Ekonomija

NJIVE RODNE I BEZ ORANJA: Pioniri regenerativne poljoprivrede preneli svoja iskustva tokom savetovanja u Somboru

Zoran Rajić

26. 05. 2025. u 06:30

ORANjE i upotreba veštačkih đubriva, kao i pesticidi, zemljištu oduzimaju humus, odnosno plodnost - čineći ga, istovremeno, neotpornim na klimatske promene.

ЊИВЕ РОДНЕ И БЕЗ ОРАЊА: Пионири регенеративне пољопривреде пренели своја искуства током саветовања у Сомбору

foto Z. R.

U takvim uslovima, rešenje za očuvanje prirodnih resursa i održivu proizvodnju hrane predstavlja regenerativna poljoprivreda, čije su prednosti predočene i tokom savetovanja koje je u prostoru Prekograničnih klastera u Somboru upriličeno u okviru projekta EU "Vrednosti zemljišta".

Organizator je bio Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije, a - uz koordinaciju Udruženja balkanskih eko-inovacija - svoja iskustva zainteresovanim ratarima i povrtarima preneli su pioniri "novog rada na zemlji": Florian Farkaš iz Bajmoka u Bačkoj, Teodor Baloš iz Toraka u Banatu i Ivan Sudarević iz Subotice. Oni su na svojim imanjima ograničili fizičko i hemijsko "uznemiravanje" zemljišta, uz pozitivnu kalkulaciju troškova, prinosa i konačne zarade.

Promena

OTKAD su oranje zamenili direktnom setvom i "odmorili" njive od hemije, promoteri nove poljoprivrede konstatovali su da zemljište ima drugačiji miris i veće prisustvo glista, a žetveni ostaci se, verovatno delovanjem bezbroj organizama, lakše pretvaraju u humus.

- To pokazuje da regenerativna poljoprivreda nije sistem obrade zemljišta, već više sistem upravljanja prirodnim procesima - istakao je Florian Farkaš.

- Isprva sam radio onako kako su me učili otac i deda, ali mi nije bilo jasno zašto je potrebno "prevrtanje" zemljišta jednom godišnje. Verovatno je oranje bilo nužno pre 100 ili 150 godina, kada su zbog primitivnih sejačica žetveni usevi morali da se potiskuju u dubinu, što s modernom mehanizacijom više nije neophodno. Otkad sam se, zahvaljujući onlajn kursu u Rumuniji, pre bezmalo četiri godine preorijentisao na regenerativnu proizvodnju, svih 85 hektara uspevam da pripremim za setvu za najviše šest dana, sa samo jednim traktorom, umesto sa četiri, kao ranije - objasnio je Baloš.

Sudarević je na "poljoprivredu bez pluga" prešao podstaknut primerom američkog farmera koji je tim sistemom rada, za 30 godina podigao plodnost svojih parcela i do šest odsto, a njega su na fakultetu učili da je za jedan procenat više humusa neophodno da prođe čak 80 leta...

- Regenerativnom proizvodnjom, takođe, štedimo od 40 do 60 odsto goriva i mineralnih đubriva, pa niži troškovi omogućavaju da i sa prosečnim prinosima budemo na dobitku - zaključio je ovaj mladi Subotičanin.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ODRŽIVOST POČINJE IZBOROM: Međunarodni dan bez plastičnih kesa

ODRŽIVOST POČINjE IZBOROM: Međunarodni dan bez plastičnih kesa