Preduzetnik

ZAKON O ŽIVI: Novi korak Srbije ka zaštiti životne sredine

Biljana Ristivojević

04. 12. 2024. u 14:14

NARODNA skupština Republike Srbije usvojila je na inicijativu Privredne komore Srbije (PKS) Zakon o potvrđivanju Minamata konvencije o živi, što će omogućiti smanjenje i prestanak snabdevanja i trgovine živom, kao i smanjenje emisija i ispuštanja žive u životnu sredinu.

ЗАКОН О ЖИВИ: Нови корак Србије ка заштити животне средине

Foto: Boban Ristić

- Ratifikacija će omogućiti Srbiji pristup međunarodnim fondovima za sanaciju kontaminiranih lokacija i upravljanje otpadom koji sadrži živu - ističe Dragan Stevanović, sekretar Udruženje za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS.

Dva glavna projekta, objašnjava Stevanović, uključuju dekomisiju hlor-alkalnih postrojenja u Pančevu i Kruševcu, kao i bezbedno zbrinjavanje otpada. Ovi projekti, prema njegovim rečima, smanjiće rizik od emisije žive i doprineti rešavanju problema industrijskog i medicinskog otpada.

- Ratifikacija je veliki uspeh za Srbiju i korak ka rešavanju dugogodišnjih problema sa živom a rezultat je zajedničkog rada svih zainteresovanih strana i važan za budućnost životne sredine i zdravlje stanovništva - kaže Stevanović.

Potvrđivanje Minamata konvencije omogućava korišćenje grantova iz programa Globalnog ekološkog fonda (GEF). U okviru GEF-8 programa obezbeđeno je 346 miliona dolara za period od 2023. do 2026. godine, dostupnih zemljama potpisnicama Konvencije.

Nacionalni inventar emisija žive ukazuje da je energetski sektor najveći izvor emisija žive u Srbiji, sa preko 52 odsto emisija koje potiču iz termoelektrana. Ostali izvori uključuju stomatološki i medicinski otpad, kao i metalurške procese.

- Ratifikacija će omogućiti modernizaciju termoelektrana i uvođenje postrojenja za odsumporavanje, što će doprineti smanjenju zagađenja i usklađivanju sa evropskim standardima - ukazuje Stevanović.

Srbija je potpisala Minamata konvenciju 2014. godine, a inicijativu za ratifikaciju pokrenula je Privredna komora Srbije 2023. godine. Konvencija predstavlja prvi međunarodni akt koji reguliše upotrebu supstance štetne po zdravlje i životnu sredinu. Do juna 2023. godine ratifikovalo ju je 139 zemalja i Evropska unija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 6

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

BANKROT POSTAO SVAKODNEVICA: U Nemačkoj raste nesolventnost firmi, a sve je više onih koji proglašavaju stečaj
Ekonomija

0 0

BANKROT POSTAO SVAKODNEVICA: U Nemačkoj raste nesolventnost firmi, a sve je više onih koji proglašavaju stečaj

UZ političke trzavice, Nemačku prate i sve veći i teži ekonomski problemi. Najnovija studija pokazuje da su nesolventnost firmi i broj zabeleženih bankrota, na najvišem nivou u poslednjoj deceniji. Podaci agencije za praćenje ekonomije Kredireform, pokazuju da je u ovoj godini bankrotiralo oko 11.900 kompanija, što je za 9,4 procenta više nego u istom periodu lane. Najteža situacija je kod proizvođača automobila i hemijske industrije, gde se beleži nagli pad profita.

01. 07. 2025. u 17:19

Politika
Tenis
Fudbal
­SVETSKI DAN BIODIVERZITETA: U harmoniji sa prirodom, ne protiv nje

­SVETSKI DAN BIODIVERZITETA: U harmoniji sa prirodom, ne protiv nje