem da ćemo, poboljšanjem zdravstvene situacije ne samo u Srbiji već na globalnom nivou, nastaviti dinamiku koju smo imali u 2019. godini, što će biti sigurna osnova za jačanje održivosti penzijskog sistema.

Sigurno je da će trend rasta u broju zaposlenih i povećanju plata, a time i u naplati izvornih prihoda Fonda, omogućiti da sistem bez teškoća amortizuje sva kretanja u broju penzionera. Zato sada aktivno radimo na ostvarenju Plana Srbije 2025. i obezbeđivanju prosečne penzije od 440 evra za naše korisnike.

Foto arhiva

Koliko zaposlenih danas izdržava jednog penzionera?

- Poređenje ostvarenog odnosa broja osiguranika i broja penzionera realno je samo u periodu nakon konsolidacije fondova, odnosno od 2008. godine do danas, jer su pre toga osiguranici različitih kategorija ostvarivali prava u različitim fondovima. U 2008. bilo je 1,8 radnika na jednog korisnika penzije, da bi 2013. godine taj odnos bio smanjen na 1,4 prema jedan, što je u Srbiji najniža granica koju smo ostvarili. Od 2014. počinje postepeno poboljšanje, da bi u 2019. dostigli odnos od 1,6 osiguranika na jednog penzionera. U odnosu na države u regionu Srbija je u grupi od tri države sa najpovoljnijim brojem osiguranika i korisnika.

Pre desetak godina dotacije PIO Fondu iz državne kase bile su gotovo 50 odsto. Kakva je situacija danas?

- Povećanje naplate izvornih prihoda Fonda odražava se na smanjenje učešća transfera iz budžeta Republike u finansiranju obaveza Fonda, koji su 2012. godine činili 48,2 odsto naših prihoda, odnosno 7,1 procenata BDP. Prošle godine njihovo učešće smanjeno je na 25,3 odsto što čini 3,1 procenta BDP. Fond obezbeđuje tri četvrtine sredstava, a preostalo država iz budžeta. Iako je verovatno da će u 2020. godini, kao posledica pandemije, učešće transfera biti više od prvobitno planiranog, već od sledeće očekujemo nastavak pozitivnog trenda smanjenja. U svakom slučaju, isplata penzija je sigurna i redovna.

To znači da je naplata doprinosa bolja u odnosu na prethodni period?

- Naplata od 2012. godine ima izrazito pozitivan trend i od 51,1 odsto koliko su doprinosi učestvovali u prihodima Fonda 2012. godine, u 2019. su činili 74,6 procenata. U toj godini njihov nominalni rast u odnosu na prethodnu iznosio je 12 odsto. Konstantan rast naplate doprinosa obezbedio je, s jedne strane smanjenje stope doprinosa u 2020. sa 26 na 25,5 procenata i to na teret poslodavaca, čime se značajno rasterećuje privreda, a sa druge strane smanjuje učešće transfera iz budžeta Republike. Od januara do marta tekuće godine, ostvareni doprinosi od osiguranika bili su viši za 9,3 odsto u odnosu na lane. U periodu od aprila do juna, kao posledica smanjene privredne aktivnosti, ostvarenje prihoda bilo je niže u odnosu na isti period prethodne godine. Uz postepeno poboljšanje naplate, u avgustu je njihov rast u odnosu na isti mesec lane viši za 3,4 odsto i realno je očekivati da će se, zahvaljujući preduzetim merama Vlade naplata do kraja godine vratiti u planirane okvire.

Kako se Fond snašao u novonastaloj situaciji isplate penzija po jednom čeku?

- Zahvaljujući svim prethodnim merama Vlade, koje su omogućile ekonomsku stabilnost i fiskalnu disciplinu, bilo je moguće i održivo da se pređe na celovitu isplatu penzija i za kategoriju zaposlenih, koji čine 84,36 odsto ukupnog broja korisnika i za koje se mesečno, u bruto iznosu, izdvaja 47,6milijardi dinara. Većina penzionera je veoma zadovoljna ovim načinom koji je svakako racionalniji, efikasniji i efektivniji.

Da li ima prostora za jednokratnu pomoć penzionerima i u narednih godinu dana?

- U ovom momentu je još uvek rano govoriti o mogućnostima o tome, jer će bilansne mogućnosti i budžeta i Fonda tek biti procenjivane na osnovu finansijskih rezultata za prvih devet meseci ove godine. Jednokratna pomoć svim korisnicima redovno se isplaćuje od 2016. i za pet godina po tom osnovu do sada je isplaćeno 38,3 milijarde dinara, što je ukupno po penzioneru 22.000 dinara. U skladu sa Zakonom o PIO, ova isplata vrši se u iznosu koji utvrdi Vlada, vodeći računa o snazi nacionalne ekonomije i finansijskim mogućnostima Fonda.

Koliko je realno povećanje penzija u poslednjih 10 godina?

- Zahvaljujući usklađivanju pennzija u januaru 2020. godine, kada su povećane za 5,4 odsto i stabilnom kretanju inflacije, što je jedan od pokazatelja pozitivnih ekonomskih trendova, za očekivati je da će njihova realna kupovna moć i u 2020. porasti za više od tri procenta. Ukupno povećanje u poslednjih 10 godina za sve one koji primaju penziju do 35.840 dinara, odnosno koji uz ček dobijaju i novčani iznos kao uvećanje, je do 37,5 procenata. To znači da penzioner koji je imao 20.000 dinara 2012. imaće 27.499 dinara u 2021. godini. Svi ostali u istom periodu imaju uvećanje 30,9 odsto, što znači da onaj koji je pre osam godina imao 30.000 od januara će dobijati 39.284 dinara.

ahvaljujući uspostavljenoj fiskalnoj disciplini, obezbeđen je stalni rast visine penzija kroz redovna usklađivanja, a takođe su uvedene i dodatne isplate penzionerima, ali bez narušavanja održivosti sistema. Prema tome, na održiv način se unapređuje rast standarda penzionera. Podsećamo da su penzije u 2018. godini realno porasle za 3,8 procenta, a u 2019. godini za 2,3.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije