Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Srpski predmodernizam

Dejan Đorić

19. 09. 2023. u 10:00

TOKOM protekla dva meseca u beogradskom Narodnom muzeju održana je u velikoj sali izložba slika pod nazivom "Jedna [ne]obična muzejska priča".

ПОГЛЕД ИСКОСА: Српски предмодернизам

Novak Radonić, Portret sveštenika Stefana Nikolajevića Foto Privatna arhiva

Izložba je ugledna ne samo po izloženim delima već i po tome što je njen autor i pisac tekstova u katalogu Petar Petrović, mlađi istoričar umetnosti, saradnik i naslednik Nikole Kusovca, kustos Narodnog muzeja, ekspert za slikarstvo 19. veka, autor više monografija, a kao i Kusovac, poznavalac i kritičar savremene umetnosti. On se nije poput mnogih njegovih kolega zatvorio u katedarsku i kustosku kulu od slonovače.

U zapadnoj istoriji umetnosti na snazi je ideološko glajhšaltovanje u većini knjiga i tekstova po kojem ispada da stara umetnost nema neku veću vrednost osim kao uvod u modernizam ili savremenost. Naslov ovog prikaza ne pripada tom vidu mentalnog podložništva već pokušaju da se nekako ukratko objedine različite poetike umetnosti 18. i 19. veka na izložbi u Narodnom muzeju. Premda pojedinačno drugačija, izložena ostvarenja imaju neku srodnost i istorijsku doslednost koja vodi od poznog baroka crkvenog slikarstva Jovana Isajlovića Starijeg, neoklasicizma Konstantina Danila, romantizma Đure Jakšića do realizma Paje Jovanovića i Uroša Predića, prema moderno zasnovanom slikarstvu Božidara Karađorđevića i Poleksije Todorović. Srpska umetnost ima logičnu razvojnu, istorijsku nit, koja ide od Vizantije ka moderni; slike, posebno portreti iz 18. veka uvod su u izvođački sigurnija i manje naivna dela 19. veka.

Po tome je srpska umetnost slična ruskoj, iz mase poznobaroknih neveštih mimeza nastao je sjajni realizam a na osnovu njega rani modernizam. Namera kustosa Petra Petrovića nije bila samo da ukaže na stilske osobenosti starijeg srpskog slikarstva već i da sa pedeset slika pokaže značajna dela retko ili nikada izlagana (trideset se predstavljaju po prvi put). U stalnoj postavci "srpskog Luvra" su stotinu deset vrednih slika iz perioda 18. i 19. veka, manji deo od blizu 1.530 umetničkih dela, kulturnih dobara Zbirke. Petrović je u katalogu izložio i detaljnu povest "Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka Narodnog muzeja Srbije", koja obuhvata i dela stranih majstora vezana za nas, kao i izvanredne kopije starih majstora koje su omogućile našim slikarima da stasaju.

Petrovićev izbor predstavlja srpsko slikarstvo tog perioda kao sadržinski bogato, od baroknih i modernih ikona, crkvene tematike, žanra, istorijskih scena i alegorija do pejzaža, grupnih scena i portreta koji preovlađuju. Nije reč samo o majstorima već i o slikarkama (Mina Karadžić, Poleksija T.) koje nisu ništa slabije. Koliko su tada bili visoki kriterijumi, najbolje svedoči primer Novaka Radonića, koji je posle putovanja po Italiji i viđenja renesansnih slika bio toliko razočaran svojim da je odustao od stvaranja. Nama je to neshvatljivo jer je već i njegovo slikarstvo savremenim umetnicima nedostižno.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

U SVAKOJ PORODICI TINJA NEKI BOL: Norveška spisateljica Vigdis Jurt, za Novosti, o knjigama Nasleđe i Da li je majka mrtva
Dodatak Kultura

0 0

U SVAKOJ PORODICI TINJA NEKI BOL: Norveška spisateljica Vigdis Jurt, za "Novosti", o knjigama "Nasleđe" i "Da li je majka mrtva"

NAJNOVIJI roman poznate norveške spisateljice Vigdis Jurt, objavljen na srpskom, "Da li je majka mrtva", sadrži jednu mitsku scenu: u zavejanoj šumi los se zaleće na drvo pored kolibe, iz koje ga posmatra glavna junakinja Johana, i udara sve dok mu ne otpadne stara koža, uz užasnu bol i puno krvi. Scena asocira na bolnu transformaciju kroz koju mora da prođe i Johana da bi odbacila prošlost i nastavila život.

19. 11. 2024. u 17:35

Politika
Tenis
Fudbal
OSIGURAJMO VAŠ USPEH ZAJEDNO!

OSIGURAJMO VAŠ USPEH ZAJEDNO!