TRAMPOVE CARINE KOČE EKONOMIJU: Kako će tarife od 25 odsto na uvoz čelika uticati na Srbiju

AMERIČKI predsednik Donald Tramp uveo je carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma u SAD, i ova odluka odluka odnosi se bez izuzetka na sve zemlje, objavila je Bela kuća. Njegovo zaoštravanje trgovinske politike će se, preko Evropske unije, negativno odraziti i na srpsku metalsku industriju, čiji je plasman na Stari kontinent već opterećen kvotama. I tu nije kraj, dodatne teškoće u izvozu čelika i aluminijuma čekaju Srbiju od 2026. godine, kada krene uvođenje tzv. mehanizma CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), odnosno poreza ili carina na emisije ugljen-dioksida.

Foto HBIS

Kineska kompanija HBIS, vlasnik železare u Smederevu je 2021. bila najveći izvoznik u Srbiji, a 2023. je zauzela treću poziciju. Čeličana koja zapošljava 5.000 radnika važna je ne samo za Grad Smederevo, nego za čitavu državu. Svoje proizvode najviše plasira u zemlje EU, a američke tarife mogle bi negativno da se odraze na rast cena i smanjenje potražnje na globalnom, pa tako i tržištu Starog kontineta.

- Američke carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma dodatno će usporiti globalnu ekonomiju i uzrokovati veliki trgovinski rat jer će, na svaku protekcionističku meru SAD druge zemlje odgovarati recipročno što će imati uticaj i na našu ekonomiju - smatra ekonomista Ivan Nikolić.

Sličnu ocenu iznosi i pomoćnik direktora za strateške analize PKS Bojan Stanić. Ukazujući na aktuelnu ekonomsku situaciju, on navodi da u EU pada tražnja, njena privreda usporava i gubi konkurentnost, Nemačka je već dve godine u recesiji.

- I kada se na to uvedu carine, to dodatno umanjuje konkurentnost, a time potencijal privede u Evropi, koja će teže dolaziti do stranog tržišta - objašnjava za "Novosti" Stanić. - Manja konkurentnost znači da EU može manje robe da proda. Onda će i tražnja za sirovinama biti smanjena, i to bi moglo da utiče negativno na izvoz iz Srbije.

On ukazuje da Tramp uvođenjem carina "gađa" Kinu i da želi da zaštiti unutrašnje tržište od uvoza iz ove azijske zemlje. Evropa, kako dodaje, nije veliki izvoznik, ona mora da uvozi sirovine.

- Ali EU hoće da zaštiti svoje železare, jer ako kineska roba ne može na američko tržište, ona će preplaviti evropsko - objašnjava Stanić. - Da bi se EU zaštitila ona će, takođe, uvoditi protekcionističke mere, carine i kvote. To znači da mogu biti oštrije od dosadašnjih kvota, i uticale bi na izvoz iz Srbije.

Sličan scenario smo već imali. Kako bi zaštitila svoje čeličane od poplave jeftinog čelika, pre svega iz Kine, EU je uvela kvote na uvoz ovog metala iz trećih zemalja, među kojima je i Srbije. One su lane produžene do 2026. U julu 2018. EU je, najpre, donela privremene zaštitne mere, nakon uvođenja jednostranih carina SAD na uvoz čelika i aluminijuma. Brisel je tada izuzeo Srbiju, ali uvođenje konačnih zaštitinih kvota početkom 2019. nije zaobišlo ni našu zemlju.

I Nikolić ističe da američke carine na čelik i aluminijum nikako ne idu u prilog našoj ekonomiji jer će dovesti do usporavanja trgovinskih tokova.

- Mi smo mala, otvorena zemlja koja je izvozno orijentisana - objašnjava Nikolić. - Kako bude dalje usporavala ili padala evropska ekonomija, pre svega zemlje evrozone, a naročito Nemačka, tako ćemo i mi trpeti ili snositi negativne posledice.

On ukazuje da je evrozona već u problemu, jer je u poslednjih nekoliko godina primetna malaksalost privredne aktivnosti, ali je domaća ekonomija zahvaljujući alternativnim izvoznim tokovima uspela da izbegne stagnaciju, odnosno pad privredne aktivnosti.

- Mislim na neke destinacije koje su nam bile nepoznate do unazad pet-šest godina, poput Kine i Turske - precizira Nikolić. - Međutim, u prošloj i u pretprošloj godini zahvaljujući tim alternativama izbegli smo takav scenario. Iz toga proističe naša žilavost, održivost i odupiranje tim pritiscima. Međutim, ukoliko se stvari budu dalje pogoršavale, nema dileme da ćemo negativne posledice i mi osetiti.

Kako objašnjava, u pitanju je nastavak protekcionističkih ambicija američkog predsednika, ali mu se čini da postoje greške u sagledavanju ukupnih efekata na ekonomiju.

- Recipročne mere drugih zemalja uticale bi negativno na trgovinu i ekonomiju, jer bi došlo do usporavanja globalne aktivnosti i smanjenja zaposlenosti - ističe Nikolić. - Iako je Trampova ambicija na početku bila smanjenje globalne inflacije i samim tim relokacija monetarne politike u smislu spuštanja kamatnih stopa, ova odluka da zaštitti Ameriku nikako ne ide u tom pravcu. Jednostavno, očekuje nas period nešto više inflacije.

On navodi i primer, ukoliko sa uvođenjem ovih visokih tarifa dođe do porasta troškova inputa, recimo za automobilsku industriju.

- Ako uvozite čelik, ako uvozite aluminijum koji se ugrađuje u automobilsku industriju, samim tim ćete imati veće troškove proizvodnje - kaže Nikolić. - Ako je cilj da se recimo obezbedi konkurentniji američki izvoz automobila, onda je to apsurdno i nema nikakve logike. To je nešto što ja pripisujem nekoj potpunoj šizofreniji koja je zavladala ovih dana i u nekim globalnim razmerama i ovde u regionu. Kina bi kao zemlja koja je izvor robe koja ide u svet mogla sada oštrim merama da utiče na poskupljenje robe na svetskom nivou. Posledica bi bili neminovno viša inflacija i loši uslovi za globalno poslovanje.

Što se tiče srpske industrije čelika, ne treba zaboraviti da će nju dodatno opteretiti uvođenje CBAM tarifa od 2026. Dodatna carina biće naplaćivana ukoliko kompanije imaju višak ugljeničnog otiska u svom proizvodu, a izvoze ga u EU. Koliko novca će domaći izvoznici morati da plate, zavisiće od tržišne cene ugljenika. Prve godine naplaćivaće se 2,5 odsto ugrađenih emisija, naredne godine pet procenata, a potom, od 2028, 10 odsto sve do 2034, kada se očekuje naplata svih 100 procenata ugrađenih emisija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije